ЗАКЛАДА СТЕВАНА БАДРЉИЦЕ

ЗАКЛАДА СТЕВАНА БАДРЉИЦЕ – Легатор З., С. Б., рођен је у Сенти око 1805, а умро у свом родном месту 1/13. IX 1876. Учио је српску и мађарску школу у Сенти, а трговину у Суботици. Као трговац је стекао знатан иметак; доцније се бавио економијом на свом  имању. Оженио се 1854. Јулијаном Мелисек, Мађарицом из Арада, која је удајом примила вероисповест мужа. Г. 1849. био је општински благајник у Сенти. Био је изабран и за старатеља сирочадског стола, а од 1858. је пуне три г. био општински судија. После пада Баховог режима редовно је биран за жупанијског представника; доцније је то био по вирилном праву. Пратио је сва народна настојања и издашно их помагао. Када је основано ДСНП био је један од првих прилагача-утемељивача његовог Фонда. Б. је тестаментом од 1876. оставио СНП кућу и осам ланаца земље у Сенти, с тим да те некретнине ужива његова жена до смрти или поновне удаје. Позориште, када ступи у посед имања, може у своје сврхе трошити само годишњи приход. После отварања тестамента на рочишту одржаном 30. XI /12. XII 1876. заступник ДСНП др Стеван Малешевић је покушао да се са удовицом нагоди да би СНП одмах почело да добија извесне приходе од некретнина, али у томе није успео. Јулијана Бадрљица рођ. Мелинек је умрла 12. IV 1880, па је ДСНП одмах после тога ушло у посед завештане куће и земље. Према тестаменту, Друштво је од тих некретнина образовало З. С. Б. Вредност имовине износила је око 15.000, а годишњи приход приближно 1150 форинти. Пошто је цена куће са магацином, која је захтевала знатне оправке, нагло падала, а и земљу је из НСада тешко било надзирати, Главна скупштина одобрила је 9/21. XI 1881. продају некретнина на судској лицитацији, али не испод цене од 11.450 форинти. За седам ланаца земље добијено је на име аренде за 1882. свега 210 форинти; осми ланац није могао бити издат у закуп јер је био под водом. Фискал др Стеван Малешевић и благајник ДСНП Данило Манојловић су, као опуномоћеници Друштва, 19. V 1882. на јавној лицитацији у Сенти продали кућу за 10.010 форинти, а по један ланац земље за 406 + 536 + 486 форинти, два ланца за 1250, а три ланца за 1610 форинти. Укупно је, дакле, продајом добијено од некретнина 14.298 форинти. Ова сума чинила је З. С. Б., којој је тестаментом била обезбеђена пупиларна сигурност, и од камате је Друштво имало веће приходе но што би их имало издавањем некретнина у закуп. Непосредно из З. С. Б. одобравани су зајмови сигурним интересентима, уз интабулацију на некретнине и уз, у оно време важећу, камату која се могла користити за остваривање циљева СНП. З. је Друштву од 1881. до 31. V / 12. VI 1896. од закупнине за прве две и камате за остале г.  донела 12.266 форинти и 67 новчића. Исти приход се могао остваривати и куповином државних хартија од вредности (обвезнице) или улагањем на приплод у јавне штедионице. Средства З. С. Б. књиговодствено су књижена одвојено, али су у годишњим билансима исказивана у оквиру Фонда ДСНП, у глобалу, заједно са осталим фондовским средствима. Због тога се З. С. Б. као таква губи после Првог светског рата и о њој више нема помена. Тек на Ванредној скупштини ДСНП 23. XI 1924. било је одлучено да се о честитом легатору истраже и сакупе подаци а да се тада није знало да је, на основу одлуке Главне скупштине ДСНП одржане 26. VI 1880, набављен његов портрет у уљу, који је свечано „откривен“ на Главној скупштини Друштва 23. VI  / 5. VII 1886. Портрет је израдио сликар Аксентије Мародић на основу једног цртежа који му је ставио на располагање Б. сестрић Исидор Зубановић, парох у Сегедину, и налази се у СНП.

ЛИТ: А-м, Извештај Управнога одбора Друштва за Српско народно позориште о годишњем раду, Позориште, НСад 1886, бр. 60, с. 238; А-м, Главна скупштина Друштва за Српско народно позориште у Н. Саду 23. јуна (5. јула) 1886, Позориште, НСад 1886, бр. 64, с. 253; Др Л. Станојевић, Извештај о стању и радњи Српског народног позоришта од 1881/2. до 1895/6. године, Позориште, НСад 1897, бр. 1, с. 6.

Л. Д.