ПОДЕЛАО АУТОРУО РЕДИТЕЉУФОТО
Српско народно позориште и Центар за развој визуелне културе, Нови Сад

Артур Милер

ВЕШТИЦЕ ИЗ САЛЕМА


Режија и адаптација: Никита Миливојевић
Сценографи: Никита Миливојевић и Жељко Пишкорић
Костимограф: Марина Сремац
Сценски покрет и избор музике: Амалија Бенет
Асистент редитеља: Никола Кончаревић
Мајстор светла: Мирослав Чеман
Тон мајстор: Ђорђе Илић


Играју:

Ебигејл Вилијамс
Ивана Панчић

Бети Вилијамс
Теодора Марчета

Сестре Мерси
Нина Рукавина, Миа Симоновић

Мери Ворен
Соња Исаиловић

Титуба
Алиса Лацко

Џон Проктор
Бранислав Јерковић

Елизабет Проктор
Марија Меденица

Џајлз Кори
Мирослав Фабри

Ребека Нерс
Мирјана Гардиновачки

Френсис Нерс
Душан Јакишић

Ана Патнем
Лидија Стевановић

Томас Патнем
Александар Гајин

Пречасни Парис
Југослав Крајнов

Пречасни Хејл
Вукашин Ранђеловић

Денфорт – Судија
Ненад Пећинар

Чивер – Шериф
Милан Ковачевић

Марта Кори
Гордана Каменаровић

Девојке
Маја Чампар, Аница Петровић, Марија Фелдеши, Невена Неранџић, Николина Вујевић


Инспицијент: Золтан Бешењи
Суфлер: Снежана Ковачевић
Видео пројекција: Ђорђе Верначки
Aсистент костимографа: Снежана Хорват


Прва проба: 14. септембрa 2018.
Премијера: 9. новембра 2018, сцена „Пера Добриновић“

Представа траје: 125 минута са паузом.

Декор, костими и сценска опрема израђени су у радионицама Српског народног позоришта.

Артур Милер, амерички драматичар и романописац
(Њујорк, 17. X 1915 – Роксбери,Конектикат, САД, 10. II 2005)

Потекао је из породице аустријских емиграната. Сам је зарађивао новац за студије радећи као лучки радник, фармер, затим у фабрикама, гостионицама… Као драмски писац се истакао комадом Сви моји синови (All My Sons, 1947). Убрзо потом, 1949, потврдио је своје стваралачке способности комадом Смрт трговачког путника (Death of a Salesman). Био је најзначајнији представник савремене америчке драматургије која се развила под снажним утицајем Ибзена и Стриндберга, европског натурализма и реализма. Његово дело карактеришу критика друштва и психолошки реализам. Теме је црпео из начина живота америчке породице истичући одговорност појединца у односу на своје најближе и на целокупно друштво.

Добитник је великог броја награда. Драме: Вештице из Салема (The Crucible, 1953), Сећање на два понедељка (A Memory of two Mondays, 1955), Поглед с моста (A View from the Bridge, 1955), После пада (After the Fall, 1964), Случај у Вишију (Incident at Vichy, 1965), Цена (The Price, 1967) и Стварање света и неки други послови (The Creation of the World and other Business, 1972). Комад После пада има аутобиографских података из времена брачне заједнице с Мерилин Монро.

Нека његова дела пренета су на филмско платно, а једно од најбољих, Поглед с моста, послужило је композитору Роселинију као либрето за истоимену оперу. СНП је извело његове комаде Поглед с моста 1970. и Смрт трговачког путника 1977.

 

Никита Миливојевић

Jедан је од водећих српских позоришних редитеља данас.

„Ангажованошћу својих представа обележио је деведесете године у српском театру, а смелим и новим читањем класике увео га у нови век.“ (Јован Ћирилов)

Добитник је свих релевантних позоришних признања за режију у својој земљи (награде „Бојан Ступица“, неколико Стеријиних награда, Битефове награде критике поз. часописа „Сцена“ и других на фестивалима Србије: Крагујевац, Јагодина, Вршац, Шабац, Нови Сад, Младеновац… те годишњих награда Народног позоришта, Југословенског драмског поз, Града театар Будва, Народног поз. „Љубиша Јовановић“ Шабац, поз. „Душко Радовић“…

У анкети позоришних критичара представа Бановић Страхиња у Миливојевићевој режији проглашена је за најзначајније остварење 90-их у српском театру.

По мотивима књиге New York Beograd Д. Микље, написао сценарио и режирао играни филм Јелена, Катарина, Марија… (New York, 2010).

Режирао у Грчкој, Шведској, Словенији, Македонији, Турској, Немачкој, Италији, Кипру,

Великој Британији, САД… (Калдерон, Шекспир, Есхил, Софокле, Аристофан, Чехов, Булгаков, Пинтер, Т. Ман, Стриндберг, Молијер, Брехт, Х. Милер, Ружевич, Витрак, Јонеско, Бонд, Бекет, Стопард, Метерлинк, Бергман, Сартр, Ибзен, Вајлдер…).

 

1996-2004. Редовни професор на одсеку глума/режија, Академија уметности, Београд;
2005-2009. Директор Београдског интерационалног театарског Фестивала (БИТЕФ) и Битеф театра;
2009. Редовни професор на одсеку глума/режија, Академија уметности, Нови Сад. Живи и ради у Београду и Атини.

 

Фотографије: Александар Рамадановић