ПОДЕЛАО АУТОРУО РЕДИТЕЉУНАГРАДЕ„ТЕЛО И ГЛАС“ФОТОВИДЕО
Српско народно позориште и Центар за развој визуелне културе, Нови Сад

Артур Милер

ВЕШТИЦЕ ИЗ САЛЕМА


Режија и адаптација: Никита Миливојевић
Сценографи: Никита Миливојевић и Жељко Пишкорић
Костимограф: Марина Сремац
Сценски покрет и избор музике: Амалија Бенет
Асистент редитеља: Никола Кончаревић
Мајстор светла: Мирослав Чеман
Тон мајстор: Ђорђе Илић


Играју:

Ебигејл Вилијамс
Ивана Панчић

Бети Вилијамс
Теодора Марчета

Сестре Мерси
Миа Симоновић, Николина Вујевић / Нина Рукавина

Мери Ворен
Соња Исаиловић

Титуба
Алиса Лацко

Џон Проктор
Бранислав Јерковић

Елизабет Проктор
Марија Меденица

Џајлз Кори
Мирослав Фабри

Ребека Нерс
Мирјана Гардиновачки

Френсис Нерс
Душан Јакишић

Ана Патнем
Лидија Стевановић

Томас Патнем
Александар Гајин

Пречасни Парис
Југослав Крајнов

Пречасни Хејл
Вукашин Ранђеловић

Денфорт – Судија
Ненад Пећинар

Чивер – Шериф
Милан Ковачевић

Марта Кори
Гордана Каменаровић

Девојке
Маја Чампар, Аница Петровић, Марија Фелдеши, Невена Неранџић, Николина Вујевић


Инспицијент: Золтан Бешењи
Суфлер: Снежана Ковачевић
Видео пројекција: Ђорђе Верначки
Aсистент костимографа: Снежана Хорват


Прва проба: 14. септембрa 2018.
Премијера: 9. новембра 2018, сцена „Пера Добриновић“

Представа траје: 125 минута са паузом.

Декор, костими и сценска опрема израђени су у радионицама Српског народног позоришта.

Артур Милер, амерички драматичар и романописац
(Њујорк, 17. X 1915 – Роксбери,Конектикат, САД, 10. II 2005)

Потекао је из породице аустријских емиграната. Сам је зарађивао новац за студије радећи као лучки радник, фармер, затим у фабрикама, гостионицама… Као драмски писац се истакао комадом Сви моји синови (All My Sons, 1947). Убрзо потом, 1949, потврдио је своје стваралачке способности комадом Смрт трговачког путника (Death of a Salesman). Био је најзначајнији представник савремене америчке драматургије која се развила под снажним утицајем Ибзена и Стриндберга, европског натурализма и реализма. Његово дело карактеришу критика друштва и психолошки реализам. Теме је црпео из начина живота америчке породице истичући одговорност појединца у односу на своје најближе и на целокупно друштво.

Добитник је великог броја награда. Драме: Вештице из Салема (The Crucible, 1953), Сећање на два понедељка (A Memory of two Mondays, 1955), Поглед с моста (A View from the Bridge, 1955), После пада (After the Fall, 1964), Случај у Вишију (Incident at Vichy, 1965), Цена (The Price, 1967) и Стварање света и неки други послови (The Creation of the World and other Business, 1972). Комад После пада има аутобиографских података из времена брачне заједнице с Мерилин Монро.

Нека његова дела пренета су на филмско платно, а једно од најбољих, Поглед с моста, послужило је композитору Роселинију као либрето за истоимену оперу. СНП је извело његове комаде Поглед с моста 1970. и Смрт трговачког путника 1977.

 

Никита Миливојевић

Jедан је од водећих српских позоришних редитеља данас.

„Ангажованошћу својих представа обележио је деведесете године у српском театру, а смелим и новим читањем класике увео га у нови век.“ (Јован Ћирилов)

Добитник је свих релевантних позоришних признања за режију у својој земљи (награде „Бојан Ступица“, неколико Стеријиних награда, Битефове награде критике поз. часописа „Сцена“ и других на фестивалима Србије: Крагујевац, Јагодина, Вршац, Шабац, Нови Сад, Младеновац… те годишњих награда Народног позоришта, Југословенског драмског поз, Града театар Будва, Народног поз. „Љубиша Јовановић“ Шабац, поз. „Душко Радовић“…

У анкети позоришних критичара представа Бановић Страхиња у Миливојевићевој режији проглашена је за најзначајније остварење 90-их у српском театру.

По мотивима књиге New York Beograd Д. Микље, написао сценарио и режирао играни филм Јелена, Катарина, Марија… (New York, 2010).

Режирао у Грчкој, Шведској, Словенији, Македонији, Турској, Немачкој, Италији, Кипру,

Великој Британији, САД… (Калдерон, Шекспир, Есхил, Софокле, Аристофан, Чехов, Булгаков, Пинтер, Т. Ман, Стриндберг, Молијер, Брехт, Х. Милер, Ружевич, Витрак, Јонеско, Бонд, Бекет, Стопард, Метерлинк, Бергман, Сартр, Ибзен, Вајлдер…).

 

1996-2004. Редовни професор на одсеку глума/режија, Академија уметности, Београд;
2005-2009. Директор Београдског интерационалног театарског Фестивала (БИТЕФ) и Битеф театра;
2009. Редовни професор на одсеку глума/режија, Академија уметности, Нови Сад. Живи и ради у Београду и Атини.

 

– Награда за најбољег глумца, Југослав Крајнов за улогу Париса у „Вештицама из Салема“ четврте вечери 24. Глумачких свечаности „Миливоје Живановић“ Пожаревац, април 2019.


69. Фестивал професионалних позоришта Војводине, Зрењанин, 2019.

– Специјална награда за покрет и избор музике Амалији Бенет

– Меморијална награда „Ивана Мирков Влаћић“ за најбољу ликовну обраду представе


Ученице Исидорине гимназије са корегеографкињом из Велике Британије прошле кроз радионице „Тело и глас“

Радионице „Тело и глас“, кореографкиње из Велике Британије, Амалие Бенет протеклог викенда одржане су у Српском народном позоришту. Седам ученица гимназије „Исидоре Секулић“ имале су прилику да искусе део процеса кроз које су прошле глумице које играју у представи „Вештице из Салема“ коју је режирао Никита Миливојевић, а за коју је управо Бенетова радила покрет и кореографију. Током тродневне радионице кроз које их је Амалиа Бенет водила, ове средњошколке имале су прилику и да сарађују са младим глумицама Миом Симоновић и Соњом Исаиловић које играју у представи „Вештице из Салема“ које су такође потпомогле у истраживању тог процеса.
Кореографкиња која тренутно ради у Грчкој, Амалиа Бенет истиче велико задовољство када је у питању напредак девојака јер, како каже, за само три дана, успеле су да разумеју радионице, истраже себе, делају инстиктивно и упознају се са чаролијом театра.
„Желела сам да искусе читав процес како смо проналазили материјал за представу „Вештице из Салема“, како је тај процес текао, и како је од вежбе, преко проба, настала кореографија и на крају представа. Мислим да су ове радионице веома важне јер се на тај начин они упознају са позориштем, не само као публика већ и као учесници, те њихова перцепција постаје тотално другачија“, истиче Бенетова и додаје:
„Онај коjи стоји на сцени укључује цело биће, тело, дух, глас, душу, сећања, осећања, прошлост и будућност те радећи са овим ученицама, радећи на њиховом телу и гласу, активирамо њихов инстинкт а самим тим и дубље промишљање о свету. Добијамо нешто што је природно и органско“.
Да су радионице биле право надахнуће, сложиле су се и средњошколке којима је из више разлога, овај сусрет са Бенетовом био користан.
„Научили смо технике када је реч о гласу, телу. Покрет је јако битан и радионице су феноменалне јер смо кренуле да се ослобађамо“, рекла је Марина Блануша, ученица Гимназије „Исидора Секулић“, са којом се сложила и Нина Бертић која каже да је одушевљена оваквим радом.
„Ове глумачке вежбе, Амалиа је направила изванредним и веома занимљивим. Научили смо доста о невербалној комуникацији коју иначе доста занемарјујемо. Вежбале смо да реагујемо инстинктивно“, рекла је она.
Представа „Вештице из Салема“ инспирисана је истинитим догађајима с краја 17. века у Салему, месту у Масачусетсу, које је постало познато управо по лову на вештице.
На овогодишњем 69. Фестивалу професионалних позоришта Војводине, Амалиа Бенет, управо за ову представу, Амалиа Бенет понела је специјалну награду за покрет и избор музике.

20. мај 2019.

Фотографије: Александар Рамадановић