ПОДЕЛАО АУТОРУО РЕДИТЕЉУНАГРАДЕ„ТЕЛО И ГЛАС“ФОТОВИДЕО
Српско народно позориште и Центар за развој визуелне културе, Нови Сад

Артур Милер

ВЕШТИЦЕ ИЗ САЛЕМА


Режија и адаптација: Никита Миливојевић
Сценографи: Никита Миливојевић и Жељко Пишкорић
Костимограф: Марина Сремац
Сценски покрет и избор музике: Амалија Бенет
Асистент редитеља: Никола Кончаревић
Мајстор светла: Мирослав Чеман
Тон мајстор: Ђорђе Илић


Играју:

Ебигејл Вилијамс
Ивана Панчић

Бети Вилијамс
Теодора Марчета

Сестре Мерси
Миа Симоновић, Николина Вујевић / Нина Рукавина

Мери Ворен
Соња Исаиловић

Титуба
Алиса Лацко

Џон Проктор
Бранислав Јерковић

Елизабет Проктор
Марија Меденица

Џајлз Кори
Душан Вукашиновић / Мирослав Фабри

Ребека Нерс
Мирјана Гардиновачки

Френсис Нерс
Душан Јакишић

Ана Патнем
Лидија Стевановић

Томас Патнем
Александар Гајин

Пречасни Парис
Југослав Крајнов

Пречасни Хејл
Вукашин Ранђеловић

Денфорт – Судија
Ненад Пећинар

Чивер – Шериф
Милан Ковачевић

Марта Кори
Гордана Каменаровић

Девојке
Маја Чампар, Аница Петровић, Марија Фелдеши, Невена Неранџић, Николина Вујевић


Инспицијент: Золтан Бешењи
Суфлер: Снежана Ковачевић
Видео пројекција: Ђорђе Верначки
Aсистент костимографа: Снежана Хорват


Прва проба: 14. септембрa 2018.
Премијера: 9. новембра 2018, сцена „Пера Добриновић“

Представа траје: 125 минута са паузом.

Декор, костими и сценска опрема израђени су у радионицама Српског народног позоришта.

Артур Милер, амерички драматичар и романописац
(Њујорк, 17. X 1915 – Роксбери,Конектикат, САД, 10. II 2005)

Потекао је из породице аустријских емиграната. Сам је зарађивао новац за студије радећи као лучки радник, фармер, затим у фабрикама, гостионицама… Као драмски писац се истакао комадом Сви моји синови (All My Sons, 1947). Убрзо потом, 1949, потврдио је своје стваралачке способности комадом Смрт трговачког путника (Death of a Salesman). Био је најзначајнији представник савремене америчке драматургије која се развила под снажним утицајем Ибзена и Стриндберга, европског натурализма и реализма. Његово дело карактеришу критика друштва и психолошки реализам. Теме је црпео из начина живота америчке породице истичући одговорност појединца у односу на своје најближе и на целокупно друштво.

Добитник је великог броја награда. Драме: Вештице из Салема (The Crucible, 1953), Сећање на два понедељка (A Memory of two Mondays, 1955), Поглед с моста (A View from the Bridge, 1955), После пада (After the Fall, 1964), Случај у Вишију (Incident at Vichy, 1965), Цена (The Price, 1967) и Стварање света и неки други послови (The Creation of the World and other Business, 1972). Комад После пада има аутобиографских података из времена брачне заједнице с Мерилин Монро.

Нека његова дела пренета су на филмско платно, а једно од најбољих, Поглед с моста, послужило је композитору Роселинију као либрето за истоимену оперу. СНП је извело његове комаде Поглед с моста 1970. и Смрт трговачког путника 1977.

 

Никита Миливојевић

Jедан је од водећих српских позоришних редитеља данас.

„Ангажованошћу својих представа обележио је деведесете године у српском театру, а смелим и новим читањем класике увео га у нови век.“ (Јован Ћирилов)

Добитник је свих релевантних позоришних признања за режију у својој земљи (награде „Бојан Ступица“, неколико Стеријиних награда, Битефове награде критике поз. часописа „Сцена“ и других на фестивалима Србије: Крагујевац, Јагодина, Вршац, Шабац, Нови Сад, Младеновац… те годишњих награда Народног позоришта, Југословенског драмског поз, Града театар Будва, Народног поз. „Љубиша Јовановић“ Шабац, поз. „Душко Радовић“…

У анкети позоришних критичара представа Бановић Страхиња у Миливојевићевој режији проглашена је за најзначајније остварење 90-их у српском театру.

По мотивима књиге New York Beograd Д. Микље, написао сценарио и режирао играни филм Јелена, Катарина, Марија… (New York, 2010).

Режирао у Грчкој, Шведској, Словенији, Македонији, Турској, Немачкој, Италији, Кипру,

Великој Британији, САД… (Калдерон, Шекспир, Есхил, Софокле, Аристофан, Чехов, Булгаков, Пинтер, Т. Ман, Стриндберг, Молијер, Брехт, Х. Милер, Ружевич, Витрак, Јонеско, Бонд, Бекет, Стопард, Метерлинк, Бергман, Сартр, Ибзен, Вајлдер…).

 

1996-2004. Редовни професор на одсеку глума/режија, Академија уметности, Београд;
2005-2009. Директор Београдског интерационалног театарског Фестивала (БИТЕФ) и Битеф театра;
2009. Редовни професор на одсеку глума/режија, Академија уметности, Нови Сад. Живи и ради у Београду и Атини.

 

– Награда за најбољег глумца, Југослав Крајнов за улогу Париса у „Вештицама из Салема“ четврте вечери 24. Глумачких свечаности „Миливоје Живановић“ Пожаревац, април 2019.


69. Фестивал професионалних позоришта Војводине, Зрењанин, 2019.

– Специјална награда за покрет и избор музике Амалији Бенет

– Меморијална награда „Ивана Мирков Влаћић“ за најбољу ликовну обраду представе


Ученице Исидорине гимназије са корегеографкињом из Велике Британије прошле кроз радионице „Тело и глас“

Радионице „Тело и глас“, кореографкиње из Велике Британије, Амалие Бенет протеклог викенда одржане су у Српском народном позоришту. Седам ученица гимназије „Исидоре Секулић“ имале су прилику да искусе део процеса кроз које су прошле глумице које играју у представи „Вештице из Салема“ коју је режирао Никита Миливојевић, а за коју је управо Бенетова радила покрет и кореографију. Током тродневне радионице кроз које их је Амалиа Бенет водила, ове средњошколке имале су прилику и да сарађују са младим глумицама Миом Симоновић и Соњом Исаиловић које играју у представи „Вештице из Салема“ које су такође потпомогле у истраживању тог процеса.
Кореографкиња која тренутно ради у Грчкој, Амалиа Бенет истиче велико задовољство када је у питању напредак девојака јер, како каже, за само три дана, успеле су да разумеју радионице, истраже себе, делају инстиктивно и упознају се са чаролијом театра.
„Желела сам да искусе читав процес како смо проналазили материјал за представу „Вештице из Салема“, како је тај процес текао, и како је од вежбе, преко проба, настала кореографија и на крају представа. Мислим да су ове радионице веома важне јер се на тај начин они упознају са позориштем, не само као публика већ и као учесници, те њихова перцепција постаје тотално другачија“, истиче Бенетова и додаје:
„Онај коjи стоји на сцени укључује цело биће, тело, дух, глас, душу, сећања, осећања, прошлост и будућност те радећи са овим ученицама, радећи на њиховом телу и гласу, активирамо њихов инстинкт а самим тим и дубље промишљање о свету. Добијамо нешто што је природно и органско“.
Да су радионице биле право надахнуће, сложиле су се и средњошколке којима је из више разлога, овај сусрет са Бенетовом био користан.
„Научили смо технике када је реч о гласу, телу. Покрет је јако битан и радионице су феноменалне јер смо кренуле да се ослобађамо“, рекла је Марина Блануша, ученица Гимназије „Исидора Секулић“, са којом се сложила и Нина Бертић која каже да је одушевљена оваквим радом.
„Ове глумачке вежбе, Амалиа је направила изванредним и веома занимљивим. Научили смо доста о невербалној комуникацији коју иначе доста занемарјујемо. Вежбале смо да реагујемо инстинктивно“, рекла је она.
Представа „Вештице из Салема“ инспирисана је истинитим догађајима с краја 17. века у Салему, месту у Масачусетсу, које је постало познато управо по лову на вештице.
На овогодишњем 69. Фестивалу професионалних позоришта Војводине, Амалиа Бенет, управо за ову представу, Амалиа Бенет понела је специјалну награду за покрет и избор музике.

20. мај 2019.

Фотографије: Александар Рамадановић