Објављено:
212
прегледа

Извештај Главне скупштине друштва за Српско народно позориште

Фото: Архив СНП

Још се није завршила 1895. година, Српско народно позориште одиграло је „Кир Јању“, а Пера Добриновић добио гламурозне критике за главну улогу. Текст комада је штампан у нашем „Позоришту“.

У јулу месецу одржана је и Главна скупштина друштва за Српско народно позориште. Извештај Управног одбора друштва објављен је крајем августа у листу „Позориште“.

Све је јасно, гласно и рекли бисмо данас, транспарентно. Свака форинта се зна од кога стиже и где је потрошена.

Извештај почиње списком нових чланова друштва, родољуба и корпорација и наводи се свота новца која је друштву поклоњена. Ту је и списак завештања и легата. Од старе порушене позоришне зграде продате су неке непотребне ствари за које је „добивено“ 72 форинте. Продато је 130 седишта из старог позоришта и добијено 130 форинти. Обе суме стављене су у позоришни фонд.

Господин Стеван Малешевић из Сенте, руковао је земљом коју су позоришту завештали ти и ти, и слао је редовно закупнину.

Позоришна гардероба је обновљена и поправљена и ове године. Набављено је доста „историјског и народног одела“, а и других неопходних ствари. Направљено је и нових „кортина“, а и неке старе су прекројене и дотеране. Позоришна гардероба умножена је још неким лепим поклонима, међу дародавцима се спомиње госпођица Ленка Дунђерска као и господин Стеван Зорић који је поклоне дао из заоставштине свога брата Николе Зорића, бившег глумца Српског народног позоришта. За набавку нове гардеробе издвојено је за идућу годину још 500 форинти.

Фонд српског народног позоришта износио је 1894. године, 46 287 форинти и 14 новчића.

Уплаћује се редовно и у пензиони глумачки фонд, истина мало, свега 1132 флоринте и 93 новчића, годишње. Скуштина доноси одлуку да се овај фонд повећа.

У извештају Главне скупштине наводи се и да је Српско народно позориште добило први позив да одигра чак 44 представе у Дубровнику, у јесењој сезони, од 1. новембра до 20. децембра, у Бондином казалишту.

Управни одбор је одговорио управи Бондиног казалишта писмом са низом питања како би ово „огромно и важно подузеће и далеки пут“ коме се Српско народно позориште радује, могло да се оствари.

Затим се наводи списак градова где се гостовало и тачан износ зарађеног новца у сваком од њих.

Позориште је у тој, 1895. години постигло највећи приход од како постоји. Приход од преко 33 хиљаде форинти! Највише се зарадило у Панчеву, Темишвару и посебно у Новом Саду. „У Новом Саду умножио се приход с тога што је публика многобројно посећивала ново, електрички осветљено и лепо удешено позориште Лазе Дунђерског, што су представе складно и врло лепо текле и што позоришта није било три године у Новоме Саду.“

Исте године установљена су чак три редитељска места у позоришној дружини, главни редитељ је био Димитрије Ружић, први редитељ Петар Добриновић, а други Андрија Лукић. Управитељ је редитељима поделио комаде које ће сваки од њих режирати, такође се наводи у извештају скупштине.

Чланови позоришне дружине обратили су се исте године Управном одбору молбом да им се одобри одмор од месец дана, али Управни одбро ову молбу није могао одобрити због свеукупних прилика, а напоменимо још и да је управу над позоришнм дружином водио те године, бесплатно, господин Антоније Хаџић.

H.J.

Подели