Objavljeno:
702
pregleda

Verdijev „Rigoleto“ premijerno 14. juna

Foto: S. Doroški

Jedno od najpopularnijih dela Đuzepa Verdija, izvođeno na svetskim operskim scenama, u SNP-u sa četiri premijerna postavljanja i tri obnove, posle šest godina od poslednjeg izvođenja (2013) biće ponovo na novosadskoj operskoj sceni: Rigoleto. Operu režira gost iz Beograda Aleksandar Nikolić, a dirigovaće gost iz Italije Andrea Solinas. Koreograf je Aleksandar Ilić, k.g. (Beograd), Hor priprema Vesna Kesić Krsmanović, scenograf je Saša Senković, kostimograf Senka Ranosavljević. U ulogama su: Vojvoda od Mantove – Saša Štulić, Rigoleto, dvorska luda – Željko R. Andrić, Đilda, Rigoletova ćerka – Darija Olajoš Čizmić, Sparafučile, bandit – Goran Krneta, Madalena, njegova sestra – Jelena Končar, Grof Monterone – Strahinja Đokić, Grof Čeprano – Nikola Basta, Grofica Čeprano – Maja Andrić, Marulo, dvorjanin – Branislav Stankov, Borsa, ministar dvora – Igor Ksionžik, Đovana, Đildina dvorkinja – Marija Mitić Vasić, Stražar – Vladimir Zorjan, Paž – Marija Mitić Vasić. Učestvuju: muški Hor i Orkestar Opere i Balet SNP-a.

Premijera je u petak, 14. juna na sceni „Jovan Đorđević“ s početkom u 19 časova, u produkciji Opere Srpskog narodnog pozorišta, a ovim izvođenjem biće svečano otvoren 1. operski festival OPERARIA.

Rigoleto u SNP-u

Prvi put je izveden u Novom Sadu 1923. godine, a od osnivanja Opere SNP-a, 1947, bilo je ukupno sedam izvođenja: premijera 1948. (i dve obnove 1956. i 1962), 1972. (obnovljeno 1982), 1993. i 2003. Ova poslednja postavka u režiji Voje Soldatovića bila je deset godina na repertoaru, imala je uspešna izvođenja na matičnoj sceni (sve do 2013. godine) i gostovala u inostranstvu, od kojih se ističe gostovanje u Kanu, marta 2006.

Rigoleto mnogi s pravom nazivaju „opera nad operama“, jer je vrhunac operskog izraza jednog sjajnog razdoblja, početak realizma na operskoj sceni i primer je kompozitorskog savršenstva. Praizveden je u Teatru la Feniče u Veneciji, 11. marta 1851, punih 168 godina se izvodi na svetskim operskim scenama. Verdi je aprila 1850. napisao F. M. Pijaveu, svom libretisti: „Ja imam u vidu sadržaj još jedne opere koja bi, u slučaju da je policija odobri, postala jedno od najvećih ostvarenja modernog pozorišta. Ona je nešto veliko, grandiozno, i ima ličnost koja će biti jedna od najvećih uloga i kojom će se operske kuće svih nacija i svih vremena ponositi. Priča o kojoj govorim je Kralj se zabavlja, a ličnost na koju mislim je Tribule. Možda će to biti najveća drama modernog teatra, a protagonista je karakter dostojan Šekspira“.

Andrea Solinas, dirigent
U vremenu manirizma, oko 1550. godine, i prostoru Mantove, jasno je oslikana dekadencija vojvodske palate, čiji su dvorjani predvođeni vojvodom od Mantove, u neprestanoj potrazi za moći, novcem i lepotom. Vojvoda je  lascivna, površna ličnost, koju je sjajno okarakterisala banalna arija Žena je varljiva,  a svoju moć i umeće udvaranja upotrebljava da bi zaveo devojke. Ipak, junak ove dirljive priče je Rigoleto dvorska luda, grbavac, ali i brižan otac čija je kćerka, lepa Đilda žrtva fatalne tragedije.

„U mnogim operama tradicionalnih repertoara glavne teme su ljubav između dvoje ljubavnika, izdaja, ljubomora i ubistvo. U Rigoletu su ključne reči sumnja, kontrast, snažne suprotnosti, prisutne u celoj operi. U uvodu, na primer, Verdi koristi tehniku kontrasta ne bi li izokrenuo dramski tok: priča počinje kao komična opera, veličanstvenom zabavom u dvoru, preokrenuvši se iznenada dolaskom Monteronea u tragediju, i to samo jednom rečju: Prokletstvo. Naime, to je prvenstveno i trebalo da bude naslov opere, ali je kasnije odlučeno da se naslovi imenom protagoniste – Rigoleto.“

Andrea Solinas, dirigent

Podeli