Филмски сценариста и позоришни драматург Жељко Мијановић, преминуо је 6. јануара у Београду у 59. години, саопштило је Удружење филмских уметника Србије. Опело и испраћај посмртних остатака Мијановића биће 8. јануара у 10 сати на београдском Новом гробљу, а сахрана 10. јануара на гробљу у Горњем Пољу код Никшића, саопштио је УФУС, чији је Мијановић био члан Председништва.
У Српском народном позоришту је био ангажован као драматург и аутор сонгова Војвођанске рапсодије, рађене по мотивима прозе „Село Сакуле, а у Банату“ Зорана Петровића, у режији Владимира Лазића, која је премијерно изведена 2. децембра 2017. године.
Рођен 1960. године у Врбасу, Мијановић је основну школу и гимназију завршио у Никшићу, а у Београду је дипломирао на Филолошком факултету, на групи за српскохрватски језик и југословенску књижевност. Још на студијама, током 80-их година, појавио се као запажен сатиричар у часопису „Студент“, а објављивао је и поезију у водећим југословенским књижевним часописима. Aутор je сценарија за дугометражне игране филмове „Три карте за Холивуд“ (1993), „Тамна страна сунца“ (1997) и „У име оца и сина“ (1999). Значајан је и његов стваралачки позоришни опус – 1994. године у Народном позоришту у Београду изведен је његов први позоришни комад Помози ми, а уследили су Како убити супругу (Народно позориште „Зоран Радмиловић“, Зајечар, 1995), Балкански терминатор (Народно позориште Сомбор, 1996), те Виторио јес био мали али је био добар чоек (2007), Kirby (2007), и Маестро (2008) у Позоришту „Славија“ у Београду…