Бравурозна „Враголанка“

За сваку похвалу је нова балетска премијера у Српском народном позоришту у Новом Саду – „Враголанка“, која је у овој кући имала и три раније поставке. По допадљивој музици данас углавном заборављеног композитора Фердинанда Херолда (чија је опера „Поповски пашњак“ само у Паризу током четири деценије изведена преко хиљаду пута), „Враголанка“ („Лоше чувана девојка“ – La fille mal gardé) врви од хумора, плесних ритмова и нежних лирских сцена, у којој су вешто инкорпорирани одломци Дулкамаре из Доницетијевог „Љубавног напитка“ и сцена олује из Росинијевих опера „Севиљски берберин“ и „Пепељуга“. Под диригентском палицом Александра Којића ова партитура оживљена је бриозно и захуктало, са предивно извајаним интарзијама соло-флауте, која се појављује готово лајтмотивски и прелудирањима харфе. Кореографију и режију поставио је гост из Румуније Кaлин Ханциу, не дајући играчима ни минутни предах, а у општем доживљају знатно су му помогли сценограф Саша Сенковић, са својим покретним кулисама који брзо претварају сцену сеоског дворишта у житну равницу и костимографкиња Мирјана Стојановић Маурич која је маштовито и лепршаво оденула протагонисте чак два пута мењајући костиме и балетским хористима. Највећи аплауз добила је мајка Симона – у сјајној хуморној поставци Самјуела Бишопа, уз Ану Ђурић и Милана Ивана – младог љубавног пара. Најблазиранији љубитељи играчке уметности долазе на овај балет само ради „холандске“ варијације са кнекулама, међутим, читава представа урађена је перфекционистички и визуелно и аудитивно и корeографски, те треба отићи у Нови Сад и погледати је и чути је, а после ње живот ће вам се учинити мање сложеним и допадљивијим него што јесте.

Гордана Крајачић, Политика, рубрика „Међу нама“, 4. марта 2019, стр. 21

Враголанка – неговање балетске традиције
Враголаста слобода избора
Премијерно изведен балет „Враголанка” у Српском народном позоришту

Избор из текста

Враголанка Л. Ј. Ф. Херолда у оркестрацији и аранжману музике Џ. Ланчбериja
(поводом премијере 23. фебруара 2019)

Давно је представа Враголанка у кореографији Ике Отрина играна током скоро 25 година у Балету СНП. На њој је стасала генерација љубитеља балета, али и балетских играчица и играча. Стигла је нова генерација и гледалаца и играча па је нова верзија исте представе добродошла данас.
У репретоару су се ове сезоне нашле две представе, Пинокио и Враголанка, које покрећу педагошко питање одрастања са једним родитељом: Пинокио са оцем, Лиза у Враголанки са мајком. Они воде своје борбе против патријархалног модела васпитања у који их родитељ уоквирује (у најбољој намери). И док Пинокио пролази кроз различите (непријатне) животне ситуације трагајући за знањем, Лизина мајка будно бди над животом девојке коју жели добро да уда, али и да је научи обављању кућних послова. Оба родитеља су строга, али попуштају пред вољом своје деце. Тако са њима могу емпатисати деца која успешно одрастају уз једног родитеља данас код нас (чији број и није тако мали).
Кореограф Калин Ханциу, гост из Румуније, шаље основну поруку у представи да млади имају слободу избора, а порука је вишеслојна и по начину на који је кореографија сачињена. Она је духовита, игрива, веома полетна у којој је јасно испричана основна прича. Ханциу је унео неке режијске измене […], направио је одличну поделу улога: у улози мајке Симон посебно се истакао Самјуел Бишоп, Лиза у интерпретацији Ане Ђурић одавала је утисак као да је улога писана за њу, док је Милан Иван у улози Колена, сеоског младића заљубљеног у Лизу, више бринуо да помогне Лизи да се докаже у игри, него о својој игри. Игор Таубер у улози детињастог младожење Алена (увек) уз оца, богатог трговца, ког тумачи Давид Груосо, били су изузетан играчки пар.
[…] За успех представе свакако је заслужан, пре свега, диригент Александар Којић под чијом је управом Оркестар СНП-а имао надахнут и квалитетан музички израз.
Враголанка је захтевна представа која укључује цео ансамбл, много играча и играчица, уз употребу различитих реквизита, па се може проценити успешним и допринос репетитора (Оксана Сторожук, Милан Лазић, Весна Бркић, Бранка Глигорић).
[…]

Свенка Савић, 27. фебруар 2019.