Ђузепе Верди

ТРУБАДУР

опера у три чина

Либрето: Салваторе Камарано и Леоне Емануеле Бардаре, према А. Гарсији Гутјересу
Диригент: Александар Којић / Жељка Милановић
Редитељ: Воја Солдатовић
Адаптација режије: Александар Николић
Сценографска адаптација: Далибор Тобџић
Костимограф: Јасна Бадњаревић
Диригент Хора: Весна Кесић Крсмановић
Сценски покрет: Драган Јеринкић
Дизајнер светла: Марко Радановић
Фотографије: Миомир Ползовић, Срђан Ђурић


УЛОГЕ

Гроф Луна:
Жељко Р. Андрић

Леонора, дворска дама:
Свитлана Декар / Данијела Јовановић / Верица Пејић / Марија Јелић

Ацучена, стара Циганка:
Вишња Радосав / Марина Павловић Бараћ / Виолета Срећковић

Манрико, трубадур:
Дејан Максимовић / Стеван Каранац / Aлександар Саша Петровић

Ферандо, заповедник Луниних војника:
Горан Крнета / Страхиња Ђокић

Инес, Леонорина дружбеница:
Маја Андрић

Руиз, заповедник Манрикових војника:
Игор Ксионжик

Стари Циганин:
Бранислав Станков / Владимир Зорјан

Гласник:
Михаило Славнић / Александар Толимир

ХОР И ОРКЕСТАР СНП-а

Концертмајстори: Владимир Ћуковић, Сергеј Шаповалов
Корепетитори: Данијела Ходоба Леш, Страхиња Ђокић
Асистент редитеља: Катарина Матеовић Тасић
Асистент костимографа: Снежана Хорват
Инспицијенти: Тања Цвијић, Сања Миланов
Суфлери: Санела Митровић, Александра Мајтан
Према преводу Косте Царине, превод допунио, прилагодио и за дисплеј обрадио: Иван Свирчевић

Прво извођење опере: Рим, Театар Аполо, 19. јануар 1853.
Прво извођење у СНП: 17. фебруар 1921.
Премијера: 4. октобар 2008, сцена „Јован Ђорђевић“
Обнова: 26. јануар 2019, сцена „Јован Ђорђевић“

Представа траје два сата и тридесет минута, с две паузе.

Декор, костими и остала сценска опрема израђени у радионицама Српског народног позоришта.



Прва слика: У замку грофа Луне, заповедника краљевске војске, официр Ферандо прича окупљеним војницима причу о несрећи грофовог млађег брата. Као дечака урекла га је стара Циганка коју је за казну стари гроф осудио на ломачу. Из освете, Циганкина кћи је украла грофовог сина, а дечје тело су нашли на истој ломачи на којој је спаљена њена мајка. Стари гроф никада није поверовао у синовљеву смрт те му је старији син обећао да ће трагати за братом. При крају приче Ферандо са зебњом спомиње веровање да дух спаљене Циганке лута наоколо у поноћне сате.

Друга слика: У врту замка дворска дама Леонора открива дружбеници Инес занос што га осећа према непознатом трубадуру. Стиже и гроф Луна заљубљен у Леонору, одлучан да јој призна осећања, али у том часу зачује се песма трубадура па се гроф Луна сакрива у мрак. Серенада трубадура дозвала је поново Леонору. У мраку, забуном, она прилази скривеном Луни. Кад се трубадур појавио, Леонора схвата да је погрешила. Гроф Луна, бесан и љубоморан, сукобљава се са трубадуром, позивајући га да открије своје име. То је Манрико, непријатељ арагонског краља и вођа побуњеника, који у грофов замак долази по цену властитог живота. Њих двојица укрштају мачеве…

Трећа слика: У циганском логору Манрикова мајка Ацучена сећа се сурове смрти своје мајке која је завршила на ломачи. Открива Манрику како је из освете бацила у ватру грофовог млађег сина, не знајући да је бацила своје дете. Манрико је збуњен: ко је онда он, ако није Ацученин син? Циганка му горко пребацује што у двобоју није убио Луну, али јој Манрико објашњава да му је нека виша сила зауставила руку. Ацучена тражи од њега да убудуће не штеди живот грофа Луне и да се освети. Гласник му доноси вест о одласку Леоноре у манастир, која верује да је Манрико страдао у борби. Манрико жури да је спаси.

П а у з а

Четврта слика: Гроф Луна с војницима чека сакривен у манастиру у намери да отме Леонору. Пре него што су то успели, стиже и Манрико са својом четом. Из окршаја са Луном, Манрико излази као победник, а Леонора, срећна, одлази са њим.

Пета слика: У логору под тврђавом Кастелор војници грофа Луне припремају се за јуриш, а Ферандо их бодри. Стража открива у близини Циганку Ацучену и доводи је пред Луну. Ацучена тражи сина, а када у разговору дозна да је Луна брат дечака што га је у младости отела да би осветила мајку, обузима је паника. И Ферандо је препознаје. У очају Ацучена помиње Манриково име и тиме одаје Луни да је ухватио мајку омрзнутог противника и супарника. Луна је осуђује на ломачу.

Шеста слика: У замку Кастелор Леонора и Манрико су пред венчањем, заклињу се на вечну љубав. Стиже вест да је Ацучена заробљена и да је воде на ломачу. Манрико позива своје војнике и хита да ослободи несрећну мајку.

П а у з а

Седма слика: Манрико је изгубио битку, ухваћен је и заточен у тамници. Леонора одлучује да га спасе по цену властитог живота. Са собом носи сакривени отров, који ће јој помоћи у одсудном часу. Стиже Луна и Леонора нуди себе у замену за Манриков живот. Луна пристаје и одмах издаје налог за ослобађање Манрика. За то време Леонора испија отров.

Осма слика: У мрачној тамници Ацучена и Манрико очекују смрт. Долази Леонора носећи Манрику вест о помиловању. Сазнавши да она не може поћи с њим, Манрико је оптужује за издају. Тек када она клоне, он сазнаје страшну истину. Она умире, а Манрика воде на губилиште. У том тренутку буди се Ацучена и панично тражи Манрика. Када јој је Луна показао губилиште, она му открива да је убио рођеног брата, а затим клоне крикнувши: „Сад си освећена, мајко!“