СВЕТ МОГУЋНОСТИ

Текст и режија: Харис Пашовић
Сценографија: Ивана Јанчић
Музика: Дино Шукало
Клавир: Матија Молчанов
Кореографија: Лариса Липовац Навојец
Обликовање видеа: Дино Хујић
Обликовање светла: Бранислав Милинковић
Сценски говор: др Дејан Средојевић
Костимографија: Миња Давидовић и Харис Пашовић

Играју:
Гордана Ђурђевић Димић
Лидија Стевановић
Сања Ристић Крајнов
Јелена Антонијевић
Мина Павлица
Марија Фелдеши
Милан Ковачевић
Марко Савковић
Вукашин Ранђеловић
Аљоша Ђидић
Александар Сарапа
Раде Перовић

ПРЕУЗМИ ПРОГРАМСКУ КЊИЖИЦУ…

РЕЗЕРВАЦИЈА 06.04.2024.

РЕЗЕРВАЦИЈА 09.04.2024.

Камера и монтажа: Бојан Квргић
Тонско снимање: Филип Готовац
Асистенткиња редитеља: Јелена Антонијевић
Руковођење пројектом: Драгана Кузмановић, Александра Масловар, Исмар Хаџиабдић и Лејла Абазовић
Асистирање у продукцији: Мехмед Хасанагић
Стручно консултовање: Светлана Башевић, Маја Кукобат, Слађана Крејић, Борко Нинић, Бранислава Станојевић и Миљана Радоман
Вођење представе: Владимир Савин
Вођење светла: Миа Млинаревић
Вођење звука: Стефан Стефановски
Шаптање: Анисија Богданов

Прва проба: 26. фебруара 2024.
Премијера: 6. априла 2024, сцена „Пера Добриновић“

Израда сценографије: Форма инг д.о.о. Нови Сад; вајaрски радови: Нина Недић и одсек ФЛУ у Београду

Велику захвалност дугујемо:
Колективу ШОСО „Милан Петровић“, посебно директорици Виолети Страхињевић, Љубици Ковачевић, Борису Хемону, др Данијели Тамаш, Слађани Крејић Савчић, Славици Марковић, Јовану Марковићу. Нарочито се захваљујемо Светлани Башевић и Маји Кукобат чија је свесрдна помоћ значајно допринела успешној реализацији пројекта Свет могућности.
Установи за социјално збрињавање, здравствену његу, одгој и образовање Пазарић; ЈУ Заводу за специјално образовање и одгој дјеце „Мједеница” Сарајево; Душки Јуришић, замјеници министра за људска права и избјеглице БиХ ЈУ Дневни центар за дјецу и омладину са сметњама и тешкоћама у развоју „Бисери“ (директорици, запосленима, корисницима и њиховим породицама).
Миљани Радоман, дефектологу, која нам је помогла као стручни консултант.
Мајкама које су поделиле своју причу са нама: Биљани Јерковић, Олги Капичић, Милени Колиновић.
Душану Кривокапић. на његовој причи коју је поделио са нама.
Ивони Медиговић и породици, Матији Молчанов и породици, породици Лубарда.
Власницима ауторских права Перици Здравковићу захваљујемо се на дозволи коришћења ауторског дела – нумери Еј откад сам се родио. Власницама ауторских права: Александри Ковач, Ањи Ковач, Кристини Ковач, Ани Марини и Ранку Бобану захваљујемо се на дозволи коришћења ауторског дела – нумери Главо луда.
Николи Благојевићу на уступању хокејашког дреса.
Хитној помоћи Нови Сад на стручној обуци за реанимацију.
Пројекат је кофинансиран средствима Европске Уније – програм Креативна Европа и подржан од стране Министарства културе Републике Србије, Министарства културе и спорта КС, Министарства културе и спорта ФБиХ.

Особе са сметњама у развоју способне су да стварају и да уживају у позоришту у многим приликама, ако им се пружи потребна платформа да то учине. Уметност уопште, а посебно позоришна, за њих може бити веома корисна. На Западном Балкану мало је позоришне активности која је специјализована за, или говори, о људима са сметњама у развоју.

Будући да ни у психолошком, ни у интелектуалном, ни у емоционалном, а ни у физичком смислу, већина нас нема искуство из ког можемо да црпимо материјал за ликове и ситуације, користићемо досадашња искуства из рада са институцијама и појединцима у Новом Саду, Будви и Сарајеву. Такође, школа „Милан Петровић“ нам је отворила своја врата за сваку врсту помоћи, укључујући опсервацију корисника кроз боравак у школи.

Основна ситуација је свакодневни живот у Дневном центру.

Необична је стварност света о којем ћемо говорити у овој представи. Тај свет има врло мало сличности са уобичајеним светом и уобичајеним позориштем.

Наш задатак је да изградимо тај свет који се пресеца са нашим свакодневним светом, али који је у потпуности другачији, аутентичан, комплексан, пун снажних емоционалних и мисаоних токова.

Представа се, пре свега, темељи на ликовима. Кључни ликови се већином невербални, или су делимично комуникативни. Њихови родитељи су претежно одређени зависношћу тих ликова од њих самих, родитеља. Терапеути су професионалци, који су истренирани да одвоје свој лични живот од своје професионалне активности, али су пре свега људи.