Ђоакино Росини

СЕВИЉСКИ БЕРБЕРИН

(Gioachino Rossini: Il barbiere di Siviglia)

Комична опера у два чина

Либрето: Чезаре Стербини, према истоименој комедији Пјера Огистена Карона де Бомаршеа
Либрето превео: Велимир Живојиновић Масука
Диригент: Александар Којић
Редитељ: Иван Клеменц
Костимограф: Мирјана Стојановић Маурич
Сценограф: Далибор Тобџић
Хор припремила: Весна Кесић Крсмановић
Дизајн светла: Марко Радановић

УЛОГЕ

Гроф Алмавива
Саша Штулић

Бартоло, доктор медицине
Небојша Бабић

Розина
Јелена Кончар

Фигаро, берберин
Васа Стајкић

Базилио, учитељ музике
Горан Крнета

Берта
Андриана Петровски

Фјорело, официр
Бранислав Станков

Амброђо, нотар
Владимир Стојковић (26.04) / Стајић Драган (30.04)

Чембало (клавинова): Александар Којић / Данијела Ходоба Леш
Гитара: Александар Спасојевић

ОРКЕСТАР И ХОР ОПЕРЕ СНП-а

Концертмајстори: Владимир Ћуковић, Сергеј Шаповалов
Асистент редитеља: Катарина Матеовић Тасић
Асистент сценографа: Нада Даниловац
Корепетитори: Данијела Ходоба Леш, Страхиња Ђокић
Суфлери: Александра Мајтан, Санела Митровић
Инспицијенти: Тања Цвијић, Сања Миланов
Дисплеј: Иван Свирчевић

Премијера: 30. март 2012, сцена „Јован Ђорђевић“

Представа траје два сата и четрдесет минута, с једном паузом.

Декор, костими и остала сценска опрема израђени у радионицама Српског народног позоришта.



Први чин:

Трг у Севиљи. Зора. Под прозором лепотице гроф Алмавива пева серенаду. Наилази Фигаро, славни севиљски берберин. Стигао је у прави час. Алмавива му се обраћа за помоћ и од њега сазнаје да се лепотица зове Розина и да је штићеница старог доктора Бартола. Када Бартоло оде од куће, Алмавива се поново јавља песмом својој изабраници и представља се као студент Линдоро. Он нема новаца, али јој нуди верну љубав свог искреног срца. Розини се младић допада и она успева да му добаци цвет. Алмавива обећа Фигару богату награду ако му помогне да успостави везу с Розином. На звекет златника Фигарова машта се буди и он одмах кује план. Он и тако улази у кућу, кад брије старог Бартола, и неће му бити тешко да тражену услугу и оствари. У докторовој кући Розина размишља о лепом удварачу и одлучује да му напише писмо. Она је чврсто решена да нађе пут до свог драгог. У кућу долази стари интригант и Бартолов доушник дон Базилио, Розинин учитељ музике. Он јавља да је гроф Алмавива у граду што може бити опасно, јер је познато да се он интересује за Розину. Бартоло има намеру да се ожени својом штићеницом и спреман је да уклони супарника. Базилио предлаже како: клеветом! Јер, кад пустиш клевету да хода светом, она прво тихо гмиже, па расте, расте и на крају уништава противника као топовско ђуле! Долази Фигаро и препоручује Розини, наводно, сиротог рођака Линдора. После доста пренемагања Розина признаје да јој се младић допада. Фигаро предлаже да му напише коју реч охрабрења, али бива изненађен када од Розине добива већ готово писмо. Бартоло је, међутим, приметио да недостаје један лист хартије. И перо је зарезано, а Розинин прст умрљан мастилом. Иако Розина за све нађе изговор, Бартоло одлучује да још пажљивије мотри на девојку. Одједном, у кућу долази и један нежељени посетилац – Алмавива се, по Фигаровом савету, прерушио у пијаног војника и дошао с документом да му је у Бартоловој кући додељен смештај за време боравка његове јединице у граду. Али Бартоло има документ да је ослобођен обавезе давања смештаја за војску и долази до бучне свађе, која се завршава интервенцијом војне патроле. Фигаров и Алмавивин план пропада.

Други чин:

Фигаро је смислио нов план. Алмавива сад долази прерушен у Базилијевог помоћника који ће Розини, одржати час певања. И док Фигаро брије Бартола, Алмавива успева да с Розином оствари договор о бекству – још исте ноћи доћи ће по њу. Бартоло је ипак једним оком мотрио шта се збива и кад је видео да се двоје младих љуби, одлучио је да се одмах ожени Розином.

Када у току ноћи Алмавива и Фигаро потајно преко балкона уђу у кућу, Розина одбија да пође, јер ју је Бартоло убедио да тај младић који се мота око ње, у ствари, само жели да је намами како би је предао у руке грофу Алмавиви. Тада Алмавива открива свој идентитет – приказивао се као сиромашни Линдоро само зато да би се уверио да га Розина воли због њега самог, а не због титуле и богатства. Розина не може да дође к себи од среће. Фигаро их пожурује, па млади пар креће према балкону да се тихо искраде у слободу и срећу. Међутим, неко је склонио лестве. Наилази Базилио с бележником. Под претњом пиштоља Базилио пристаје да буде, уз Фигара, сведок на венчању Алмавиве и Розине које се одмах обавља. Кад Бартоло дође, не преостаје му ништа друго већ да се помири с чињеницама. Победила је природна веза младих. Сва његова строгост и опрезност била је узалудна.