ЧЕПЕ Аница – оперска певачица, сопран (Камница, Словенија, 9. VIII 1919 – Нови Сад, 19. II 2012). Учесник је НОБ од 1. XII 1941. После завршеног рата наставила је опште и започела музичко образовање, те је 1950. завршила Средњу музичку школу у Бгду, а 1953. Музичку академију у Бгду. Вокалну технику студирала је код познатих педагога Лава Врбанића и Николе Цвејића. Уметничку каријеру је започела у Културној екипи XVIII словеначке дивизије, наступајући на многобројним концертима за борце и становништво ослобођених територија. Нарочито често, а на задовољство слушалаца, певала је, врло захтевну, „Солвјегину песму“ Едварда Грига и увек за њено извођење била срдачно поздрављена. Од 1945. до септембра 1949. била је ангажована као солисткиња Опере у Марибору, затим у Радио-Згбу па у Радио-Бгду, а од 15. IX 1951. је солисткиња Опере СНП у НСаду, у којем је 31. X 1968. дочекала пензију. Наступала је на концертима и у програмима радио-станица у НСаду, Бгду, Марибору, Љубљани и Згбу. У музичком погледу веома образована, пријатног гласа, безрезервно одана своме позиву, дала је леп и озбиљан допринос уметничким резултатима Опере СНП. Сигурна у вокалној интерпретацији, ефикасна у глумачком погледу, изражајна у обликовању тумачених ликова, била је поуздани сарадник и партнерима на сцени и диригентима. Остала је у сећању оне генерације Новосађана који су с наглашеном љубављу и оданошћу пратили почетке и каснији развој Опере СНП. Публика јој је била захвална за узбудљиве и надахнуте креације. Добитник је ратних одликовања: Медаље заслуга за народ и Медаље за храброст. Златну медаљу „Јован Ђорђевић“ добила је 1995. Учествовала је у пригодном телевизијском филму РТВ поводом обележавања 150-огодишњице СНП 2011. евоцирањем успомена на период када је била активна.
УЛОГЕ: Мими (Боеми), Ћо-Ћо-Сан (Мадам Батерфлај), Марженка (Продана невеста), Маргарета (Фауст), Микаела (Кармен), Татјана (Евгеније Оњегин), Јарославна (Кнез Игор), Грофица (Фигарова женидба), Дона Ана (Дон Жуан), Аница (Еквиноцијо), Ђула (Еро с онога свијета), Марина (Четири грубијана), Антонија (Хофманове приче), Мадам Говино (Медијум), Силвана (Весела удовица), Инес (Трубадур), Зимонка (Крутњава), Коломбина (Пајаци).
ЛИТ: А-м, Промене у ансамблима, НС, 1951, бр. 28, с. 6; Ј. Шулхоф, Премијера Д’Алберове опере „У долини“, НС, 1952, бр. 36, с. 1; А-м, Припрема се Бизеова „Кармен“, НС, 1952, бр. 43-44, с. 10; Н. Петин, Алтернације у опери „Кармен“, НС, 1952, бр. 52, с. 4; Н. Петин, „Фауст“ у Новосадској опери, НС, 1953, бр. 67, с. 4; Н. Петин, Пролећна премијера Новосадске опере – „Евгеније Оњегин“, НС, 1955, бр. 98–99, с. 4; М. Б(абинка), Освежење у репертоару, Дневник, 23. X 1956; Н. Г(рба), „Заљубљен у три наранџе“, Дневник, 9. VI 1957; М. Б(абинк)а, У знаку јубилеја Опере, Дневник, 22. IX 1957; Е. Фрелих, „Хофманове приче“, Дневник, 7. IV 1959; М. Будак, Напуштена класична режија, Дневник, 20. II 1964; А-м, Прослава јубилеја Анице Чепе, Дневник, 6. II 1969; В. Миросављевић, Опроштај Марженке, Дневник, 2. III 1969; В. Поповић, Опроштајна представа Анице Чепе, Позориште, НСад 1969, бр. 6–7, с. 6; А. Еберст, Музички бревијар Војводине, НСад 1972, с. 57.

В. В.

ЧЕПРЕГИ Ференц (Ferenc Csepreghy) – мађарски драмски писац (Салка, Мађарска, 12. VIII 1842 – Геберздорф, код Бајерна, Немачка, 6. II 1880). Као млад човек, столарски калфа, почео је да игра у аматерским позоришним дружинама, па и да пише – најпре мање сцене а затим целе позоришне комаде. Усавршивши занат у Бечу, отворио је своју столарску радионицу, мада је његов комад Мађарски момци у Бечу (Magyár fiúk Bécsben) већ тада успешно игран у НП у Пешти. Занат је морао оставити, разболевши се од туберкулозе 1872. Последње г. живота посветио је драми и постао један од најпопуларнијих позоришних писаца. Примљен је за секретара НП (Némzeti szinház) у Пешти. У ранијим драмама, Потоп (Vízözön) и Краљ Саул (Saul Király), полазећи од библијских тема, задире у питања савремености. Најпознатији његови комади, Жуто ждребе (Sárga csikó) и Црвени буђелар (Piros bugyelláris), спајају искуства драматургије криминалистичког жанра са класичним народским комадима. Имали су незапамћен успех. Ч. се успешно опробао и у драматизацијама дêла Жила Верна (Михаил Строгоф, Пут око света, Пут на Месец). Сва његова дела грађена су изузетно живо, са безмало филмским променама на сцени, што је, без сумње, доприносило њиховој популарности. Разигран хумор и сатирични акценти, природан таленат усавршен самообразовањем и личном праксом у позоришту, домишљатост у избору тема, учинили су Ч. писцем чија се популарност дуго није гасила, па ни данас није сасвим пресахнула. У београдском НП Црвени буђелар је изведен 1895. Публика га је примила, изводио се и идућих сезона све до 1908, мада је код критике овај репертоарски потез рђаво прошао („Српски преглед“, „Дело“). У СНП је 4. XII 1927, у Вршцу, извођен Царев гласник Жила Верна. Подаци нису сачувани, ни плакат, тако да се не може са сигурношћу тврдити да је употребљена Ч. драматизација Михаило Строгоф.

ЛИТ: I. Póth, A magyar népszínmű a szerb színpadon, Budapest

1981, с. 119-123.

Б. Кв

ЧЕПСКИ/ЧЕБСКИ Владимир – балетски играч (Нови Сад, 20. IX 1940 – Нови Сад, 1. VIII 2006). У родном граду завршио је основну школу са малом матуром и два разреда гимназије. Истовремено је похађао и Балетски одсек Државне позоришне школе у НСаду, који је 1958. завршио у класи Маргите Дебељак. У СНП је први пут ангажован од 1. IX 1958. до 15. VIII 1965, са прекидом 1960-1962. због одслужења војне обавезе. Каријеру је наставио у иностранству као солиста балетā: Земаљског позоришта у Линцу (1965-1968), Земаљског позоришта у Кобургу (1968-1971), Државног позоришта у Бунду (1971-1973) и Градског позоришта у Сен-Галену (1973/74). Од 1. IX 1974. поново је припадао балетском ансамблу СНП, одакле је пензионисан 5. X 1990. Статус солисте у СНП је добио 1979. Запажен као млад играч, укључио се у балетски репертоар тумачећи на сцени СНП истакнутије партије карактерне и модерне игре истичући се савесним односом према раду и преданошћу своме позиву. Супруга Тереза такође је била солиста Балета СНП.

УЛОГЕ: Adagio, Allegro vivace (Симфонија Ц-дур), xxx (Триптихон), Мазурка (Пепељуга), Прва игра, Трубадур (Кармина бурана), Татарин (Половецке игре), Врач (Петар Пан), Кочијаш (Циганин барон), Петао (Црвенкапа), Други официр (Двобој), Први сатир, Комедијант, Етиопљанин (Силвија), Жандар (Пипи Дуга Чарапа), Каваљер (Рапсодија у плавом), Прометник (Американац у Паризу), Гувернер, Денди (Тророги шешир), Кино (Прича са западне стране), Борахио (Љубав за љубав).

Љ. М.

ЧЕРВИНСКИ Михаил Абрамович (Михаил Абрамович Червинский) – руски драмски аутор (Одеса, 13. VI 1911 – Москва, 2. VIII 1965). Књижевну делатност почео је 1944. сатиричним фељтонима, пародијама и хуморескама. Писао је и либрета за музичке комедије и оперете. Сарађивао је са В. Е. Масом, са којим је написао и комад Негде у Москви (Где-то в Москве, 1944 ), који је у СНП извођен 1946. Аутор је позоришних дела: Их было трое (1945), Чужое дело (1945), Тщетная предосторожность (1946), О друзьях-товарищаx (1947), Трембита (1949), Самое заветное (1952), Белая акация (1955), Москва, Черёмушки (1959), те два естрадна програма из 1959: Добро пожаловать и Любовь и три апельсина.

БИБЛ: Негде у Москви, позоришна игра у 2 чина (8 слика), прев. с руског Миливој Соколовић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 166.

В. В.

ЧЕРГАШКИ ЖИВОТ (Vie de bohème) – комедија у 5 чинова. Написали: Анри Мирже и Теодор Баријер. Прво извођење у Паризу, 12. XI 1849, у нашој земљи 6. X 1901. у НП у Бгду.

Прво извођење у НП у НСаду 4. III 1919. Превео: (највероватније) Никола Андрић. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – К. Васиљевић (Родолфо), М. Хаџи-Динић (Шонар), Д. Кранчевић (Марсел), Д. Спасић (Дирилден), С. Ленска (Мизета), М. Хаџићева (Мими), М. Бошњаковићева (Фемија), П. Рајичићка (Г-ђа де Рувр). – Изведено 5 пута.

ЛИТ: А-м, „Чергашки живот“, Застава, 1919, бр. 44, с. 3.

В. В.

ЧЕРКЕЗ Богданка – правни референт (Нови Сад, 29. IV 1941 –). Завршила је Правни факултет у НСаду. У СНП је радила од 17. IX 1970. до 15. II 1971. и поново од 16. XI 1971. до 28. II 1974, када је прешла у Извршно веће САП Војводине.

Р. Б.

 ЧЕСТИТАМ – шаљива игра у 1 чину, с певањем. Написао: Коста Трифковић. Музика: Аксентије Максимовић.
Прво извођење у СНП 21. III 1871. у Панчеву. – Н. Недељковић (Стева Грабић), Ј. Маринковићка (Мара), Д. Ружић (Спира Грабић), К. Савићева (Софка), Н. Рашић (Јоаким Сапун). – Изведено 11 пута.
Премијера у СНП 10. X 1874. у Сремској Митровици (са једночинкама Лек од пуница и Љубавно писмо). – Н. Недељковић (Стева Грабић), Ј. Маринковићка (Мара), Д. Ружић (Спира Грабић), Л. Хаџићева (Софка), П. Добриновић (Јоаким Сапун). – Изведено 2 пута.
Премијера у СНП 9. XII 1876. у Сомбору. – А. Сајевић (Стева Грабић), М. Рајковићка (Мара), С. Рајковић (Спира Грабић), Б. Хаџићева (Софка), Н. Рашић (Јоаким Сапун). – Изведено 11 пута.
Премијера у СНП 9. IV 1895. у НСаду. – Рд. П. Добриновић; Ј. Тодосић (Стева Грабић), Т. Лукићка (Мара), П. Добриновић (Спира Грабић), Д. Васиљевићка (Софка), Ђ. Бакаловић (Јоаким Сапун). – Изведено 4 пута.
Премијера у СНП 6. VII 1898. у НСаду (са једночинком Шоља теја). – Рд. А. Лукић; Ј. Тодосић (Стева Грабић), Т. Лукићка (Мара), А. Лукић (Спира Грабић), Д. Васиљевићка (Софка), Ђ. Бакаловић (Јоаким Сапун). – Изведено 5 пута.
Премијера у СНП 12. III 1914. у Сомбору. – Б. Николић (Стева Грабић), С. Ленска (Мара), Т. Стојковић (Спира Грабић), Р. Кранчевићка (Софка), Ј. Цвијановић (Јоаким Сапун). – Изведено 2 пута.
Премијера у СНП 25. VIII 1932. у Смедереву. Архива СНП не располаже плакатом. Није познати ни један учесник представе. – Изведено 1 пут.
Прво извођење у ДНП 15. IX 1943. у Панчеву (са једночинкама Љубавно писмо и Школски надзорник и беседом Луке Дотлића о К. Трифковићу, по заједничким називом Трифковићево вече). – Рд. Ј. Путник, сц. В. Ребезов, дир. Х. Маржинец; М. Јаснић (Коста Трифковић), М. Симић (Стева Грабић), М. Миљковић (Мара), С. Савић (Спира Грабић), Љ. Животићева (Софка), М. Мирковић (Јоаким Сапун). – Изведено 5 пута.
БИБЛ: Коста Трифковић, Честитам, НСад 1872.
ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Застава, 1872, бр. 7, с. 3; #, Суботица 31. 3. „Честитам“, шаљива игра, Застава, 1881, бр. 3, с. 3; С. М., Честитам. Мила. Пола вина пола воде, Позориште, НСад 1882, бр. 34, с. 135; М. С(ави)ћ, Трифковићево вече, Браник, 1886, бр. 22, с. 3; Ј. Храниловић, „Честитам“, шаљива игра у 1 чину од Косте Трифковића, Јавор, 1892, бр. 9, с. 139–141; Ј. Грчић, „Честитам“ од Косте Трифковића, Браник, 1895, бр. 39, с. 2; А-м, Српско народно позориште, Будућност, Вршац 1896, бр. 51, с. 1; А-м, У суботу 19. фебруара била је свечана представа у прославу успомене на Косту Трифковића, Застава, 22. II 1900; (Ј.) Г(рчић), Свечана представа у прославу успомене на Косту Трифковића: „Честитам“, „Француско-пруски рат“, „Љубавно писмо“, Позориште, НСад 1900, бр. 33, с. 130–131; А-м, Српско народно позориште, Браник, 1908, бр. 40, с. 2; А-м, У среду, 2. априла приказана су три мања комада и то:  „Љубавно писмо“ од К. Трифковића; „Честитам“ од К. Трифковића“; „Кнез Иво од Семберије“ од Б. Нушића, Слога, Сомбор 1908, бр. 15, с. 10.

В. В.

ЧЕТИРИ АДВОКАТА – шаљива игра у 3 чина. Написао: Стеван Павловић.

Праизвођење у СНП 17. III 1864. у НСаду. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 1 пут.

ЧЕТИРИ БАЛЕТА – као целовечерња балетска представа, у два дела, изведени балети: Ромео и Јулија, Болеро, Рапсодија у плавом и Американац у Паризу.
Премијера у СНП 20. X 1978. у НСаду. – Рд. и к-граф М. Штамбук, к. г., музика са магнетофонских снимака (дир. А. Преден, С. Блек и Х. фон Карајан), сц. Д. Станић, к. г., к. М. Берберовић. – Изведено 21 пут, глед. 7204.
ЛИТ: Д. Н(иколић), Класика у новој форми, Дневник, 20. XI 1978; С. Савић,  Четири балета, Дневник, 27. XI 1978; М. Зајцев, Вече лепршаве игре, Борба, 23. XI 1978; М. Сујић-Виторовић, Играли су пуним срцем, Политика, 11. XII 1978.

Љ. М.

ЧЕТИРИ ГРУБИЈАНА (I quattro rusteghi) – комична опера у 3 чина (4 слике). Музика: Ермано Волф-Ферари. Либрето (по Карлу Голдонију): Луиђи Сугана и Ђузепе Пицолато. Прво извођење у Минхену (Хоф-опер), 19. III 1906, у нашој земљи 18. XII 1934. у ХНК у Згбу.

Прво извођење у СНП 20. II 1964. у НСаду. – Рд. Ј. Путник, к. г., и М. Васиљевић, дир. М. Фајдига, Е. Гвоздановић, сц. М. Лесковац, к. С. Јатић; Р. Немет (Лунардо), Ј. Јечменица (Маргерита), З. Николић (Лучијета), Д. Балтић (Маурицио), В. Куцуловић (Филипето), А. Чепе (Марина), М. Хаднађев (Симон), Н. Кнежевић (Канчијан), О. Бручи (Феличе), В. Цвејић (Рикардо), А. Животић (Служавка). – Изведено 11 пута, глед. 5037.

ЛИТ: М. Будак, Напуштена класична режија, Дневник, 20. VI 1964.

В. П.