УДАДБА ПО МОРАЊУ – слика из живота у 5 чинова, с певањем. Написао: Коста Радуловић.

Праизвођење у СНП 8. III 1884. у НСаду. – А. Лукић (Михаило Рогић), М. Хаџи-Динић (Милан), А. Милосављевић (Арса), Д. Ружић (Владимир), М. Рајковићка (Милана), И. Станојевић (Павле Јуришић), Ј. Добриновићка (Стана), Т. Лукићка (Мара), М. Барбарић (Војин), М. Суботић (Пахомије), Љ. Станојевић (Јован), М. Марковић (Митар), Б. Рашић (Драгутин), С. Ђурђевић (Васа). – Изведено 1 пут.

ЛИТ: (#), „Удадба по морању“, драма од Косте Радуловића, Српско коло, 1884, бр. 20, с. 3-4; С. М., Удадба по морању, Позориште, НСад, 1884, бр. 31, с. 122-123.

В. В.

УДОВИЧКИ Светозар – драмски глумац, позоришни организатор и руководилац (Мол, Ада, 22. IV 1926 – Нови Сад, 27. I 1996). Релативно касно се определио за глумачки позив – студирао је на Факултету драмских уметности у Бгду (1950-1954), у класи Јоже Рутића, и први ангажман остварио безмало као тридесетогодишњак. Пре тога је, као грађевински техничар, две г. радио у Контролној комисији у Бгду и у Планској комисији Покрајинског извршног већа у НСаду (од 4. XI 1948. до 30. IX 1950). У мостарском НП провео је једну сезони (од 1. VII 1954. до 15. VIII 1955); затим је прешао у СНП, у којем је од 1. IX 1955. до 31. VIII 1957. уз глумачке задатке обављао и послове техничког руководиоца (в. д. помоћника техничког директора). По истеку двогодишњег уговора напустио је сцену, али је остао везан за позориште: од 1. IX 1957. до 30. IX 1966. радио је као стручни сарадник за позориште и филм у Покрајинском секретаријату за културу, одакле је успешно учествовао у стварању и организовању Војвођанске кинематографије; био је први директор „Неопланта-филма“ (од 1. X 1966. до 31. VIII 1972). У периоду превирања карактеристичних за целокупну југословенску кинематографију седамдесетих г., преселио се у Бгд, где је радио као службеник у Дирекцији за јавне гараже и паркиралишта (од 1. X 1972. до 15. IX 1975). Послови на изградњи нове позоришне зграде довели су га у НСад – постао је стручни саветник УО Фонда СНП и руководилац његове оперативне службе на градилишту (од 16. IX 1975. до 12. V 1981); по завршетку изградње зграде и по комплетној реорганизацији служби у СНП, изабран је за директора ООУР Пословни центар СНП, на којем је месту дочекао пензионисање – 31. VII 1987.

УЛОГЕ: Оберштурмбанфирер (Небески одред), Кликот (Догађај у месту Гоги), Трухачевски (Кројцерова соната), Јонеску (Изгубљено писмо), Иве (Свјетионик).

ЛИТ: М. Кујунџић, „Небески одред“ Лебовића и Обреновића, Дневник, 23. III 1957; М. Бабинка, Бродови не питају за срце, Дневник, 2. IV 1957; Д. Поповић, Славко Грум: Догађај у месту Гоги, Сцена и стварност, НСад 1959, с. 90–99; Д. Поповић, Толстој-Коњо­вић: Кројцерова соната, Сцена и стварност, НСад 1959, с. 162–164; М. Бабинка, Непретенциозност класичног стила, Дневник, 9. II 1957; О. Новаковић, Јон Лука Карађале: „Изгубљено писмо“, НС, 1957, бр. 121, с. 9; М. Кујунџић, Светозар Удовички (1926–1996), Алманах позоришта Војводине, 1997, бр. 30, с. 138–139.

Д. В.

УДРУЖЕЊЕ БАЛЕТСКИХ УМЕТНИКА ВОЈВОДИНЕ (УБУВ) – Основано је (први пут) 1963, као пододбор Удружења балетских уметника Србије (УБУС). Иницијатива за оснивање УБУС-а потекла је од Жарка Миленковића (в), члана Балета СНП од самог оснивања (1950). Како је Згб од 1962. већ имао своје удружење, он је иницирао разговор са члановима балетског ансамбла НП у Бгду. Оснивању иницијативног одбора највише су допринели балетски уметници Мира Сањина и Бранко Марковић (в). Временом су створени услови за оснивање самосталног војвођанског удружења – УБУВ, чији је први председник био Миленковић. Ратне 1990/91. чланство се није могло окупити, никаква одлука није могла бити донета и У. се угасило. Датум обнављања рада УБУВ је званично 14. III 2006. У. је смештено у просторије СНП, активно је на територији АП Војводине и сарађује са организацијама које имају подударан циљ. То је асоцијација балетских уметника и свих поштовалаца балетске уметности, чији је основни циљ „развој слободне и стваралачке личности балетских уметника и унапређење уметничке сценско-музичке делатности у области културе“, а у складу са Статутом УБУВ. Основни садржај послова и активности представљају популаризација балетске уметности и иницирање предлога за законско регулисање балетског стваралаштва и статус балетских уметника. У част Марине Олењине (в), првог шефа, педагога и кореографа професионалног балетског ансамбла у СНП, У. је, уз подршку Секретаријата за културу АП Војводине а ,,у циљу трајног очувања лика и дела Марине Олењине“, 2007. установило награду која носи њено име. Признање се додељује појединцу или групи ,,за изузетан допринос у области врхунског професионалног уметничког балетског стваралаштва“. Састоји се од плакете и бронзане статуе висине 27 цм (рад академског вајара Ласла Силађија). Додељује се једном годишње, на Дан Балета СНП – 25. V. Први добитник је Габријела Теглаши (в), солисткиња Балета СНП и прва председница У., а затим следе солисти Балета СНП Мирјана (в) и Жарко Миленковић. У. је донело Програм за професионално усавршавање играча са циљем усавршавања професионалних играча СНП и најталентованијих ученика балетских школа Војводине у области класичног балета и савремене игре, који предвиђа организовање радионица са домаћим и страним стручњацима из домена игре, педагозима и кореографима, који би савременим методама радили на усвајању и усавршавању већ познатих и нових играчких техника. Извори финансирања УБУВ су првенствено чланарине, а за сваки пројекат У. аплицира на конкурсима који се расписују на нивоу града НСада, АП Војводине или Републике Србије. УБУВ је издавач и поновљеног издања књиге Г. Теглаши Балет да ли се то једе?

Љ. М.

УДРУЖЕЊЕ ДРАМСКИХ УМЕТНИКА – основано је у републикама крајем 1950, а почетком 1951. основан је и Савез драмских уметника Југославије. Основне организационе облике Удружења од његовог оснивања чине његови пододбори који су, по правилу, образовани при сваком професионалном позоришту у Југославији. Пододбори при професионалним позориштима у Војводини су све до почетка седамдесетих г. организационо припадали Удружењу драмских уметника Србије. У то време, формирање самоуправних интересних заједница за културу, односно децентрализација финансирања културних делатности – условила је оснивање удружења и на покрајинском нивоу. У склопу прилагођавања новонасталим околностима најпре је формиран Покрајински одбор Удружења драмских уметника Србије за Војводину, који се, касније,  током седамдесетих, трансформисао у самостално покрајинско удружење. Последња реорганизација проведена је 1985, када су пододбори прерасли у удружења и када је на покрајинском нивоу установљен Савез удружења драмских уметника Војводине као потпуно самостална организација. Доминантно место у оквиру деловања Удружења заузимају сталешка питања драмских стваралаца (заштита њихових ауторских права, њихов социјалан статус, стручно усавршавање и сл.).

М. Кш.

УЗЕЛАЦ Мара – секретар дирекције Драме (Делчево, Македонија, 28. VII 1927 – Нови Сад, ?. ?. 1985). Још као малолетна девојка августа 1944. прикључила се партизанском покрету. Деловала је као секретар (од 8. X 1944. до 30. XI 1947) па као руководилац одељења (од 1. XII 1947. до 12. V 1949) у среском комитету Народноослободилачког одбора Македоније, истовремено похађајући школу. Нижу гимназију је завршила 1950. у Бгду, где је од 13. V 1949. до 31. VII 1950. радила као инструктор у СК НОЈ. У Градски комитет Савеза комуниста Србије у Зрењанину премештена је 1. VIII 1950. и у њему радила до 30. VI 1951, да би од 1. VII 1951. до 15. VIII 1961. била запослена као секретар зрењанинског НП „Тоша Јовановић“. Стручни испит за звање канцеларијског референта положила је у Зрењанину 1954. За секретара Драме СНП примљена је 16. VIII 1961. и тај посао је обављала до пензионисања, 31. VIII 1979. Већ у зрењанинском театру обучила се за обављање разних позоришних послова (од преписке и вођења записника до уговарања гостовања, устројавања персоналних досијеа, чак и позоришне библиотеке), што је, уз њену огромну посвећеност радним задацима и глумцима понаособ, резултирало да као секретар Драме СНП буде такорећи незамењива.

В. В.

УЗЕЛАЦ Никола – балетски играч (Медаћ-Госпић, 16. IV 1945 – Нови Сад, 16. II 2006). Завршио је Државну позоришну сколу – Балетски одсек у НСаду 1963. као ученик М. Поповић, В. Феле и М. Дебељак. У сезони 1963/64. био је члан ансамбла НК „Иван Зајц“ у Ријеци. У СНП је први пут ангажован од 1. IX 1964. до 15. VIII 1971, са прекидом од 30. IX 1965. до 17. III 1967, када је служио војни рок. Од 1971. до 1973. боравио је у Инзбруку, а од 16. VIII 1973. поново је припадао балетском ансамблу СНП, где је стекао и звање солисте 1. I 1975. Пензионисан је 17. XI 1991. Први пут се појавио у солистичкој улози 1964. као Мирко у балету Ђаво у селу. Маркантан и бурног темперамента, истакао се као карактерни играч. Прва супруга Амалија Узелац-Петрић (в) била је балетска играчица а друга, Ева Веребеш, виолинисткиња у Оркестру СНП.

УЛОГЕ: Принц (Пепељуга), Ротбарт (Лабудово језеро), Феб (Есмералда), Ескамиљо (Кармен-свита), Шчелкунчик (Шчелкунчик), Тореадор (Дон Кихот), Момак (Лицитарско срце), Индијански поглавица (Петар Пан).

ЛИТ: Г. Д(ивљак)-А(рок), Шанса за младе, Дневник, 15. XII 1964; Ж. Миленковић, Озбиљан уметнички задатак, Позориште, НСад,  1969, бр. 6-7, с. 4; С. Савић, Само интересантан покушај, Дневник, 1. XI 1973; З. Т. М(ирковић), Преминуо Никола Узелац, Вечерње новости, 23. II 2006; К. Р., Никола Узелац, Данас, 23. II 2006.

Љ. М.

УЗЕЛАЦ-ПЕТРИЋ Амалија – балетска играчица (Нови Сад, 8. VII 1950 –). У родном граду је завршила основну школу (1965) и два разреда Васпитачке школе (1967). Истовремено је похађала Балетски одсек Позоришне школе у НСаду; прекинувши балетско школовање у VII разреду, дипломирала је тек 1975, као ученица Љиљане Мишић. Од 1966. је хонорарно наступала као члан балетског ансамбла СНП, а од 1. XI 1958. до 15. VIII 1972. је била у сталном радном односу. Једну сезону је радила у Инзбруку, у Аустрији, као „члан ансамбла са соло-улогама“. Од 16. VIII 1973. поново је ангажована у СНП и у њему остала до пензионисања 31. XII 1995. Први пут се појавила у солистичкој улози још као ученица, 1966, у Pas-de-trois у Лабудовом језеру и наставила да се потврђује као поуздан носилац епизодних солистичких улога у класичном и деми-карактерном стилу, испољивши изванредан дар за комично у игри. Од 1975. до 2007. бавила се хуманитарним радом: Приредба за помоћ ментално недовољно развијеним особама 1975; у Дечјем селу у Сремској Каменици радила са децом и приређивала балетске представе, а приређивала је и хуманитарне представе у СНП, а приход од тих представа је донирала Дечјем селу у Сремској Каменици, Дечјем селу у Борову селу; од 2001. до 2006. одржавала је хуманитарне представе у Институту за кардиоваскуларне болести у Сремској Каменици и др. Министраство за социјална питања републике Србије ангажовала ју је 2001. да уради кореографију и припреми представу за учешће на Међународном фестивалу дечјих позоришта у Москви где су освојили три награде. Први супруг Никола У. (в) био је такође балетски играч. Њихова ћерка Данијела Узелац Шаро била је од 1994. до 2000. члан балетског ансамбла СНП.

УЛОГЕ: Pas-de-trois, Pas-de-quatre (Лабудово језеро), Кинеска игра (Шчелкунчик), Ноћобдија, Срце (Лицитарско срце), Мачка (Вила лутака), Варијација, Арапска игра (Рајмонда), Мајкл (Петар Пан), Болеро (опера Кармен), Кочијаш (Циганин барон), Васка (Стамена), Зец (Црвенкапа), Дријада, Етиопљанка, Муза (Силвија), Анка (Пипи Дуга Чарапа).

ЛИТ.: Д. Д.: Пипи из Дечјег села, Дневник, 15. VI 1993; В. К., Балетско-драмска група, Позориште, НСад фебруар-март 1996, с. 31; Детету љубави дајте, Позориште, НСад април-јун 2002, с. 45.

Љ. М. и М. Л.

УЗОРАН МУЖ (Fair and Warmer) – лакрдија у 3 чина. Написао: Евери Хопвуд. Прво извођење у Мичигену, 1915.

Прво извођење у нашој земљи у НП у НСаду 23. XI 1926. Превео: Ранко Младеновић. – Рд. М. Васић; Стеван Јовановић (Били Бартлет), И. Прегарц (Маргарета), Т. Хаџић (Жак Велер), Н. Замфировићева (Бланша), П. Кокотовић (Фредерик Еванс), М. Грујићева (Мари), М. Живановић (Хартон), Ђ. Јечинац (Петар). – Изведено 13 пута.

Прво извођење у СНП 5. I 1927. у Жабљу. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 8 пута.

Прво извођење у Н-Оп 3. V 1928. у Сомбору. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – И. Танхофер (Бланша), В. Хладић. – Изведено 1 пут.

ЛИТ: О. С(уботи)ћ, „Узоран муж“ – премијера 23. XI, Застава, 25. XI 1926; А-м, „Узоран муж“, америчка комедија, премијера, Нови Сад, 1926, бр. 4-5, с. 6; А-м, „Узоран муж“, Застава, 19. V 1927; А-м, „Узоран муж“, Застава, 22. V 1927; С. С(екулић) Ц(еца), Новосадско-осечко позориште у Сомбору, Застава, 10. V 1928.

В. В.

УЗРОК (Die Ursache) – комедија у 3 чина. Написао: Леонард Франк. Прво извођење у Минхену, 1929.

Прво извођење у нашој земљи у Н-Оп 28. III 1935. у Сплиту. Преводилац непознат. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 6 пута.

В. В.

УЈЕЖ (Удружење југословенских еманципованих жена) – комедија у 3 чина. Написао: Бранислав Нушић. Прво извођење 4. IX 1935. у НП у Бгду.

Прво извођење у СНП 28. IX 1935. у НСаду. Подела узета плаката представе одржане 30. IV 1936. у Вршцу. – Рд. А. Верешчагин, сц. М. Шербан; Д. Марковић (Лазић), Љ. Јовановићева (Лазићка), О. Репак (Дана), Н. Стојановић (Заре), Р. Петровићева (Ружица), С. Душановић (Марковић), С. Савић (Сушић), В. Милин (Душко), Р. Ферари (Арсићка), И. Душановићка (Живановићка), М. Шекулин (Спасићка), З. Николићка (Јанковићка), З. Ковачевићка (Петровићка), М. Можњак (Сушићка), М. Грбићка (Кохановска), А. Маслов (Агент), Љ. Красић-Левак (Софи), Д. Кременовић (Јован). – Изведено 18 пута.

Прво извођење у НПДб 21. V 1936. у Петровграду. – Рд. Р. Спиридоновић; С. Репак (Лазић), М. Спиридоновићка (Лазићка), М. Петровићева (Дана), М. Мирковић (Заре), О. Спиридоновићева (Ружица), Л. Јовановић (Марковић), В. Антоновић (Сушић), М. Поповић (Душко), И. Петри (Арсићка), Ј. Пејновићева (Живановићка), Л. Ђорђевићка (Спасићка), Ј. Краснићева (Петровићка), М. Јовановићка (Јелићка), З. Тодоровићка (Сушићка), М. Петровићева (Кохановска), Д. Левак (Агент), К. Колашинац (Софи), М. Живковић (Јован). – Изведено 1 пут.

Премијера у НПДб 30. I 1938. у НСаду. – Рд. Т. Танхофер, сц. М. Шербан; С. Репак (Лазић), Р. Кранчевићка (Лазићка), М. Петровићева (Дана), М. Мергл (Заре), Р. Петровићева (Ружица), С. Душановић (Марковић), Н. Гашић (Сушић), В. Савић (Душко), И. Петри (Арсићка), М. Јашекова (Живановићка), Р. Ферари (Спасићка), К. Шербан (Јанковићка), Е. Мацол (Петровићка), М. Перенчевићева (Јелићка), В. Дријак (Сушићка), И. Јовановићка (Ковалевска), М. Стојадиновић (Агент), И. Душановићка (Софи), В. Зељковић (Јован). – Изведено 3 пута.

Прво извођење у ДНП 3. III 1942. у Панчеву. – Рд. А. Верешчагин, сц. М. Шербан; М. Милићевић (Лазић), Р. Кранчевићка (Лазићка), М. Петровићева (Дана), Р. Ковачевић (Заре), З. Деспотовићева (Ружица), М. Мирковић (Марковић), С. Савић (Сушић), М. Јаснић (Душко), А. Мајценовићева (Арсићка), И. Душановићка (Живановићка), О. Животићка (Спасићка), М. Миљковићева (Јанковићка), М. Верешчагина (Петровићка), Т. Јеремићка (Јелићка), В. Јелићка (Сушићка), М. Гојкићка (Коваљевска), М. Николић (Агент), Љ. Раваси (Софи), В. Ристић (Јован). – Изведено 3 пута.

Премијера у СНП 17. II 1976. у НСаду. – Рд. Д. Мијач, к. г., сц. В. Маренић, к. г., к. Ј. Петровић, музички сарадник Ј. Адамов, к. г.; С. Шалајић (Лазић), М. Шијачки-Булатовић (Лазићка), Н. Војиновић, Р. Виги (Дана), М. Петровић (Заре), Н. Ивановић (Ружица), Р. Којадиновић (Марковић), В. Матић (Сушић), Д. Војновић, Р. Радивојевић, А. Ђорђевић (Душко), З. Кримшамхалова (Арсићка), Ј. Бјели (Живановићка), Добрила Шокица (Спасићка), Д. Куцуловић (Петровићка), А. Веснић-Васиљевић (Сушићка), Р. Кнежевић (Агент), М. Гардиновачки (Софи), Д. Анојчић, Р. Виги (Јованка), М. Димовска, Р. Виги (Сонгови). – Изведено 100 пута, глед. 31.526.

ЛИТ: С. Ж., Представа „Ујеж“ од Б. Нушића на позорници СНП-а, Нови Сад, 1935, бр. 38, с. 4; Ј. С. Т., Премијере у Српском народном позоришту, Дан, 1935, бр. 107, с. 4; А-м, Српско народно позористе отворило је сезону у Сенти са Нушићевом комедијом „Ујеж“ (19. XII), Дан, 1935, бр. 177, с. 3; А-м, Гостовање Српског народног позоришта у Сомбору, Дан, 1936, бр. 233, с. 3; М. Кујунџић, Салонске торокуше, Дневник, 19. II 1976; Л. Геролд, Se szine se visszaja; Nušić bemutátoja az újvidéki Ben Akiba Vigszinházban, Magyar Szó, 19. II 1976; С. Божовић, Представа за публику, Вечерње новости, 19. II 1976; П. Матеовић, Лепо без смелости, Политика, 24. II 1976; Б. Петровић, Позоришне премијере: Смешно и површно, Борба, 24. II 1976.

В. В.