ОНО ШТО СЕ ЗОВЕ ЉУБАВ (This thing called love)

ОНО ШТО СЕ ЗОВЕ ЉУБАВ (This thing called love) – комедија у 3 чина. Написао: Едвин Берк. Прво извођење у Лондону, 1928, у нашој земљи 27. IX 1933. у ХНК Згб.

Прво извођење у београдском НП Секција за Дб 24. I 1935. у НСаду. Превео: Никола С. Половина. – Рд. В. Богић; Д. Дугалић, к. г. (Ана), Ј. Пејновићева (Флоранса), М. Вујновић (Хари), М. Живковић (Фред), И. Душановићка (Тис), В. Богић (Норми), И. Петријева (Г-ђица Алварес), П. Богатинчевић (Димари), З. Ђурићка (Служавка). – Изведено 3 пута.

ЛИТ: А-м, „Оно што се зове љубав“ од Едвина Берка, Југословенски дневник, 1935, бр. 20, с. 4.

В. В.

ООУР-и СНП-а

ООУР-и СНП – У периоду од 1972. до 1974. г. уставним амандманима (Амандман XXII на Устав СФРЈ) започет је и установљен је процес самоуправних односа, у организовању радних организација тако и у организовању основних организација удруженог рада (одатле и скраћеница ООУР). Надаље, организоване су ООУР Драма, ООУР Опера са Балетом, ООУР Техника, ООУР Опште службе са Штампарским погоном. Тако утврђене ООУР-а Самоуправним споразумом организовале су се у Радну организацију СНП (скраћеног назива РО СНП). Доношењем Устава 1974. г. уз поштовање интенција, настављен је развој самоуправног организовања па поред ООУР Драма, Опера са Балетом и Техника, организује се ООУР Штампарски погон као самостални, а Радна заједница Заједничких служби постаје самостална радна целина, са којом ООУР-и закључују посебан самоуправни споразум о остваривању начина и услова пружања одговарајућих услуга за потребе ООУР-а (Општи и правни послови, Финансије, Оперативни послови и Пропагандни послови). Радници ООУР-а, ради успешнијег појединачног и заједничког пословања и обезбеђења што потпунијег и ефикаснијег напретка у области културе и уметности и побољшања услова живота и рада удружених радника, а нарочито опредељења за удруживањем, остваривали су следеће циљеве: успешније пословање ООУР-а; успешније пословање РО, усклађивање пословање удружених ООУР-а, заједничко коришћење средстава, као и развијање сарадње са сродним организацијама. Да би се приступило остваривању циљева, формирани су самоуправни органи који су непосредно и посредно одлучивали о виталним питањима развоја пословања и рада ООУР-а. Радници ООУР-а су одлучивали непосредно на зборовима радних људи, посредно преко својих представника, на Савету, затим, преко помоћних органа (комисије за радне односе, за дисциплинску одговорност, радничку контролу и сл.). Донесени су: статути новоформиране ООУР Штампарски погон, споразуми о правима и дужностима радника у удруженом раду, споразуми о расподели личних доходака и пословници о раду зборова савета и друга општа акта. Формирана је Радничка контрола за Позориште као целину и орган Контроле за сваку Основну организацију. На Савету, поред одлука о оперативи пословања ООУР-а, доносили су се елементи за усвајање Самоуправног споразума о основама плана рада СНП, усвајан је и средњорочни, годишњи и месечни оперативни план рада сваког ООУР-а. Донете су и појединачне одлуке о пријему у радни однос. Чланови Савета су били сви запослени, као и одређени број представника друштвене заједнице (запослени у области културе и других организација и установа). Даљи развој самоуправног организовања и самоуправних односа поспешен је доношењем и применом Закона о радним организацијама у периоду од 1974. до 1980. Тај процес примењивања Закона о радним организацијама (ЗУР) 1980. године је допринео да се унутар СНП формирају ООУР-и Драма, Музички центар Војводине, Техничка служба и Штампарски погон и Радна заједница заједничких служби. Међусобни односи ООУР-а уређивали су се Самоуправним споразумом о удруживању у радну организацију СНП и Статутом СНП. Међусобни односи заснивали су на принципу равноправности, узајамности и солидарности запослених радника. Формирањем ООУР-а у СНП инсистирало се на „чистим“ рачунима. Међутим, права економска анализа положаја свих ООУР-а и могућности стицања дохотка сваке од њих, споро је остваривана, али је схваћена као процес. Томе, поред несналажења, доприноси и чињеница да је СНП била јединствена Радна организација чија су средства за рад истовремено коришћена као заједничка, почев од основних средстава, од ситне реквизите до костима. Такође, чињеница да се делатност СНП везује за представе као крајњи чин колективног рада у ком учествују уметници, техничко особље и други запослени чији утицај није директан. Због тога је до тада финансирана делатност СНП кроз програм, број премијера и представа, а не по томе како је оно организовано. Дакле, финансирана је делатност СНП, а не појединачно свака ООУР, те је разграничење међусобних односа надаље представљао објективан процес. У овом периоду решава се и ранија потреба да се унесе вредновање минулог рада у оквире расподеле личних доходака. Такође, решава се и исплаћивање увећаног доприноса на личне дохотке за раднике који по закону имају право на бенефицирани радни стаж (сви балетски играчи и солисти Опере, носиоци главних улога). У одлучивању ООУР-a дале су допринос организације синдиката, чланови Савеза комуниста, чланови Социјалистичког савеза радног народа. Конференција синдиката (сви чланови ООУР-а) иницирала је доношење нормативних аката и деобног биланса. Посебно је позитивно утицала на разрешавање проблема обезбеђења удруживања средстава из Фонда солидарности. И конференција синдиката и Савеза комуниста при СНП мање су се бавили питањима организације рада, дисциплине и квалитета рада. Истовремено је тражено да се брже донесу правилници о одговорности за његову што хитнију примену. И Савез социјалистичке омладине био је мање ангажован па таква делатност није имала озбиљнији утицај на решавање било ког проблема из живота младих у СНП. Организација СНП по ООУР-има је била константна до 1987. са мање или више промена унутар организације СНП па према Самоуправном споразуму о удруживању у СНП и Статутом СНП из 1980. формира се, и касније укида, ООУР Драмски центар, ООУР Пословни центар, а реорганизује се Музички центар Војводине у самосталне ООУР Опера, ООУР Балет. Формира се Концертна пословница унутар Радне заједнице заједничких служби, која је поред редовне делатности, остваривала пословање из делокруга рада фестивала Југословенског балетског такмичења младих. Након усељења у нову зграду 1981. поред осталих нормативних аката, донет је и Правилник о општенародној одбрани и друштвеној самозаштити, којим се спроводе сталне обуке запослених из ове области, а које су обављане уредно, уз полагање испита запослених радника сваке г. Поклањала се велика пажња стандарду запослених радника, па је организована, под одговарајућим условима у новој згради, друштвена исхрана у клупским просторијама, тако што су се за то ангажовале регистроване организације из области угоститељства (најпре ТРО „Центрославија“, а касније и са приватним предузетницима). У кадровској политици ООУР Драма унела је новину и опредељење да се освежи плејада глумачког ансамбла тако што су се, почетком деведесетих г. ангажовали стипендисти Академије уметности из НСада, Одсек глума на српском језику, уз обавезу да наставе да раде у СНП. У првој генерацији су: Небојша Савић, Иван Церовић, Милорад Капор, Милован Филиповић и Срђан Тимаров. У току 1987. према предлогу и захтеву радне групе (формирана од стране САП Војводине: Симоновић, Кетиг, Ранковић, са задатком да обави послове реорганизације СНП), донете су одлуке на референдуму запослених ООУР-а о издвајању ООУР Штампарски погон из састава СНП. Доноси се и усваја Самоуправни споразум о издвајању ООУР Штампарски погон са задатком да се организује и региструје самостална графичка РО, под називом „Талија“, са седиштем у улици Лазе Телечког, бр. 5, у НСаду. Од јула 1987. СНП је било Радна организација, која је у свом саставу имала пет основних организација удруженог рада и једну Радну заједницу заједничких послова. У међувремену, надлежни орган друштвено-политичке структуре препоручио је укидање ООУР-а, као и конституисање СНП као јединствене радне организације без ООУР-а, што је верификовано усвајањем следећих нормативних аката, чиме су испуњени формално-правни предуслови за регистрацију код надлежног суда: Самоуправни споразум о променама у организовању РО СНП, Самоуправни споразум о удруживању радника у РО СНП и Статут СНП. Назначени акти су донети на референдуму 10. VI 1987.

ЛИТ: архивска грађа, Архива СНП, НСад: Ф – 210/4, Записник са 1. Збора радних људи, 30. I 1973; Самоуправни споразум о удруживању основних организација удруженог рада у РО СНП, 20. I 1973; Ф – 236, Извештај о раду СНП 1974, 1. II 1975; Ф – 300, Самоуправни споразум о удруживању у радну организацију, 30. V 1978; Статут СНП, 30. V 1978; Ф – 349, Статут СНП, 10. III 1980; Самоуправни споразум о удруживању рада, ООУР Музички центар Војводине, 10. III 1980; Статут СНП, 10. XI 1980; Ф – 371, Статут СНП, 8. VI 1981; Ф – 553, Информација о проблемима у СНП, 24. I 1989; 8. ванредна седница ПС СНП, 6. II 1989.

И. И-К.

ОПАСНА ИГРА (Högt spel)

ОПАСНА ИГРА (Högt spel) – драма у 3 чина. Написао: Ернест Дидринг. Прво извођење у Стокхолму, 1909, у нашој земљи 18. IX 1909. у ХНК Згб.

Прво извођење у НП у НСаду 9. XI 1920. Превео: М. Богданов. – Рд. Е. Надворник; Д. Спасић (Судија), В. Јовановић (Гунар), xxx (Ленар), М. Вера, к. г. (Сигне), Б. Николић (Ивар), Р. Алмажановић (Апотекар), Д. Сотировић (Граф), С. Стојчевићка (Девојка код судије). – Изведено 2 пута.

ЛИТ: А-м, „Опасна игра“ од Е. Дидринга, Јединство, 10. XI 1920; А-м,  „Опасна игра“, Застава, 12. XI 1920; Ј., „Опасна игра“, Застава, 23. XI 1920.

В. В.

ОПКЛАДА

ОПКЛАДА (La scommessa fatta a Milano e vinta a Verona) – комедија у 1 чину. Написао: Ћезаре дела Вале. Прво извођење у Милану, 1832.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 8. VII 1862. у НСаду. Превео и посрбио: Ђорђе Максимовић. – Н. Зорић (Господин Мирић), М. Недељковићка (Јелица), Н. Недељковић (Јован), Ђ. Вучетић (Теша), А. Савић (Гуљановић), Д. Коларовић (Доктор Брбљановић), Т. Марковић (Клепетушевић), Д. Ружић (Лепковић), К. Хаџић (Никола). – Изведено 14 пута.

Обновљена као премијера у СНП 13. VII 1867. у Вршцу. – С. Андријевић, Н. Зорић (Мирић), М. Недељковићка (Јелица), М. Станишић (Јован), М. Бошњаковић (Теша), Н. Недељковић (Гуљановић), Ђ. Пелеш (Брбљановић), А. Савић, Д. Ружић (Клепетушевић), Д. Ружић, П. Маринковић (Лепковић), К. Хаџић (Никола). – Изведено 7 пута.

ЛИТ: А-м, У недељу, 25. септ. „Опклада“, лакрдија у 1 чину, прерадио Ђ. Максимовић, Јавор, 1862, бр. 27, с. 216; А-м, Србско народно позориште, Даница, 1862, бр. 19, с. 315-316; А-м, У суботу, 4. јан. „Обклада“, Србски дневник, 12. I 1864; А-м, Србско народно позориште, Матица, 1868, бр. 33, с. 790.

В. В.

ОПРОЈУ Екатерина (Ecaterina Oproiu)

ОПРОЈУ Екатерина (Ecaterina Oproiu) – румунски драмски писац (Букурешт, 13. IX 1929 – ). Стваралац истанчаног укуса, загледана у митологију свакодневног живота, кроз своје драмско стваралаштво је ослушкивала живот урбане средине, коју је лирски оплемењивала и неконвенционално представљала. У атрактивном комаду Нисам Ајфелова кула (Nu sînt en Tarnul Eufel) на суптилан и духовит начин је поставила питања и потражила одговоре о скривеним изненађењима нове амбијенталне средине. Занимљива, маштовита, ова драма плени својом младалачком свежином и шармом. Драма Нисам Ајфелова кула изведена је у СНП 1968.

ЛИТ: С. Божовић, Прича о младим људима, Вечерње новости, 27. XII 1968.

С. А.

ОПРОСТИ МИ

ОПРОСТИ МИ – шала у 1 чину. Написао: Иван Иљич Мјасницки.

Прво извођење у нашој земљи у НП у НСаду 25. VII 1925, као корисница пензионог фонда Удружења глумаца (са једночинкама Максим Б. Цветковића и Отелов успех). Превео: Милован Глишић. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 1 пут.

ЛИТ: А-м, Позориште, Нови Сад, 1925, бр. 12, с. 7; А-м, A szinészegyesület jutalom játéka, Délbácska, 1925, бр. 170, с. 3.

В. В.

ОПРОШТАЈНО ВЕЧЕ

ОПРОШТАЈНО ВЕЧЕ – комад непознатог писца.

Прво извођење у СНП 1894. у Старом Бечеју. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 3 пута.

ОПТИМИСТИЧНА ТРАГЕДИЈА (Оптимистическая трагедия)

ОПТИМИСТИЧНА ТРАГЕДИЈА (Оптимистическая трагедия) – драма у 3 чина. Написао: Всеволод Витаљевич Вишњевски. Прво извођење у Руском театру у Кијеву, 20. X 1933, у нашој земљи 6. XI 1957. у ХНК у Згбу.

Прво извођење у СНП 9. XI 1957. у НСаду. Превела: Милица Николић. – Рд.

Д. Ђурковић, пом. рд. В. Матић, сц. М. Лесковац, к. С. Јатић, муз. сарадник Д. Стулар; С. Душановић (Први старешина), В. Матић (Други старешина), Б. Бошковић (Вожонен), Н. Митић (Рошави), Ђ. Јелисић (Алексеј), И. Хајтл (Вођ групе анархиста), М. Бањац (Жена), В. Животић (Командир брода), Р. Којадиновић (Промукли), Ф. Живни (Боцман), И. Душановићка (Старица), М. Тошић (Високи морнар), Љ. Ковачевић (Стари морнар), В. Љубичић (Први официр), Д. Милосављевић Гула (Други официр), С. Шалајић (Старешина појачања анархиста), Драгиша Шокица (Одешанин), В. Милин (Официр противничке армије), Б. Ковач (Свештеник). – Изведено 5 пута, глед. 1600.

М. М.

ОПТУЖЕНА КОМЕДИЈА

ОПТУЖЕНА КОМЕДИЈА – комедија у 2 дела. Написао: Живорад Живуловић Серафим. Прво извођење 23. IV 1961. у Савременом позоришту, Сцена на Теразијама, у Бгду.

Прво извођење у СНП 5. IV 1962. у НСаду. – Рд. А. Гловацки, к. г., сц. и к. З. Џумхур, к. г., избор музике М. Асић, к. г., пом. рд. М. Бањац; С. Шалајић (Позориште), Р. Којадиновић (Писац), В. Животић (Одбрана), Ђ. Јелисић (Критика), С. Душановић (Мушка публика), М. Бањац (Женска публика), З. Ђуришић (Девојка из публике), Добрила Шокица (Главна јунакиња), Н. Митић (Лугар из публике), Ф. Живни (Лугар), Т. Плескоњић (Глиша Гребавић), Драгиша Шокица (Аврам), Д. Колесар (Дискутант), Л. Богдановић (Први друг), Д. Јанковић Макс (Други друг), В. Матић (Трећи друг), П. Вртипрашки (Посланик), Б. Микоњић (Шеф кабинета). – Изведено 15 пута, глед. 4302.

БИБЛ: Жика Живуловић, Оптужена комедија (Просудите сами), комедија, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1031.

Ј. М.

ОПШТИ ИНТЕРЕС (Interesul general)

ОПШТИ ИНТЕРЕС (Interesul general) – комедија. Написао: Аурел Баранга. Прво извођење у Букурешту, 1971.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 18. V 1975. у НСаду. Превео: Јулијан Бугариу. – Рд. В. Животић, сц. С. Максимовић, к. Ј. Петровић; В. Животић (Тома Хрисаниде), Т. Јовановић (Јон Карапетраке), С. Јосић (Лучија Хрисаниде), А. Ђорђевић (Кукумен Јон), Драгиша Шокица (Рибица Василе), Т. Плескоњић (Аминеску Жан), С. Ђорђевић (Сочивица Гоку), Д. Куцуловић (Танци). – Изведено 16 пута, глед. 3541.

БИБЛ: Аурел Баранга, Општи интерес, прев. с румунског Јулијан Бугариу, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1926.

ЛИТ: А-м, Припремају се две представе, Дневник, 11. I 1975, А-м, Премијера „Општег интереса“ на „Бен Акиби“, Дневник, 17. V 1975;  Д. Николић, Представа по мери публике, Дневник, 17. V 1975; М. Кујунџић, Баласт није одбачен, Дневник, 20. V 1975; Б. Петровић, „Општи интерес“ без интереса, Борба, 29. V 1975; Л. Геролд, Magán ügyből közügy. Aurel Baranga a Ben Akiba színpadán, Magyar Szó, 1. VI 1975.

Ј. М.