ОМЕРБЕГОВИЋ Милица – драмски шаптач и водитељ представа (Брезовац, 1930 – ). Матурирала је у Пожаревцу. Студирала је на Ветеринарском факултету у Бгду. Као шаптач радила је у Театру „Јоаким Вујић“ у Крагујевцу у сезони 1955/56, а у СНП од 15. XI 1956. до 30. IX 1957. Од сезоне 1957/58. ангажована је као шаптач и водитељ представа у ХНК у Згбу.

Ј. М.

ОМЕРБЕГОВИЋ Недим – глумац (Бакар, БиХ, 9. XI 1924 – ?). По завршеној великој матури наступао је хонорарно у НП у Бгду (1951). Био је  члан шабачког НП 1954, а од 1954. до краја сезоне 1955/56. радио је у театру „Јоаким Вујић“ у Крагујевцу. Од 1. IX 1956. до 31. VIII 1957. био је члан Драме СНП.

УЛОГЕ: Чарлс Барле, Бен Саид (Пут око света), Аугуст (Хајде да се играмо), Проминент (Небески одред).

Ј. М.

ОН – слика из босанског живота у једном чину, с певањем. Написао: Светозар Ћоровић.

Прво извођење у СНП 6. VI 1905. у Сремској Митровици. Подела узета са плаката представе одржане 13. X 1905. у Осијеку (са једночинкама Медвед и Лепа Галатеја). – Рд. Д. Спасић; Д. Васиљевићка (Ајша), Ј. Стојановићка (Ђулса), К. Виловчевица (Шерифа), Д. Матејићка (Алмаза), М. Козловићева (Хајлија), Д. Спасићка (Дудија). – Изведено 10 пута.

Премијера у СНП 15. I 1928. у Панчеву. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: Д. Павићевићка (Ајша), Х. Харитоновићка (Дудија), М. Динићка Алмаса). – Изведено 1 пут.

Премијера у СНП 21. V 1928. у Старој Пазови (са аријама из оперā Риголето, Мадам Батерфлај, Тоска и Чергашки живот). – Рд. Н. Динић, дир. Н. Архипова; Л. Јосиповићка (Ајша), Ј. Матићка (Ђулиса), Љ. Драгићка (Шерифа), М. Динићка (Алмаса), Х. Харитоновићка (Дудија). – Изведено 3 пута.

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Бранково коло, 1905, бр. 35, с. 1108; А-м, У уторак 14. фебр. одржана је комедија „Он“, Слога, Сомбор 1906, бр. 9, с. 2-3; А-м, СНП у Земуну, Новосадске новине, 1907, бр. 11, с. 2; Ђ. Мано, Симпатична позоришна трупа, Народни радикалски глас, Панчево 1928, бр. 3, с. 3.

В. В.

ОН И ОНА (Er und sie) – шаљива игра у 1 радњи. Написао: Карл Мајзл. Прво извођење у Бечу, 1816.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 20. VII 1862. у НСаду (са једночинком Пијаница). Превео: Јован Ристић Бечкеречанин. – Д. Ружићка (Флора), Д. Ружић (Фронтен). – Изведено 33 пута.

БИБЛ: Он и она, Панчево, 1881.

ЛИТ: А-м, Србско народно позориште, Н. Сад. 20. VII 1862. г. „Он и она“, Даница, 1862, бр. 21, с. 347; А-м, Петак 20. јул: „Пијаница“ и „Он и она“, драмска маленкост у једној радњи, Јавор, 1862, бр. 21, с. 168; А-м, Србско народно позориште, Вршац, 8. VI 1865. „Он и она“, Даница, 1865, бр. 27, с. 431; А-м, Србско народно позориште, Матица, 1865-66, бр. 3, с. 69; А-м, Српско народно позориште, Матица, 1865-66, бр. 25, с. 596; А., Гостовање Српског народног позоришта, Србија, Бгд 1867, бр. 44, с. 2.

В. В.

ОН МОРА БИТИ МОЈ (A kisasszony férje) – драма у 3 чина. Написао: Габор Дрегељ. Прво извођење у Будимпешти.

Прво извођење у нашој земљи у НП у НСаду 25. X 1919. Превео: Милан А. Јовановић. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – рд. М. Хаџи-Динић; К. Васиљевић, М. Хаџи-Динић, Д. Кранчевић, М. Хаџићева, С. Ленска. – Изведено 3 пута.

ЛИТ: А-м, Из канцеларије Српског народног позоришта, Јединство, 24. X 1919.

В. В.

ОН, ОНА И МУЖ (Lui, lei, lui) – комедија у 1 чину. Написао:

Роберто Брако. Прво извођење у Милану, 1887, у нашој земљи 25. IX 1909. у ХНК у Згбу.

Прво извођење у НП у НСаду 30. VI 1925. (са једночинкама Дама с фењером, Сепаре и Напуштена). Преводилац непознат. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 1 пут.

В. В.

ОНА ЈЕ ЛУДА (Elle est folle) – драма у 2 чина. Написао: Жозеф Мелвил. Прво извођење у Паризу, 1835.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 11. VI 1866. у НСаду. Превео с немачког: Димитрије Јоксић. Подела узета са плаката представе одржане 22. IX 1866. у Земуну. – С. Андријевић (Лорд Бернард Харлеј), М. Гргурова (Леди Ана), С. Поповићка (Нела), Д. Ружић (Др Јолак), М. Цветић (Лорд Мексвел), М. Станишић (Сер Тома Вилкенс), К. Хаџић (Давид), М. Бошњаковић (Јонатан). – Изведено 7 пута.

Обновљено као премијера у СНП 11. XI 1867. у Бгду. – Д. Ружић (Лорд Бернард Харлеј), М. Гргурова (Леди Ана), С. Максимовићка (Нела), П. Маринковић (Др Јолак), Н. Недељковић (Лорд Мексвел), М. Станишић (Сер Тома Вилкенс), К. Хаџић (Давид), М. Бошњаковић (Јонатан). – Изведено 4 пута.

Премијера у СНП 16. I 1886. у НСаду. – Д. Ружић (Лорд Бернард Харлеј), С. Вујићка (Леди Ана), С. Бркићева (Нела), А. Милојевић (Доктор Јолак), С. Ђурђевић (Лорд Мексвел), В. Миљковић (Сер Тома Вилкенс), К. Васиљевић (Давид), Д. Бандобранска (Јонатан). – Изведено 5 пута.

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Матица, 1865-66, бр. 26, с. 620-621; -З-, „Луда је“, Позориште, НСад 1872, бр. 40, с. 163; -О-, (Српско народно позориште у Панчеву), Стражилово, 1885, бр. 9, с. 287-288; М. С-ћ, Српско народно позориште, Браник, 1886, бр. 34, с. 4; А-м, (Српско народно позориште), Стражилово, 1886, бр. 12, с. 411; А-м, „Она је луда“, драма у 2 чина од Мелвиља. с немачког превео Д. Јоксић, Јавор, 1886, бр. 5, с. 152-154; А-м, Српско народно позориште, Вршачки гласник, 1890, бр. 13, с. 3.

В. В.

ОНАЈ КОЈИ ДОБИЈА ШАМАРЕ (Тот, кто получает пощечины) – представа у 4 чина. Написао: Леонид Николајевич Андрејев. Прво извођење у Театру Суходолског у Москви, 1915, у нашој земљи 8. IX 1920. у ХНК Згб.

Прво извођење у НП у НСаду 9. II 1922. Превео: Исо Великановић. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – рд. Ј. Осипович-Шувалов; М. Верешчагина (Консуела), Стеван Јовановић (Гроф Манчини), В. Богић (Онај), П. Рајичићка (Зинаида), Д. Спасић (Барон), К. Васиљевић (Господин), М. Хаџи-Динић (Кловн Џексон), В. Виловац. – Изведено 4 пута.

ЛИТ: Д. Б-ћ, „Онај који добија шамаре“, Застава, 1922, бр. 29, с. 3; Д. Б-ћ, „Онај који добија шамаре“, Јединство, 1922, бр. 795, с. 3; О. С(уботи)ћ, „Онај који добија шамаре“ (премијера), Застава, 1922, бр. 37, с. 3; А-м, Премијере, Слобода, НСад 1922, бр. 1, с. 3.

В. В.

ОНЕ Жорж (Georges Ohnet) – француски драмски писац и романсијер (Париз, 3. IV 1848 – Париз, 5. V 1918). Син богатог архитекте, почео је адвокатску каријеру. После француско-пруског рата, од 1870, окренуо се новинарству и сарађивао у листовима „Le Constitutionnel“ и „Le Pays“. На позоришној сцени је дебитовао либретом за оперету На стражи 1875. и исте г. драмским текстом Регина Скарпи; затим следе: Марта (1877), Серж Панин (Serge Panine, 1882), Велечасни (1883), Господар ковница – у Паризу играно под називом Сребрна свадба (La Maître de Forges, 1883), Контеса Сара (Le Comtesse Sarah, 1887), Велика Марније (Le grande marnière, 1888), Последња љубав (Dernier amour, 1896), Пуковник Рокбрин (1896) и Црвени и бели (1901). Од 1875. је постајао све популарнији, док његов успон није осујетио Жил ле Метр, књижевни критичар који као песник није имао место међу најбољима нити се могао наметнути позоришној публици, али који је својом песничком инвентивношћу и драмским стваралачким надахнућем постигао неодољив шарм. Са неколико бриљантних чланака ле Метр је пресекао пут О. славе. Истина, његова дела су се и даље читала са несмањеним интересовањем, али са мање елана, одушевљења и хвале, а са више скепсе, него пре ле Метрове интервенције. У СНП је 1885. изведена О. позоришна игра у четири чина Господар ковница.

В. Б.

ОНЕШЧУК Михаило – члан оперског хора (Љубушки, БиХ, 22. XI 1930 – Нови Сад, 4. IX 2016). У Мостару је завршио основну школу (1944) и средњу стручну школу прехрамбено-индустријског смера (1950). Од 1947. до 1950. радио је као радник па службеник у Мостару. Од 1. IX 1951. је био волонтер, а од 1. IX 1952. стални члан хора Опере СНП. Упоредо је учио соло певање: од 1951. приватно, а од 1952. до 1957. у Музичкој школи у НСаду, најпре код Б. Дубске, а потом код Н. Микловчић. Наступао је и као естрадни уметник у радио емисијама и на концертима певајући староградске и српске и украјинске народне песме. Лепог гласовног тембра, и музикалан, тумачио је низ епизодних солистичких улога. Пензионисан је 9. V 1990.

УЛОГЕ: Гастон и Јосип (Травијата), Овлур (Кнез Игор), Хералд (Дон Карлос), Руиз и Гласник (Трубадур), Часник (Мадам Батерфлај), Официр (Банк Бан), Хортензио (Пољуби ме, Кети), Вапијући (Кристифор Колумбо).

В. П.