ДОБРО МЕЉЕШ – еротичка фарса у 1 чину. Написао: Петар Петровић Пеција.

Прво извођење у СНП 20. XII 1934. у НСаду (заједно са једночинкама Ирма, опрости ми, Невинашце из пансионата и Центарфор). Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 1 пут.

ДОБРОВОЉНО (ДРАГОВОЉАЧКО) ПОЗОРИШНО ДРУШТВО У БУДИМУ – Oсновано je у Будиму 1861. г. Ширењу идеје о народном позоришту допринела су и добровољна амтерска позоришна друштва; Јован Ђорђевић је у „Србском дневнику“ писао о деловању дилетаната у Панчеву, Земуну, Иригу и Будиму. Њему су представе у Будиму биле и најмилије не само зато што су допринеле остваривању подухвата у вези с оснивањем сталног српског професионалног позоришта, него и што су већину чланова чинили млади интелектуалци од којих су већина били његови лични пријатељи, ђаци и поштовоци. Антоније Хаџић, који је имао одређена искуства на пословима око српског позоришта, био је интелектуални ментор Текелијанаца око 1860. и на челу ДПД. Друштво је давало представе у корист будућег народног позоришта у кући Јосифа Станковића, као и у башти где је била изграђена летња позорница, „арена“. Одиграли су осам представа у Станковићевој кући у Будиму, а девету у НСаду. Представили су три домаћа драмска остварења: Пријатељи Л. Лазаревића, Кир Јања (Тврдица) и Покондирена тиква Ј. Стерије Поповића, као и две стране драме Инкогнито Ј. Бескидова (Ј. Паларик) и посрбу, лакрдију у једном чину Кобно име (обе је приредио К. Руварац). Имали су укупно 500 гледалаца. Готово је сигурно да је прва представа, Пријатељи, изведена 22. I /3. II 1861, а потом је десетак дана касније, 2/14. II, одигран комад Кир Јања. У суботу 21. V / 2. VI представљени су комади Кобно име и Пријатељи, у недељу 11/23. VI Инкогнито, у недељу 18/30. VI Кир Јања и Кобно име, а у недељу 25. VI / 7. VII Инкогнито и у недељу 2/14. VII Пријатељи и Кир Јања. К. Трифковић и Ј. Ђорђевић наводе да је игран и комад Покондирена тиква, највероватније током зиме. Епилог деловања будимских младих позоришних аматера десио се у НСаду у веома свечаном тренутку, пред многобројном публиком када је 17. и 18. / 29. и 30. VIII 1861. обележена стогодишњица рођења Саве Текелије, прослава је безмало попримила карактер народног сабора. Они су заједно са професионалним глумцима СНП у арени код Зеленог венца, 18/30. VIII играли комад Тврдица (Кир Јања). Наступили су С. Пантелић, Ђ. Вуковић, А. Хаџић, Л. Костић, док су женске ликове глумиле професионалне глумице: Драгиња Поповић, касније Ружић, и Љубица Поповић, касније Коларовић, а у оркестру је прву виолину свирао К. Трифковић, који је после прославе отпутовао у Ријеку. У свим представама укупно наступило је шеснаест глумаца, од којих су четири биле девојке. Чланови су били: Паулина Пава Станковић (1845-?), Марија Мара Розмировић (1836-?), Марија Мара (Мицика) Дука (1843-?), Паулина Пава Дука (1844-?), Стеван Пантелић (1842-1886), Ђорђе Ђура Вуковић (1839-1881), Лаза Костић (1841-1910), Ђорђе Максимовић (1838-1881), Коста Руварац (1837-1864), Љубомир Ненадовић (1837-1916), Константин Станоје Бошковић, Тома Адамовић, А. Хаџић; само једном на сцени су се појавили Димитрије Крестић, Васа Пушибрк (1838-1917) и Васа Ђурђевић (1841-1915). Друштво је имало и свој тамбурашки оркестар, М. Димитријевић наводи да је оркестар имао шест, а Ј. Ђорђевић осам чланова, капелник је био Никола Ника Максимовић (1840-1907) а чланови: Михајло Миша Сабовљевић (1836-1901), Исидор Иса Стојковић (1842-1891), Петар Црногорац, Милош Ракић, Коста Трифковић и Јован Петровић (1841-1867), који се појавио и у епизодној улози само једном. Друштво је скупило 405 форинти и 25 новчића, 2 дуката, 2 дуплована талира и 2 сребрне форинте за СНП, што је добро дошло за почетак рада. Приход од улазница је био 152 форинте.

ЛИТ: Ј. Ђорђевић, Грађа за историју српског позоришта, Позориште, 1873, бр. 56, с. 221-222; Б. Ковачек, Културна збивања међу Србима у Пешти и Будиму 1860–1861. и њихове позоришне представе, у: Талија и Клио II, НСад 2006, с. 140-276.

Н. С.

ДОБРОМИРОВ  Душан – руковалац тонским уређајима, ВКВ радник (Раковац, 28. X 1937 – Нови Сад, 6. X 1987). Завршио је 3 разреда техничке школе. У СНП је запослен од 1. II 1961. до 22. II 1962, када прелази у НП у Пироту, где се опробао и као глумац. Од 1. III 1967. је поново члан СНП, где је од стране стручне комисије 1972. унапређен у звање ВКВ радника. Савестан и талентован остваривао је успешну сарадњу са редитељима.

Р. Б.

ДОБРОСРЕТНИК (A szerencse fia) – комедија у  4  чина. Написао: Габор Дрегељ. Прво извођење у Будимпешти, 18. IX 1908.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 14. XI 1909. у НСаду. Превео: Милан А. Јовановић. – Рд. К. Васиљевић; Ј. Антонијевић (Варга), М. Марковићка (Ирина), Д. Спасић (Мартин), М. Хаџи-Динић (Антал), П. Добриновић (Марцел Рајнер), Т. Лукићка (Стеванија), С. Бакаловићка (Ема), Р. Спиридоновић (Галкути), М. Марковић (Адолф), Д. Ружић (Министар), М. Николић (Давид), М. Јосићева (Лила), А. Лукић (Алмодаји), Д. Васиљевићка (Алмодајевица), К. Васиљевић (Шебеш), М. Матејић (Данило), Д. Кранчевић (Тарно), С. Стефановић (Хавалка), Б. Савић (Краус), Р. Кранчевићка (Јосиф). – Изведено око 15 пута.

ЛИТ: А-м, „Добросретник“, Позориште, НСад 1909, бр. 6, с. 21-22; Л. (Марковић) М(ргу)д, Српско народно позориште, Трговачке новине, НСад 1909, бр. 21, с. 366; Ш. Ј(осин), Српско народно позориште, Невен, Суботица 1910, бр. 5; с. 35.

М. М.

ДОБРОСРЕЋНИЦА (Das Kind des Glücks) – позоришна игра у пет чинова. По роману непознатог француског писца драматизовала Шарлота (Каролина) Бирх-Пфајфер. Прво извођење 1860. у Берлину, први пут у нашој земљи 26. XII 1866. у ХНК Згб, под насловом Дијете среће.

Прво извођење у СНП 3. I 1873. у НСаду. Превео: Спиро Димитровић Котаранин. – Рд. А. Хаџић; Ј. Маринковићка (Атена), И. Сајевићка (Херманса), В. Марковић (Бретнил), А. Сајевић (Анатол), М. Суботић (Бофлер), Лена Маринковићева (Хонорина, Нинона), Л. Хаџићева (Жилберта), Љ. Зорићева (Клер), Б. Хаџићева (Етијенета), М. Недељковићка (Леблан), М. Станчић (Клервал), Ј. Божовић (Мерикур, Никола), А. Пешић (Декас, Грофичин слуга), А. Лукић (Доктор Флаве), Ј. Поповићева (Катона), Ј. Бунић (Жан, Анатолов џокеј), П. Степић (Маркизов слуга), Ђ. Соколовић (Вратар). – Изведено најмање 3 пута.

ЛИТ: М., Добросрећница, Позориште, НСад 1873, бр. 4, с. 15.

Л. Д.

ДОБРОТВОРИ СНП – За опстанак и успешан рад СНП у раздобљу 1861-1914. великих заслуга несумњиво имају чланови Друштва за СНП, Управног одбора ДСНП и његових тела, Позоришног и Економског одсека, и стотине повереника и чланова месних позоришних одбора у свим местима у којима је СНП гостовало. Материјалну основу за обављање функције стварала му је, пре свега, публика у тим местима својом посетом представама и плаћеним улазницама, затим многи приложници и дародавци разним облицима и начинима прилагања у Фонд Друштва за СНП. Сви се они могу сматрати доброчинитељима Позоришта, јер је њихов допринос настојањима СНП да се одржи и извршава своју културну и националну мисију био такорећи пресудан. У тим прегнућима веома значајну улогу одиграли су највећи дародавци Друштва за СНП својим задужбинама, закладама и легатима, чиме су постали добротворима СНП (в: Задужбина Гене и Иде Брановачки рођ. Вујић, Задужбина Гавре Јанковића, Задужбина Јулијане Ковачић рођ. Смиљанов и Јоце Ковачића, Задужбина Ђорђа Ф. Недељковића, Задужбина Христофора Шифмана, Заклада Стевана Бадрљице и Легати Друштву за СНП. О легатима в. и Пензиони фонд чланова СНП).

Л. Д.

ДОВЕР-КАЛЕ (Dover-Calais) – комедија у 1 чину. Написао: Јулиус Берстл. Прво извођење у Немачкој 1926, у нашој земљи 15. IX 1927. у ХНК у Згбу.

Прво извођење у Н-Оп 16. V 1928. у Сомбору. Превео: Тито Строци. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено да су у представи учествовали: – Рд. А. Гавриловић, сц. В. Уљанишчев; А. Гавриловић (Патрик), И. Танхофер (Гледис), Ј. Мартинчевић (Доктор), И. Ракарић (Кувар), Т. Стојковић, П. Кокотовић, М. Аћимовић, М. Ајваз. – Изведено 6 пута.

ЛИТ: С. С(екулић) Ц(еца), Новосадско-осјечко позориште у Сомбору, Застава, 1928, бр. 118, с. 3; А-м, „Довер-Кале“ од Ј. Берстла, Застава, 1929, бр. 4, с. 2; А-м, Dover-Calais, Hiradó, 1932, бр. 152, с. 4; А. П., „Довер-Кале“, Банатски гласник, Велики Бечкерек 1932, бр. 28, с. 3.

В. В.

ДОГАЂАЈ У АУТОБУСУ (Exercices de style) – сценска анегдота. Написао: Рејмон Кено. Прво извођење у Паризу, 1950.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 28. X 1967. у Веселом театру „Бен Акиба“ у НСаду (заједно са једночинком Женски оркестар). Превео: Данило Киш. – Рд. Н. Петровић, к. г., сц. А. Нола, к. г., к. Б. Петровић, к. г., лектор Ж. Ружић; Д. Милосављевић – Гула (Извод из „Стилских вежби“), Т. Јовановић (Глас). – Изведено 22 пута, глед. 4032.

БИБЛ: Рејмон Кено, Стилске вежбе, Бгд 1964, превео Данило Киш.

ЛИТ: Г., „Женски оркестар“ и „Догађај у аутобусу“, Дневник, 28. X 1967; М. Кујунџић, Гулино вече, Дневник, 30. X 1967; L. Gerold, A franciák jegyében, Magyar Szó, 1. XI 1967; П. Поповић, У кругу неспоразума, Борба, 25. XI 1967.

В. В.

ДОГАЂАЈ У МЕСТУ ГОГИ (Dogodek v mestu Goga) – драма у 2 чина. Написао: Славко Грум. Прво извођење 23. IX 1931. у СНГ у Марибору.

Прво извођење у СНП 30. X 1955. у НСаду. Превеле: Неда Деполо и Ирма Флис. – Рд. А. Јовановић, к. г., сц. Б. Ступица, к. г., к. С. Јатић, муз. сарадник Д. Стулар, пом. рд. М. Јовановић; Добрила Шокица (Тарбула), М. Бањац (Афра), М. Шијачки (Јута), Б. Татић, Л. Богдановић (Клеф), Б. Ковач, В. Животић (Умрли натпорезник), М. Јовановић (Фењерџија, Неко други), Р. Којадиновић (Гапит), М. Матић (Лутка), Д. Рошуљ (Хана), О. Животић (Г-ђа Тереза), В. Љубичић (Прелих), С. Шалајић (Теобалд), С. Тошић (Г-ђа Престопил), Ф. Живни, С. Удовички (Кликот), С. Максић (Квирин), Н. Митић (Капс), Б. Бошковић (Мушки глас), Ј. Бјели, Б. Душановић (Мирна жена), Љ. Ковачевић (Сликар), Д. Чаленић (Девојка), И. Душановић (Стара жена), Драгиша Шокица (Конрад). – Изведено 8 пута, глед. 1745.

ЛИТ: Св. С(имић), Извођењем домаћих дела градити сопствени стил, Дневник, 27. V 1955; М. Бабинка, Ускоро почињемо, Дневник, 21. VIII 1955; Д. Поповић, Славко Грум: Догађај у месту Гоги, ЛМС, 1955, књ. 376, с. 6; Д. Ређеп, Догађаји у Гоги и Бечеју, Позориште, НСад 1968, бр. 1, с. 8.

Ј. М.

ДОГОДИНЕ У ИСТО ВРЕМЕ (Same Time Next Year) – романтична комедија. Написао: Бернард Слејд. Прво извођење у театру „Брукс Аткинсон“ у Њујорку, 13. III 1975, у нашој земљи 19. X 1978. у Чачку, у извођењу београдског Југословенског драмског позоришта.

Прво извођење у СНП 14. III 1980. у НСаду. Превео: Драгослав Андрић. – Рд. и избор муз. Б. Рушкуц, к. г., сц. Б. Максимовић, к. Ј. Петровић, драматург представе П. Марјановић, к. г., лектор О. Маринковић, к. г.; М. Шијачки-Булатовић (Дорис), С. Шалајић (Џорџ), Ј. Гут (Челмерс). – Изведено 40 пута, глед. 7125.

БИБЛ: Бернард Слејд, Догодине у исто време. Романтична комедија, прев. Драгослав Андрић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 2030

ЛИТ: Д. Николић, Увод у анатомију брака, Дневник, 14. III 1980; Даринка Николић, Смех наш насушни, Дневник, 17. III 1980; Геролд Ласло, Догодине у исто време, бурлеска Слејда, Мађар Со, 18. III 1980; Загорка Радовић, Анатомија једног брака, Позориште, Нови Сад 22. IV 1980.

Ј. М.