ГОШИЋ Никола – драмски глумац (Гроцка, 20. XI 1885 – Београд, 11. VII 1934). Млађи је брат глумца и редитеља Драгољуба Гошића (в). Потиче из скромне занатлијске породице. По очевој жељи изучава o6yћapcкизанат, завршивши три разреда гимназије, али га, привучен позориштем, убрзо напушта. Почео је да глуми у дружини Ф. Иличића (1904). Врло немирна духа, мења неколико путујућих позоришта (Д. Гинића, Ђ. Протића, И. Ћирића). Најзад се докопао и НП у Бгду и постао његов привремени члан 27. X 1906; међутим, брже-боље иступа из чланства 6. I 1907. Ускоро га поново примају за привременог члана (1. IV 1907), но, он опет жури да иступи, 1. VI 1907, јер не може да опстане под оштром управом М. Грола. Даје се у поновно чергарење са разним путничким позоришним дружинама, све до 1911. У току те г. са првом женом Александром долази у СНП, где обоје остају до 1914. Тада oн одлази у тек основано НП у Скопљу, на позив Б. Ђ. Нушића. Затим се са војском повлачи преко Албаније као војни обвезник и глуми у војничким позориштима. После Првог светског рата вpaћa се у Скопље (1918-1920). И више не лута, остаје у НП у Бгду до краја живота (1920-1934). Био је глумац замашног дара, „богате фантазије и неисцрпне инвенције“. Грол га је видео као „ведрог домишљана и чапкуна“, неодољивог забављача публике који је „садржавао у себи амалгам комичног талента Илије Станојевића и Саве Тодоровића. Сцени се предавао свим својим бићем. Он је свој ’луди темперамент’ изливао у пригушени смех, у неку врсту ’полусмеха’ који је деловао веома непосредно и у исти мах голицао машту гледалаца. Он је увек oceћao оно што је играо на позорници, бранећи каткада грубо, али као дете патријархално, своју велику визију о правом глумачком позиву“ (Р. Веснић).Био је комичар ретког достојанства. „Никола Гошић, из чергарске каријере, пао је у трупу Народног позоришта као варница, у времену у коме се осећала потреба за подмлатком и времену бујања домаћег репертоара, и нарочито комедије нарави, за коју је он поготову био као наручен“ (М. Грол). Он и Жанка Cтокићсу у београдски драмски ансамбл унели „блесак светле младости“. Његов хумор је био сочан, смех који је изазивао –заразан. „Он је живео уопште свом снагом, целим темпераментом. Није се штедео. Није се штедео ни на позорници, ни у животу. Уносио се сав у оба живота. Он та два живота није умео да дели“ (Р. Becнић).Био је ученик Пере Добриновића и Димитрија Cпасића. Прославио је двадесетпетогодишњицу уметничког рада 7. IV 1928. као Митке у Коштани.У свим својим улогама оствареним у београдском НП скоро увек је био сугестиван и забаван. Њихов број је врло велик: Митке (Коштана), Калча (Ивкова слава), Мићa и Kићa (Два цванцика), Сава Савић (Протекција), Неша Зелембаћ и Вуле Пупавац (Подвала), Јованча Мицић (Пут око света), Хигинс (Пигмалион), Скапен (Скапенове подвале), Кетлер (Лекар у недоумици), Зајчиков (Не убиј), Алберт (Кафаница) итд. Одликован је Орденом Светог Саве IV реда.
УЛОГЕ: Пандур Риста (Caћурицa и шубара), Милан Топлица (Косовска трагедија), Бошко Орловић (Јелисавета, кнегињацрногорска), Јусуф-паша (Милош Обилић), Чауш (БарунТренк), Лаерт (Хамлет), Фалке (Слепи миш), Брат (УријелАкоста), Дик (Доларска принцеза), Ернест (Љубав бди), Иванов (Љубомора).
ЛИТ: А-м, Српско краљевско народно позориште, Позоришни годишњак сезона 1906-1907. и 1907-1908, Бгд 1908, с. 9–10; Б. С. Стојковић, Дражи преко рампе I, Сарајево 1934, с. 93-95; А-м, Никола Гошић (1885–1934), Позоришни годишњак, Бгд 1934, с. 32-34; Р. М. Веснић, Никола Гошић, Правда, 13. VII 1934; А-м, Сахрана Николе Гошића, Правда, 14.VII 1934;Р. М(ладеновић), Смрћу Николе Гошића одлазе угроб и стодвадесет и пет његових глумачких улога, Време, 13. VII1934; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта, Ниш 1936, с. 137; В. Глигорић, Бићe позоришта, НСад 1977, с.18, 51, 63, 67, 69, 73.
Ж. П. и А. М.