АРАГО Етјен-Венсан (Etienne-Vincent Aragov) – француски књижевник и политичар (Естажел, крај Перпињана, Француска, 9. II 1802 – Париз, Француска, 5. III 1892). Припадао је знаменитој француској породици. Његова су браћа: Доминик-Франсоа, физичар, астроном и политичар (1786-1853); Жан, генерал са службом у Мексику (1788-1836); Жак, романсијер, драмски писац и светски путник (1790-1855). Сарађивао је у исти мах у књижевним и политичким листовима. Под Рестаурацијом се нашао у опозицији као припадник Републиканске странке. Десет г. је био директор „Водвиља“ (1830-1840). Истакао се као директор Поште (1848) уводећи у промет поштанске марке и поштанску тарифу. Кад је пропала буна од 13. VI 1849. морао је да бежи из земље па се склонио у Брисел. Амнестиран је 1859. Исте г. је постао на краће време председник Париске општине. Од 1879. је радио као директор Луксембуршког музеја. У изгнанству, и доцније, написао је неколико књига мемоарско-историјског садржаја и један роман. Та дела су занимљивија од његовог давно застарелог драматичарског опуса. А. је био драмски писац незнатније вредности чак и за своје доба. Написао је, већином у сарадњи, између осталих, ова позоришна дела: Корисник (1825. са Теолоном), Љубав и рат (1825. са В. Вареном и Деноајеом), Живот Молијеров (1830. са Дипетијем), Мадам Ди Бари (1831), Железница (1832. са Алоаом), Демон ноћи (1836. са Бајаром), Племићи (1847), Адвокат (1848. са Девержеом), Ђаволови записници (1866. са Вермоном), који су се својевремено веома свиђали позоришној публици и које је СНП извело 1866. Коста Трифковић се, међутим, оградио од оваквог става публике нашавши да француска романтика „уме својим пикантеријама да обмане наша чула, да нас и нехотице навикне на такве назоре, какви би и по нас и по наше позориште могли бити само од штете, ако би нас француска романтика пре свега највише привлачила“.
ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Матица, 1865-66, бр. 27, с. 643-645; К. Т(рифковић), „Записници ђаволови“, Позориште, НСад 1872, бр. 17, с. 70-71.
Ж. П.
