АНЂЕЛКОВИЋ Мирјана – в. ГАРДИНОВАЧКИ Мирјана

АНЂЕЛО/АНЏЕЛО–ДИМИЋ Аврам – драмски шаптач и глумац (Београд, 1871 – негдје у Израелу, 1954). Након завршетка грађанске школе приступио је 1891. Пешићевој путујућој дружини, у којој је наступао као глумац; затим је радио у својству драмског шаптача и глумца у СНП у НСаду (1893-1895) и у НП у Бгду. Од 1909. до умировљења, 1932, с прекидом за вријеме интернације у Незвидеру 1. IX 1914 – 30. IX 1915, камо је отпремљен као политички сумњив, дјеловао је у ХНК у својству шаптача и глумца, али је и касније повремено замјењивао одсутне колеге у шаптачкој кућици, играо епизоде и преписивао драмска дјела и улоге. Био је изванредан шаптач, па су га због особите надарености за тај позив називали „краљем шаптача“. Прославио је 35. годишњицу умјетничког рада 1930. тумачећи улогу Жике у Нушићевом Сумњивом лицу. Био је врло популаран у Згбу и као власник гостионице „Анђело“ у Петрињској 26. Из наше је земље отишао непосредно пред почетак Другог свјетског рата – у Палестину.

П. Ц.

АНЂЕО НА СТАНИЦИ (Anioł na dworcu) – комедија у 2 дела. Написао: Јарослав Абрамов. Прво извођење у Камерном позоришту Варшави, 4. II 1965, у нашој земљи 1965. у ЦНП у Титограду.

Прво извођење у СНП 8. II 1966. у Врбасу. Превео: Петар Вујичић. – Рд. Д. Мијач, сц. и к. М. Лесковац, избор муз. Д. Стулар, лектор Ж. Ружић; В. Животић (Путник), Добрила Шокица (Девојка), Ф. Живни (Сељак), Р. Којадиновић (Непознати), А. Хрњаковић (Носач). – Изведено 20 пута, глед. 4852.

БИБЛ: Јарослав Абрамов, Анђео на станици, прев. с пољског Петар Вујичић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1248.

ЛИТ: М. Радоњић, Анђео гаравога лица, Сцена, 1966, бр. 2, с. 211.

Ј. М.

АНЂЕО ПОНОЋИ (L’Ange de minuit) – романтична игра у 6 слика. Написали: Теодор Баријер и Едуар Пливије. Прво извођење у Паризу, 1861, у нашој земљи 3. XII 1871. у НП Бгд.

Прво извођење у НП 14. XII 1922. у НСаду. Превео: Јован Ђорђевић. – Рд. и сц. Б. Цветковић; Љ. Динићка (Катарина), Стеван Јовановић (Др Арије Кернер), М. Душановић (Др Карло Штрамберг), Л. Лазаревић (Самуило, Рутер), О. Кожај (Херман, Нотар), С. Стојчевићка (Пава), С. Савић (Вернер), Д. Матејићка (Марта), М. Пашко (Извршитељ, Други слуга, Писар), Д. Спасић (Бекман), Р. Алмажановић (Др Ранспах), В. Ивановић (Барон Ламбех), К. Васиљевић (Граф Штрамберг), З. Душановићка (Маргарита), Ј. Стојчевић (Луц), В. Јовановићка (Агафа), В. Виловац (Горден), Ј. Силајџић (Шбеле), Д. Бајић (Чамџија), М. Авировићева (Кип, Амор, Мали писар, Баба), Д. Белић (Први слуга), Г. Миковић (Слуга графов). – Изведено 7 пута.

ЛИТ: Л., „Анђео ноноћи“, Застава, 16. XII 1922; Р., „Анђео поноћи“, романтична игра у шест слика, Видовдан, НСад 16. XII 1922; Хр., „Анђео поноћи“, Јединство, 18. XII 1922.

В. В.

АНЖЕЛИКА (Angélique) – фарса у 1 чину. Музика: Жак Ибер. Либрето: Н. Нино. Прво извођење у Паризу, 28. I 1927, у нашој земљи 9. II 1957. у ХНК Згб.

Прво извођење у СНП 17. XII 1959. у НСаду (заједно са једночинком Медијум). Превео: Крешимир Сидор. – Рд. Е. Фрелих, дир. М. Фајдига, сц. М. Лесковац, к. С. Јатић; О. Бручи (Анжелика), К. Марцикић (Бонифас), Д. Балтић (Шарло), В. Цвејић (Италијан), Д. Бурић, Д. Секулић (Енглез), Р. Немет (Црнац), Ф. Кнебл (Ђаво), М. Темуновић (Прва суседа), А. Јањић (Друга суседа), М. Марцикић, Х. Михајловић, Ј. Ковач, В. Томић, М. Пелхе, Н. Вукичевић, С. Губанић, Г. Нићин, О. Секулић, М. Чонкић, Д. Цветковић, Ј. Пока (Суседи и суседе). – Изведено 7 пута, глед. 1562.

ЛИТ: А-м, Поновни сусрет са Новосадском опером. Изведена је и фарса „Анжелика“ од Жака Ибера, Зрењанин, 1960, бр. 382, с. 7.

Ј. М.

АНИСЕ-БУРЖОА Огист (Auguste Anicet–Bourgeois) – француски драмски писац (Париз, 25. XII 1806 – Париз, 18. VI 1871). Написао је преко двесто позоришних комада, водвиља и драма, што сâм што у сарадњи са другим драматичарима. Неки његови комади постали су врло популарни и приказивани су на свим позорницама Европе (Госпођа од Сен-Тропеза, на пример). Он је високо држао цену водвиљу као драмској врсти управо у време када су париске позорнице биле запљуснуте опасном поплавом водвиља и обарале постигнута књижевна и позоришна мерила. Своје поверење је, у заједничком раду, поклањао углавном бољим драмским писцима и бољи су га писци исто тако поклањали њему. Дуга је листа његових помагача (Е. Лабиш, А. Денери, Ф. Диманоар, Г. де Пигзерекур, В. Диканж, Т. Баријер, Е. Вандербирш, Г. Лемоен, Ф. Диге, П. Февал, Е. Бризбар, А. Русо, Е. Араго и многи други) – дакле, ту су најдуховитији водвиљист века Е. Лабиш и „отац мелодраме“ Г. де Пигзерекур међу осталим, не мање занимљивим, драматичарима. С највише су му успеха приказивани комади: Магбет (Macbeth, 1829, као сарадник В. Диканжа), Венецијанка (Vénitienne, 1834), Латид или Тридесет пет година тамновања (Latude, ou trente-cinq ans de captivite, 1834, као сарадник Г. де Пигзерекура), Крвава калуђерица (La Nonne sanglante, 1835), Госпођа од Сен-Тропеза (La dame de Saint-Tropez, 1844, са А. Денеријем), Црни доктор (Le Docteur noir, 1846, са Ф. Диманоаром), Карневалске тајне (Les mystères du carnaval, 1847, с М. Масоном), Просјаки­ња (La mendiante, 1852, с М. Масоном), Живот једне глумице (La vie d’une comédienne, 1854, с Т. Баријером), Луд од љубави (Le Fou par amour, 1857, са А. Денеријем), Слепац (L’aveugle, 1857, са А. Денеријем), Тврдица у жутим рукавицама (L’avare en gants jaunes, 1858, са Е. Лабишем), Коњ утвара (Le cheval fantóme, 1860, са Ф. Дигеом), Грбоња (Le Bossu, 1862, с П. Февалом), Сељачка кћи (La fille du paysan, 1863, са А. Денеријем), Рокамболо (Rocambole, 1862), Краљев мускетар (Le Mousquetaire du roi, 1865, с П. Февалом), Пландовање (Cocagne, 1874, са Ф. Дигеом). На сцени СНП извођена су његова дела: 1875. Госпођа од Сен-Тропеза (са А. Денеријем) и 1876.Црни доктор (са Ф. Диманоаром).

Ж. П.

АНРИОН Пол (Paul Henrion) – француски композитор и либретист (Париз, 20. VII 1819 – Париз, 24. X 1901). Започео је као часовничар; затим је био глумац, а касније је учио клавир и хармонију. Стекао је велику популарност као композитор романси. Објавио их је много, а већину је сам и певао. Бирао је углавном лаке и допадљиве текстове. Када је романса почела излазити из моде, посветио се оперети. Написао је око 1200 романси и песама. Био је саоснивач и председник Друштва аутора и композитора Француске. А. је писац либрета за оперету Лепа Галатеја (муз. Франц Супе), коју је СНП извело 1886.

В. Кч.

АНСЕЛО Жак-Арсен-Франсоа-Поликарп (Jacques-Arsène-François-Polycarpe Ancelot) – француски драмски писац (Авр, Француска, 9. I 1794 – Париз, Француска, 7. IX 1854). Образовао се у родитељској кући, где је негован култ Расина. Као драмски писац представио се 1816. трагедијом Warcbeck и следећих неколико г. објављивао је трагедије у стиху: Louis IX (1819), Le Maire du Palais (1823), Fiesque (1824) и друге, али је највише успеха постигао водвиљима: Léontine (1831), Madame Dubarry (1833), Madame Duchâtelet (1833). У Н-Оп је 1934. изведена његова Мадам Дибари.

В. В.

АНТИГОНА (Αντιγονη) – трагедија у 3 чина. Написао: Софокле. Прво извођење вероватно 442. г. п. н. е. у Атини, у нашој земљи 11. IV 1896. у ХНК Згб.

Прво извођење у НП 19. X 1924. у НСаду. Превео: др Милош Ђурић. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – рд. А. Верешчагин; М. Грујићева (Антигона), Д. Спасић, А. Лескова, С. Јовановић, Ј. Стојчевић, М. Живановић, М. Душановић. – Изведено 4 пута.

Прво извођење у СНП 28. IX 1933. у Великом Бечкереку. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – рд. А. Верешчагин, сц. и к. И. Кјулев; Р. Ферари, И. Петри, М. Паунковић, М. Штефанек, Р. Алмажановић, Р. Ђурић, М. Миљуш, С. Красић, П. Матић, М. Вујновић, В. Милин, Л. Лазаревић, Ј. Јевтић, Е. Миљуш. – Изведено 6 пута.

Прво извођење у ДНП 23. VI 1942. у Панчеву. Коришћена Шопенова музика. – Рд. А. Верешчагин, дир. В. Путник, сц. М. Шербан; О. Животићка (Антигона), Р. Петровићева (Исмена), С. Раваси (Креонт), А. Мајценовићка (Евридика), М. Јаснић (Хемон), М. Јелић (Тирезије), Р. Гојкић (Гласник), Р. Шобота (Стражар), Љ. Иличић (Корифеј), И. Душановићка (Прва свештеница), М. Миљковићева (Друга свештеница). – Изведено 4 пута.

Премијера у СНП 13. IX 1945. у НСаду. – Рд. А. Верешчагин, к.г., сц. М. Шербан; О. Животић (Антигона), Б. Белић (Исмена), С. Душановић (Креонт), Р. Кранчевић (Евридика), Ж. Котрошан (Хемон), В. Милин (Тирезије), Ј. Силајџић (Гласник), Е. Вебер (Стражар), Љ. Иличић (Корифеј хора). – Изведено 2 пута, глед. 345.

БИБЛ: Софокле, Антигона, прев. проф. др Папакостопулос, Бгд 1873; Есхил и Софокле, Одабране комедије, превео Милош Ђурић, СКЗ, Бгд1926, коло XXIX, бр. 195, с. 153-198.

ЛИТ: Посматрач, Софокло: „Антигона“, Застава, 22. X 1924; С. Зубац, Nationaltheater: „Antigona“, Tragödie in 5 Akten von Sophokles, Deutsches Volksbla, 26. X 1924; А-м, Antigone, Híradótt, В. Бечкерек 30. IX 1933; (hj), Antigone, Napló, Суботица 1. X 1933; А-м, Српско народно позориште даје потпуно успеле представе, Слога, Сента 8. X 1933; Б. П(етровић), Две премијере, СВ, 28. IX 1945; Б. Петровић, Пут Војвођанског народног позоришта у првој сезони, ЛМС, 1946, књ. 356, с. 136.

В. В.

АНТИПОВИЧ Николај – певач, пијанист и диригент, руског порекла (умро априла 1924). У трупи ДСНП био је капелник у сезони 1923/24, до смрти.

В. В.