Петар Иљич Чајковски

КРЦКО ОРАШЧИЋ

(Щелку́нчик)

балет у два чина


Либрето: Маријус Петипа по мотивима бајке Е.Т.А. Хофмана Шчелкунчик и Краљ мишева, верзија Александра Диме Сина

Кореограф и редитељ: Елдар Алијев (Eldar Aliev), САД
Диригент: Микица Јевтић / Жељка Милановић
Сценограф: Олга Ђурђевић
Костимограф: Мирјана Стојановић Маурич
Асистент кореографа: Борис Ладичорбић
Репетитори: Маја Грња, Андреја Кулешевић, Милан Лазић, Андреј Колчерију, Давид Груосо, Борис Ладичорбић
Наставници Балетске школе: Лариса Гајић, Маријана Пеновић, Јована Лалић, Сања Фелбапов, Милана Марчетић, Дејана Симатовић, Јована Банић

Учествују: ОРКЕСТАР и ДЕЧЈИ ХОР СНП-а

Концертмајстори: Владимир Ћуковић, Сергеј Шаповалов
Дечји хор припремила: Верица Пејић
Корепетитори: Дејан Бркић, Димитрије Бељански
Тонски сарадник: Предраг Петрушевски
Инспицијенти: Тања Цвијић, Иван Свирчевић, Сања Миланов
Дизајнер светла: Марко Радановић

УЛОГЕ

Вила Шећера:
Пиња Рисанен

Крцко принц:
Хју Луис

Хофман / Дроселмејер:
Самјуел Бишоп (8.1, 9.1),Александар Бечварди (10.1)

Клара:
Лила Силберберг (8.1, 9.1), Беатриче Чока (10.1)

Краљ Мишева:
Џона Хинтон-Ејвери

Ратилда:
Мелиса Брођин

Госпођа Штаумбаум:
Олга Аврамовић (8.1, 9.1), Бојана Матић (10.1)

Господин Штаумбаум:
Василиј Собољев

Баба:
Јелена Марковић (8.1, 9.1), Љиљана Јокановић (10.1)

Деда:
Иван Ђерковић (8.1, 9.1), Ранко Лазић (10.1)

Фриц: 
Никола Стаменовић

Лутка вила шећера:
Пиња Рисанен

Крцко принц лутак: 
Морган Рејнолдс

Крцко војник лутак:
Јелена Дангузов

Шпанска игра:
Еленора Вио-Ђенова, Александар Бечварди

Арапска игра:
Жулијен Фислер, Бојан Раднов

Кинеска игра:
Саика Саито (8.1, 9.1), Хана Но (10.1), Арчи Андерсон

Руска игра:
Канако Тамаки, Никола Стаменовић

Служавке:
Маја Кувељић (9.1), Милана Балаж (8.1, 10.1), Љубица Селаковић Бандић

Краљица:
Бојана Матић

Краљ: 
Леандро Леме

Лабуд оператер:
Марко Иван

Гости на забави код Кларе и Фрица: Ирена Месарош, Милица Стојановић, Весна Илић Бишоп, Ајви Грифитс, Мина Радовић, Елеонора Вио-Ђенова, Зоран Трифуновић, Леонардо Бинели, Симоне Стангалино, Тајсеј Такахаши, Леандро Леме, Михаил Сергејев

Велики мишеви: Соња Гаврилов, Милица Јелић, Полина Вурси, Јулија Прецуп, Дуња Поповић, Елизавета Маслова, Саманта Ескобар Мартинез, Хана Но

Пахуљице, Валцер цвећа: Лана Стојановић, Мелиса Брођин, Полина Дашченко, Саманта Ескобар Мартинез, Жаклин Робу, Морган Рејнолдс, Ајви Грифитс, Саика Сузуки, Елеонора Вио-Ђенова, Дуња Поповић, Жулијен Фислер, Хана Но,  Полина Вурси, Мелиса Брођин, Тајсеј Такахаши, Михаил Сергејев, Хавиер Оса Менор

Деца на забави код Кларе и Фрица, Лутка, Харлекин, Колумбина, Пјеро, Војници и Пажеви*: Тара Бркић, Ива Костић, Милана Ракић, Полина Шћукина, Маша Шаро, Миона Фодор, Миона Ранковић, Надежда Илијин, Дина Николић, Верица Гавриловић, Лана Тешић, Џулијета Аниканова, Хелена Милојевић, Луција Ковачић, Сара Ненадов, Анђела Барјактаревић, Лена Радановић, Милица Милошевић, Анђела Старчек, Клара Шипетић, Касја Снегић, Лиза Хализова, Ана Тодоровић, Јелена Шаренац, Ана Вујић, Андреа Вишекруна, Дејана Дробњак, Тара Јанковић, Лара Јакшић, Лара Милатовић, Ања Богдановић, Зоја Стрилић, Емили Мичић, Исидора Лазић, Калина Здравковић, Васил Дрча, Дарио Корпаш

* Ученици Балетске школе Нови Сад


Маска лутке Крцко, војник: Милица Комазец Грбић
Маске, мишеви: Шандор Сарваш
Дијадема Виле Шећера: Невен Михић
Дечије маске, реквизита: Мирјана Стојановић Маурич
Мађионичарски трикови: Атила Вујовић
Асистент сценографа: Нада Даниловац
Асистент костимографа: Снежана Хорват
Мајстор светла: Ђорђе Бедов

Најтоплије захваљујемо г. Норману Тарнеру на подршци и помоћи, а посебно на преданости и креативности уложеној у рад на представи „Крцко Орашчић“. Такође, захваљујемо родитељима, учитељима и наставницима, директорки и колективу Балетске школе из Новог Сада.

ПРЕМИЈЕРА: 23. децембар 2011, сцена „Јован Ђорђевић“

Представа траје два сата, с једном паузом.

Декор, костими и остала сценска опрема израђени су у радионицама Српског народног позоришта.



Пролог

Старац, уморан и малодушан, полако хода по својој соби. У њему препознајемо писца Е.Т.А Хофмана тек када осети налет креативне енергије и надахнуће да напише нову причу. Када почне да ради, његова жива машта нас преноси у дом породице Шталбаум. Радња је замрзнута и Хофман се припрема да нађе главног јунака. Види нешто посебно у једној девојци. Њој додељује улогу Кларе, а себи улогу тајанственог Дроселмејера.

Први чин

Породица Шталбаум и њихова деца, Клара и Фриц, приређују у својој кући прославу Божића. Усред славља, забаву прекида изненадни долазак господина Дроселмејера. Као и обично, он одушевљава госте дивним поклонима и чаробним играчкама. Дроселмејер окупља децу и помоћу лутака у природној величини прича им бајку о Крцку Орашчићу и Вили Шећера.

Крцко Орашчић и Вила Шећера
У далекој земљи по имену Краљевство слаткиша, живели су згодни принц Крцко Орашчић и Вила Шећера. Њих двоје су били веома заљубљени једно у друго и с нестрпљењем су ишчекивали дан када ће се венчати. Уочи дана њиховог венчања, Краљицу мишева Ратилду обузме љубомора јер она није била ни лепа ни заљубљена. Ратилда је из ината покушала да украде лепоту Вили Шећера, али ју је принц Крцко Орашчић спречио. Љута на принца, Ратилда баци на њега зле чини и претвори га у ружног дрвеног Крцка Орашчића.

Након Дрослемејерове приче, сва деца се враћају на забаву, осим Кларе. Ћерка Шталбаумових је девојчица романтичне душе и не може да поднесе помисао да је Принц раздвојен од своје истинске љубави. Она пита Дроселмејера да ли би некако могла да помогне принцу Крцку Орашчићу. Дроселмејер каже Клари да може да му помогне ако је спремна да прође кроз велика искушења и даје јој лутку Крцка Орашчића. Кларин несташни млађи брат, љубоморан због пажње која је посвећена његовој сестри, сломи лутку. Дроселмејер оставља лутку испод јелке и забава се наставља.

Пошто те вечери није могла да заспи, Клара око поноћи силази да провери да ли је њена лутка тамо, али је изненади група великих мишева. Мишеви нападају Клару и у тренутку када је она спремна да жртвује свој живот због Крцка Орашчића, појављује се Дроселмејер. Задивљен Кларином храброшћу, Дроселмејер је учи како да користи чаролију. Он потом нестане једнако брзо као што се појавио и Клара се суочава са следећим искушењем. У тренутку када се Краљ мишева спремао да порази Крцка Орашчића, Клара прикупи сву своју снагу и храброст и савлада подлог глодара. Ратилдине чини су разбијене, Крцко Орашчић поприма људско обличје и поново постаје згодан принц. Вечно захвалан Клари, Крцко Орашчић је води да јој покаже невероватно Краљевство слаткиша.

Пауза

Други чин

Дроселмејер, који поседује неограничену снагу списатељске маште, припрема Краљевство слаткиша за Кларину посету и нестаје пре него што она стигне. Принц Крцко Орашчић упознаје Клару са Вилом Шећера, Краљем и Краљицом. Почиње церемонија венчања, током које играчи изводе низ  плесова. Након шпанске, источњачке, кинеске и руске игре долазе Мали пастири. Следи величанствени Валцер цвећа. Напослетку, принц Крцко Орашчић и Вила Шећера плешу романтични па де де за Клару. Појављује се Дроселмејер и каже Клари да је време да иду.

Епилог

Још увек за својим писаћим столом, Е.Т.А. Хофман завршава последње поглавље приче, у нади да ће она трајати и надахњивати многе будуће генерације.

Вера у снагу музике и игре

Премијерним извођењем балета Крцко Орашчић (Шчелкунчик) П. И. Чајковског, Балет Српског народног позоришта поклонио је новосадској публици, у сусрет новогодишњим празницима, љупку, визуелно изванредно естетизовану представу, у режији и кореографији госта из САД-а Елдара Алијева, уметника респектабилне, међународне играчке и кореографске репутације.

Своје маштовито виђење овог класичног балета у два чина, које има извориште у оригиналној Хофмановој причи „Шчелкунчик и краљ мишева“ (верзија Александра Диме, сина) као и у либрету Маријуса Петипа (светска премијера била је 1892. у Маријинском позоришту у Петербургу), Елдар Алијев је, како сам истиче, конципирао као савремену бајку која гледаоцима свих генерација треба да пружи особени доживљај вредности које прожимају живот, а то је вера у неуништивост лепоте, вера у победу добра над злим, као и вера у снагу уметности, овога пута музике и игре, којом се оплемењују сва наша чула.

Тако је предестава добила јасну концепцију приче у причи с прологом у првом чину и епилогом у другом. Читљивост сижеа, режијски је постигнута динамичном променом сценографије која визуелно ванредно лепо води гледаочеву машту из сфере породичних збивања у свет сна и бајковитости. У тако замишљеном оквиру, нижу се варијације и плесови, привлачног кореографског рукописа који следи изванредну музику Чајковског…

Представа плени ефектним и динамичним сценама у којима се кулисе померају сходно развоју радње, чиме се постиже жива и узаврела атмосфера (борба мишева са луткама војницима). Њену посебност и оригиналност чине експресивно осмишљене маске мишева /Краљ мишева/ Ратилде и Крцка војника, које су израдили Сарваш Шандор и Милица Комазец Грбић.

Креативни тим у којем су овога пута свој високи професионализам испољили сценографкиња Олга Ђурђевић, костимографкиња Мирјана Стојановић Маурич као и диригент Микица Јевтић, дао је пун допринос осмишљавању идеја кореографа Елдара Алијева, пруживши гледаоцима пун сценски доживљај представе коју ће пре свега млади са задовољством гледати.

Иначе, прво извођење „Крцка Орашчића“ на сцени СНП-а било је 20. маја 1968. у кореографији и режији Ике Отрина и под диригентским вођством Младена Јагушта. Уследиле су затим верзије: кореографа Валерија Ковтуна под диригентском палицом Имреа Топлака 1991, као и поставка Виктора Литвинова, којом је дириговао Душан Михајловић 1998. године.

Одломак из критике: Снежана Субић, „Дневник“, Нови Сад, 30. децембра 2011.