Džefri Judžinidis
MIDLSEKS
Adaptacija i dramatizacija romana: Dimitrije Kokanov
Prevod romana: Aleksandra Čabraja
Rediteljka: Jovana Tomić
Dramaturg: Dimitrije Kokanov
Scenografkinja: Jasmina Holbus
Kostimografkinja: Maja Mirković
Kompozitor: Luka Mejdžor
Koreograf: Igor Koruga
Asistentkinja kostimografkinje: Selena Bačkalić
Dizajner svetla: Nikola Marinkov
Majstor zvuka: Stefan Seethaler
Producentkinja: Judit Ferenc
Dizajn plakata: Nada Božić
Igraju:
Kaliopa – Bojana Milanović
Kal – Branislav Jerković
Milton – Zoltan Molnar
Tesi – Draginja Voganjac
Dezdemona – Sonja Kesler
Lefti / Karmen – Dimitrije Aranđelović
Surmelina / Mračni predmet – Tijana Marković
Jedanaesto poglavlje / Reks Ris – Aljoša Đidić
Džimi Zizmo / Bob Presto – Aleksandar Sarapa
Džerom / Doktor Fil – Vukašin Ranđelović
Doktor Lus / Zora – Mia Simonović
Inspicijent: Vladimir Savin
Suflerka: Nataša Barbir
Premijera: 18. novembar 2021, scena „Pera Dobrinović“
Predstava je realizovana uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada i Gradske uprave za sport i omladinu Grada Novog Sada.
Deo zarade od predstave „Midlseks“ usmeren je na programe za osnaživanje mladih.
Prvo, kao devojčica Kaliopa.
Zatim ponovo, kao dečak tinejdžer Kal.
U mojoj krštenici piše da se zovem Kaliopa Helena Stefanidis.
U najnovijoj vozačkoj dozvoli moje ime glasi, jednostavno, Kal.
Ja sam hermafrodit.
Interseks osoba.
Međupolnost je ono što me karakteriše.
Kroz porodičnu priču o tri generacije grčkih emigranata, predstava „Midlseks“ govori o gorućoj potrebi svakog od nas, a to su lični izbor i sloboda.
Predstava „Midlseks“ je priča o interseks osobi (hermafroditu), koja je odgajana kao devojčica, da bi u tinejdžerskom periodu uočila različitost svog tela u odnosu na vršnjake i nadalje nastavila da živi kao muškarac.
Zašto ova predstava?
Društvene okolnosti, politički, etnički, kulturološki obrasci koji su nam rođenjem dati ili nametnuti utiču na formiranje naše ličnosti, a nekada i na naša fizička tela za koja je neko jednom rekao da treba da budu ili muška ili ženska.
U vreme malih pobeda u pogledu davanja glasa „drugačijima“ i sužavanju polja za veću borbu za individualnost i slobodnu volju, kada se borbe, stavovi, pobede, ratovi i revolucije prelamaju na tretmanu tela i pola, tema identiteta je izuzetno aktuelna i esencijalno važna u političkom i društvenom domenu.
Srpsko narodno pozorište u koprodukciji sa OPENS-om otvara vrata za odvažnu mladu ekipu koja će progovoriti o polovima, suočavanju sa sobom, strahovima, te postaviti pitanje šta je danas „normalnost“, zašto čovek ima potrebu da svrstava stvari po određenim normama i nepisanim pravilima.
Dimitrije Kokanov, dramaturg
Uronjeni u različite diskurse govora o rodu i polu, fluidnostima i nestalnostima ovih pozicija, jasnim razlikama između biologije i kulture, bili smo zaintrigirani činjenicom da malo znamo ili gotovo ništa ne znamo o takozvanim „hermafroditima“ odnosno interseks osobama.
Na određeni način Judžinidis romanom Midlseks upravo uvodi „hermafrodita“, to „čudovište“ pred kojim žmurimo, i o njemu ne govorimo, u diskurs savremene književnosti. Odluka da pustimo čudovišta da sa scene govore je naša odluka da ućutkanima damo glas – svesni da je taj glas konstruisan diskursom reprezentacije dramskog teatra.
Odlučili smo da je za ovakvu priču najkorisnije i društveno najznačajnije da pođemo od osnovnih komunikacijskih sistema, dakle, da bi smo „čudovište“ mogli da prihvatimo moramo prvo da ga upoznamo, a da bi smo ga uopšte upoznali moramo mu dati mogućnost da nam se predstavi.
Jovana Tomić, rediteljka
Davanje prostora i promišljanje pozicije interseks osoba je donelo, mimo očigledne političnosti i društvene odgovornosti, intimnost u preispitivanju identiteta pojedinca spram zajednice. Analizirajući te relacije, u slučaju Judžinidisovog romana, dobili smo spektar društvenih tabua koji nas definišu i uslovljavaju danas.
U slučaju Midlseksa bavili smo se pitanjem šta su to društvena čudovišta i u odnosu na koga i na šta, neki ljudi druge ljude određuju kao takve.
Kroz predstavu smo insistirali na nestabilnosti pojma „normalno“. Normalo je ono što se vremenom samo od sebe ispolji. Ova rečenica objedinjuje sve aspekte represivnog društva u kom svi živimo, a subjektivna vizura glavnog lika, interseks osobe, zapravo dočarava jednu univerzalnu poziciju svih nas, a to je da potreba za uklapanjem, pripadanjem, sticanjem titule – normalnog, vodi do postepenog zaborava na mogućnost slobodne volje.
Interseks je krovni termin za osobe rođene sa varijacijama polnih karakteristika, hromozoma i/ili hormona koji ne moraju odgovarati društvenim i medicinskim očekivanjima. Tačnije rečeno, interseks osobe su rođene sa fizičkim ili biološkim polnim karakteristikama (poput polne anatomije, reproduktivnih organa, hormonskih obrazaca i/ili hromozomskih obrazaca) koji se ne poklapaju sa tipičnim definicijama muškog odnosno ženskog tela.
U nekim slučajevima, interseks stanje/telo može se otkriti tokom detinjstva, u pubertetu, nekada čak i u odraslom dobu.
Brojke
Teško je pouzdano utvrditi broj rođene interseks dece. Neke procene se kreću od 1 na 200 do 1 na 2000 rođenih. Problem sa preciznijim određivanjem broja interseks osoba je u tome što se određene interseks varijacije ne vide na rođenju. Prema podacima UN-a najmanje 1,7% populacije je interseks, a tek samo 0,5% dece doktori prepoznaju kao interseks osobe.
Sa kakvim se problemima suočavaju interseks osobe?
O granicama interseks stanja ne odlučuje priroda nego ljudi. O polu deteta u velikom broju ovakvih slučajeva odlučuju roditelji i lekari, naviknuti da razmišljaju u suprotnostima – muško/žensko, plus/minus i pristupa se „popravljanju“ tela. Ipak, činjenica je da određen broj međupolne dece odbacuju pol koji im je pripisan po rođenju. Odlučivanjem o polu deteta u njegovo ime narušava se njegovo osnovno ljudsko pravo na telesni integritet i često može da dovede i do ozbiljnih psihičkih posledica, pa i onih najfatalnijih, poput samoubistva. Organizacije posvećene ljudskim pravima sve više skreću pažnju na praksu koja ima štetne posledice i diskriminaciju prema interseks osobama.
Šta je važno da znate?
Saznanje da je vaše dete, ili da ste i sami interseks, može da predstavlja veliki šok i iznenađenje. Sigurno će vas preplaviti različite emocije i misli, ali treba da znate da niste vi krivi. Biti interseks je nešto sasvim prirodno i nije rezultat nečega što ste vi uradili. Sve je u redu sa vašim detetom. Sve je u redu sa vama.
Interseks stanja nisu vid invaliditeta, već samo jedan vid raznolikosti tela. Ukoliko stanje nije opasno po život najsigurnije je da sačekate sa odlukama o medicinskim intervencijama i date vremena svom detetu i sebi da svhvatite detetov ili sopstveni rodni identitet.
U redu je da ste ljuti i zbunjeni i ne treba da ignorišete ova osećanja. Potražite osobu sa kojom možete da razgovarate bilo da je to bliska osoba ili neko stručan, poput psihologa.
Ne morate da znate odgovor na sva pitanja, ali što se bolje informišete bićete spremniji da odgovorite na pitanja. I zapamtite da niste sami. Sve ne više organizacija koje rade sa interseks osobama i koje vam mogu pružiti podršku i informacije. Jedna od njih je i u Srbiji, organizacija XY Spectrum (xyspectrum.org) koja je posvećena promociji prava, unapređenju položaja i kvalitetu života interseks i trans osoba i njihovih porodica.
