JOVANČA NA PUTU OKO SVETA
Prema delu „Put oko sveta“ Branislava Nušića

Režija: Zoltan Puškaš
Saradnik na tekstu: Božidar Knežević
Scenografi: Željko Piškorić, Mladen Stojanović i Maja Vujović
Kostimograf: Marina Sremac
Kompozitori: Ervin Ereš i David Klem
Koreograf: Ista Stepanov
Scenski govor: Dijana Marković
Asistent reditelja: Terezia Figura

Igraju:
Milan Kovačević
Sanja Ristić Krajnov
Nebojša Savić
Marko Savić
Tijana Maksimović Bošnjak
Marko Savković
Nikola Knežević
Grigorije Jakišić
Olivera Stamenković
Anđela Pećinar
Dragan Kojić
Tijana Milovanov
Tomas Konstantin Matanović (dete)

Harmonikaš: Miodrag Spasić

Statisti: Marko Mićić, Mila Pajić, Ljubomir Miljević, Nikola Milodragović, Emilija Vasović, Luka Stanković, Katarina Bradonjić, Nikola Stojaković, Pavle Hrnčić

Inspicijent: Vladimir Savin
Sufler: Snežana Kovačević
Asistent kostimografa: Snežana Horvat
Majstor svetla: Miroslav Čeman
Majstor tona: Milan Kozlina

Premijera: 21. februar 2020, scena „Pera Dobrinović“

Predstava traje sat i četrdeset pet minuta.

Dekor, kostimi i ostala scenska oprema izrađeni su u radionicama SNP-a.

Nušićev „Put oko sveta“ napisan je davne 1911. godine, i rado je igran na mnogim pozornicama, prevashodno kao komedija koja prati dogodovštine čuvenog Jagodinca, Jovanče Micića. U humorističkom delu genija smeha trgovac Jovanča je izvukao glavni dobitak – besplatnu kartu za putovanje oko celog sveta. Putujući raznim kontinentima, on svuda nailazi na svoje zemljake…

Čas istorije

Svoje prvo izvođenje u „srpskoj Atini“ „Put oko sveta“, po svemu sudeći, imao je tek posle prvog svetskog rata (u Beogradu je prikazivan 1911. godine). Ali, u Novom Sadu i Vojvodini ovo delo je doživelo veći uspeh i dugotrajnije izvođenje nego u Srbiji i Beogradu. Naročito prilikom prvog prikaza 14. maja 1924. godine…

Jovanča Micić je započeo svoje veliko putešestvije po Vojvodini sa zakašnjenjem od desetak godina, ali je to putovanje posle nastavio vrlo intenzivno i veoma uspešno. Novosadsko pozorište je obnovilo „Put oko sveta“ već nakon dve godine, a posle ga je igralo i (putujuće) Srpsko narodno pozorište, Narodno pozorište Dunavske banovine, pa i posleratno novosadsko pozorište. I gotovo sva su ga izvodila sa zapaženim uspehom.

Dragoljub Vlatković, Nušić i Srpsko narodno pozorište 1890-1980.

Srba ima svuda po svetu, tako je bilo u Nušićevo vreme, tako je i danas. Apsurdnom, političkom satirom sa plesom i muzikom, pokazujemo da nigde na svetu nije idealno, da su prevaranti svuda isti, da zaboravljamo da budemo srećni, veseli, a politika se (u suštini) ne menja. To je naše ogledalo. U predstavi na fin način pokazujemo kakvi smo mi u različitim situacijama. Finim humorom. Komediju treba ozbiljno igrati, sa dubinom, da dobijemo gorku komediju!

Zoltan Puškaš