НОВОСАДСКИ ОМНИБУС

„Појачало и гитара“ Слободан Тишма
„Граматика поремећаја“ Фрања Петриновић
„Велика очекивања“ Ђорђе Писарев

Представа је реализована под покровитељством Градске управе за клутуру.

Слободан Тишма

Појачало и гитара

Режија и драматизација: Ивана Јаношев
Сценограф: Андреја Рондовић
Костимограф: Сенка Раносављевић
Музички сарадник: Јован Живановић

Играју:
Јован Живановић
Мирослав Фабри
Сања Микитишин
Федор Ђоровић
Соња Исаиловић
Вукашин Ранђеловић


Ивана Јаношев, редитељ

Дипломирала и мастерирала режију на Академији уметности у Новом Саду, у класи Никите Миливојвића и Бориса Лијешевића. Године 2014. режирала представу „Сладолед“ по тексту Мира Гаврана у Позоришу младих, 2015. снимила је документарни филм „Мртви капитал“ за који је добила награду на фестивалу Арториум у Словачкој и Special mention награду на Mikrofaf фестивалу 2018. године. Током 2015. режирала је телевизијску серију „Дневњак“ на РТВ-у; Године 2016. дипломирала са представом „Крај партије“ Семјуела Бекета. Током 2017. режирала је монодраму „Ана“ по мотивима Ане Карењине (Позориште младих и Камерна сцена СНП) и представу „Сиви вртови“ (Камерна сцена СНП).
На Фестивалу монодраме за децу Змајевих дечијих игара добила је награду за оригинални написани текст. Као асистент редитеља учествовала је на представи „Евгеније Оњегин“ у режији Бориса Лијешевића у Позоришту младих и на представи „Пут око света за 60 секунди“ у режији Мие Кнежевић у Српском народном позоришту. 2018. Режирала у КЦНС представу „Писма слободи“. Тренутно ради на развоју документарног филма чији је радни назив Carlito’s way, који је ове године подржао Филмски центар Србије.


Реч редитеља

Безимени, јунак ове приче, проналази нови живот и уточиште у рокенролу са 36 година, након бављења уметношћу која је имала политичке конотације и боравка у затвору због тога.
Фигура која се надвија над њим, његов отац, оболео је од рака плућа и осуђује синовљево музицирање и начин живота. Безименом, као и сваком мушкарцу, намеће се позиција у односу на оца који је проблем, чије место треба заузети да би се сматрао оствареним. Он не успева да избори ту битку са оцем, схвата да је то само нешто што му је наметнуто, од стране друштва којим није импресиониран и бира да не буде инициран у свет одраслих и да остане на позицији маргине.
Треба да се сетимо Сузан Зонтаг која даје савет младим људима и поручује им да не наследе своје очеве – таква врста непослушности и одбијања уклапања у друштвене норме за мене и моју генерацију готово је непозната, а преко потребна у овом тренутку.
Слободан Тишма каже да је ова прича римејк Кафкине приче „Пресуда“, а коме је аутор иоле познат, схватиће да је ова прича делом и аутобиографска.

Ивана Јаношев

Фрања Петриновић

Граматика поремећаја

Режија и драматизација: Давид Алић
Сценограф: Андреја Рондовић
Костимограф: Сенка Раносављевић

Играју:
Вукашин Ранђеловић
Миа Симоновић
Соња Исаиловић


Давид Алић, редитељ
Рођен 1993. године у Пироту. На Академији уметности у Новом Саду, одсек мултимедијалне режије у класи проф. Никите Миливојевића и асистента Бориса Лијешевића, дипломирао 2016. године, а следеће године на истом факултету мастерирао.
Режирао мноштво представа, а издваја „Мали принц“ С. А. Егзипери, „Жак и његов господар“ Милан Кундера, „Легенда о месечевој принцези“ Горан Баланчевић, „Игре у песку“ Михал Валчак, „Живот у тесним ципелама“ Душан Ковачевић, „Лудило у двоје“ Ежен Јонеско итд.
Добитник је бројних награда и признања како колективних тако и индивидуалних међу којима се издвајају Награда за најбољу режију „Мали Јоаким“ са представом „Мали принц“; Награда „Мали Јоаким“ за најбољу представу „Мали принц“; Повеља за допринос и афирмацију Народног позоришта Пирот у склопу обележавања 130 година Позоришта у Пироту, Награда за највеће уметничко достигнуће Позоришта лутака Ниш за 2019. годину представом „Легенда о месечевој принцези“; Grand Prix за представу „Легенда о месечевој принцези“ на интернационалном фестивалу „ЗајеЧар“, итд.


Реч редитеља

Бавећи се делом Фрање Петриновића „Граматика поремећаја“, упловили смо у један заиста нескладан, хировит, мрзовољан, уплашен, агресиван, летаргичан, бездушан и надасве поремећен свет. Кроз разноразне ситуације пратимо борбу наших јунака, Анђе и Сергеја, који се одупиру надолазећем свету. Тражећи своје место под небеским сводом и питајући се да ли су поремећаји одувек били присутни, Анђа и Сергеј нас подсећају на мудрост коју стално заборављамо – љубав према својим ближњима. Јер једино заједно можемо победити навалу поремећаја која прети да нас прогута.

Давид Алић

Ђорђе Писарев

Велика очекивања

Редитељ: Душан Мамула
Драматизација: Ауторски тим
Драматурзи: Стефан Исаковић и Никола Давић
Сценограф: Андреја Рондовић
Костимограф: Сенка Раносављевић
Музички сарадник: Никола Давић

Играју:
Александар Петковић
Стефан Вукић
Алиса Лацко
Милица Грујичић
Федор Ђоровић


Реч редитеља

У Писаревљевој приповеци „Велика очекивања” пронашао сам један занимљив мотив са којим сам пожелео да се поиграм. Наиме, то је била „интернет“ љубав коју је требало преточити у реалност кроз сусрет уживо. Причу сам позиционирао у блиску будућност у којој ће креација дигиталног аватара, вероватно, бити део свакодневице, као што је данас, нпр. профил на Фејсбуку. Упустио сам се у пловидбу са заиста дивном и крајње посвећеном екипом, а резултат тога је написан преднаставак „Великих очекивања”, драма „Очекивања”, којој је сваки члан ауторске екипе подарио своју перспективу, ондосно перспективу лика којег тумачи. А, сам спој оба „Очекивања“ повешће гледаоце у „интернет“ романсу и дочарати нам предности и мане живота са оне стране линије (on line), као и тежину преласка из једног света у други (on line и off line).
Модеран поглед на појам аватара, односно отелотворења корисника на дигиталној платформи поредили смо са појмом „Аватар“ са духовне стране, односно отелотворења Божанства на Земљи, или у ширем смислу, човека који живи у контакту са собом. Отварајући ова питања, у представу нам се „ушетао“ лик Природе која помаже главном лику да интегрише своју персону (односно дигиталног аватара) и да дође у контакт са људским, односно у контекст са самим собом.

Душан Мамула