Шарл Гуно

ФАУСТ

опера у четири чина (седам слика)

Либрето: Жил Барбије и Мишел Каре
према истоименом делу Јохана Волфганга Гетеа

Диригент: Александар Којић
Редитељ: Александар Николић, к.г. (Београд)
Кореограф: Александар Илић, к.г. (Београд)
Сценограф: Саша Сенковић, Никола Сенковић
Костимограф: Сенка Раносављевић
Хор припрема: Весна Кесић Крсмановић
Дизајнер светла: Марко Радановић
Фотографије: Александар Рамадановић

Улоге:

Фауст, стари научник
Стеван Каранац

Маргарета, девојка
Данијела Јовановић (29.02) / Марија Митић Васић (02.03)

Мефисто, ђаво прерушен у господина
Сава Вемић

Валентин, војник, Маргаретин брат
Васа Стајкић (29.02) / Никола Баста (02.03)

Вагнер, студент
Горан Крнета

Зибел, младић заљубљен у Маргарету
Маја Андрић

Марта, Маргаретина сусетка
Мартина Кољеншић

Тело
Ивана Трпчевић / Татјана Димовић (балет)

Учествују Хор, Оркестар и Балет СНП-а

Ансамбл Балета:
Јелена Дангузов, Милица Јелић, Верица Козарев Кларић, Мина Радовић, Марија Трифуновић, Бојана Матић, Соња Батић, Теодора Шпер, Јована Дацин, Ивана Трпчевић, Александар Бечварди, Марко Иван, Бојан Раднов, Зоран Трифуновић, Александар Ђурђевић, Рафаело де Мора Родригез, Франческо Коча, Грегори Хамфриз, Михаил Сергејев

Статисти: Владислав Шегуљев, Стефан Микан, Мирослав Стојиљковић

Концертмајстори: Владимир Ћуковић, Сергеј Шаповалов
Асистент редитеља: Катарина Матеовић Тасић
Корепетитори и оргуље: Данијела Ходоба Леш, Марина Рајновић Бабовић
Инспицијенти: Тања Цвијић, Сања Миланов
Суфлери: Александра Мајтан, Санела Митровић
Сарадник за француски језик: Јелена Букуров

Превод текста за титл: Горјана Илић
Превод за титл обрадио и прилагодио: Иван Свирчевић
Репетитор Балета: Бранка Глигорић
Асистент кореографа: Мојца Мајцен
Сарадник костимографа: Душан Ћурковић
Асистент костимографа: Снежана Хорват
Вајарски радови: Иван Киш
Асистент сценографа: Нада Даниловац

Премијера: 2. новембра 2019, сцена „Јован Ђорђевић“

Представа траје три сата и двадесет минута, са три паузе.

Декор, костими и остала сценска опрема израђени су у радионицама СНП-а.



I чин Ноћ је. Стари научник Фауст у својој соби, размишља о животу који је провео у потрази за науком. Очајан што није проникао у тајну бесмртности, узима пехар с отровом, зазивајући паклене силе, како би отишао са овога света. Но, одлаже га, збуњен пролећном песмом девојака, која допире споља. Љубав и младост су неповратне, те разочаран у Бога, он зазива ђавола који се појављује (Me voici!), нудећи му богатство, славу и моћ. Он Фаустово оклевање разбија визијом лепе Маргарете, а њену љубав обећава Фаусту, али уз услов – да му овај после смрти препусти своју душу. Фауст пристаје и погодба је склопљена. Призор градског славља. La kermesse (Vin ou bière), напитницу, певају Вагнер, војници, грађани и девојке. Валентин се спрема у бој (Avant de quitter ces lieux), забринут што оставља сестру па је поверава младом пријатељу Зибелу. Вагнер покушава да развесели друштво својом песмом. Мефисто се изненада појављује, прекида Вагнера, наздравља подругљиво и пева чувени рондо о златном телету, новцу и богатству којем се сви клањају (Le veau d’or). Читајући из длана, Вагнеру прориче скору смрт, а Зибела упозорава да не носи цвеће Маргарети, јер ће сваки цвет у његовој руци одмах увенути. Валентин, чувши да се спомиње име његове сестре, потеже мач, али га Мефисто ломи. Мефисто се од напада брани, Валентин узима мач за оштрицу и пружа га као крст и тек када и војници покажу балчаке мачева са знаком крста, Мефисто је приморан да се повуче. Весеље се наставља у ритму валцера (Ainsi que la brise légère). Фауст и Маргарета се сусрећу први пут…

II чин Маргаретин врт. Заљубљени Зибел покушава да за Маргарету направи букет цвећа, али сваки цвет вене у његовој руци. Тек светом водом успева да отклони Мефистову чаролију (Faites-lui mes aveux) и оставља цвеће за Маргарету. Лукави Мефисто зна шта ће боље привући Маргаретину пажњу… Фауст, опијен лепотом девојке, пева о својим искреним љубавним осећањима (Salut! demeure chaste et pure). Мефисто доноси кутију с накитом. Стигавши пред кућу, Маргарета спази кутију с накитом, не одолева искушењу да га одмах испроба и пева баладу о краљу из Туле (Il était un roi du Thullé). Подлегла је чарима накита (Ah! Јe ris de me voir si belle). Наилази Марта, а пред њом се зачас нађу Фауст и Мефисто. Мефисто преузима бригу о Марти, јавља јој о погибији мужа на бојишту и одмах јој се удвара, док Фауст Маргарети изјављује љубав. Њиховој љубавној срећи више ништа не стоји на путу (Il se fait tard!.. Аdieu!), а циничним смехом Мефисто прати Фаустов улазак у Маргаретину собу.

III чин Љубавни занос није остао без последица. Заведена и напуштена, очекујући дете, Маргарета размишља о Фаусту, иако од њега нема ни трага ни гласа (Il ne revient pas). Зибел покушава да је утеши (Si le bonheur à sourire t’invite). Маргарета тражи утеху у цркви, а њеној молитви одговара скривени ђаво. Пред аветињским претњама, угледавши сатану, Маргарета клоне без свести. Војници се враћају из успешног рата (Oui, c’est plaisir, dans les familles). Валентин среће Зибела и распитује се о сестри па, не добивши одговор, узнемирен узлази у кућу. Појављују се Фауст и Мефисто. Мефисто пева Маргарети подругљиву серенаду (Vous qui faites l’ endormie), која измами Валентина са исуканим мачем. Желећи да освети обешчашћену сестру, Валентин улази у двобој са Фаустом, у којем одлуку доноси Мефистово уплитање, те Валентин пада смртно рањен. Пред окупљеним народом, он Маргарету тера од себе, окривљује је за блудницу и кривца и умире са речима проклетства (Écoute-moi bien, Marguerite!).

IV чин Валпургијска ноћ. Мефисто је довео Фауста у своје царство, нудећи му све сласти и задовољства које оно пружа. Фауста окружују заводљива демонска бића, стварајући френетичне баханалије и паклени вртлог. Чак и под Мефистовим чинима, Фауст не може да заборави Маргарету и када му се у даљини укаже њена визија, он наређује Мефисту да га одведе к њој. У тамници Маргарета очекује смрт због чедоморства, помућеног је разума и напуштена од свих. Уз Мефистову помоћ, Фауст долази у тамницу да би спасао Маргарету, али она одлучно одбија да бежи с њим. Сећа се првих дана њихове љубави, а онда се обраћа Богу. Мефистова моћ је савладана занесеном молитвом и Маргарета спремно одлази у смрт (Anges purs, anges radieux). Тако ће бити кажњена за почињене грехе, а хор анђела објављује њено спасење.

Високи извођачки домети

После скорашњег упечатљивог успеха премијере „Риголета“, ансамбл Опере СНП започео је нову сезону још једним амбициозним пројектом, премијером „Фауста“ Шарла Гуноа, нешто ређе извођене класичне француске опере, која је у Новом Саду раније имала неколико запажених сценских поставки. […] Амбициозни подухват постављања на сцену Гуноове опере поставило је пред уметничке руководиоце и чланове ансамбла врло сложене задатке, изискујући од њих и велики труд и залагање. И како се након премијере, по дугим аплаузима и овацијама публике могло закључити, овај уложени труд никако није био узалудан, а као резултат остварена је изузетно успешна, динамична и узбудљива оперска представа.
Представу је режирао млади гостујући редитељ из Београда Александар Николић, који је настојао да пођеднако истакне доминантну, романтичарским музичким лиризмом прожету мотивску линију несрећне љубави Маргарете и Фауста, као и непрекидну и увек неизвесну борбу добра и зла, оцртану кроз драматичну судбину Маргаретиног злосрећног љубавника др Фауста, који у жељи да поврати младост и радост живота позове у помоћ ђавола, постајући потом његов слуга.
Маштовитим и сврсисходним Николићевим режијским решењима уобличен је прегнантан и логичан развојни ток представе, у снажној градацији која је неумољиво водила ка трагичном расплету и након њега, ипак религијском утехом хришћанског спасења Маргаретине душе, озареном расплету. Гост диригент из Италије Андреа Солинас поуздано и надахнуто је водио солисте, хор и оркестар, градећи заједно са њима слојевиту и брижљиво тонски и динамички изнијансирану музичку потку дела, у којој су се уз сјајне певачке креације солиста посебно истицале и импресивне хорске нумере.
У насловној улози доктора Фауста наступио је гостујући тенор Дејан Максимовић, сугестивно градећи свој лик који пролази кроз низ преображаја, од првог појављивања као остарелог и разочараног учењака, потом Мефистовог слуге који срља у пропаст, повлачећи са собом и младу и чедну Маргарету у коју је заљубљен, до завршне метаморфозе и покајања којим покушава да спасе своју пострадалу љубавницу. Изузетно уверљиво, енергично, певачки и глумачки беспрекорно тумачење улоге Мефиста остварио је Небојша Бабић, дајући својој роли праву демонску димензију.
Пођеднако успешна била је и сопранисткиња Данијела Јовановић као нежна и чедна Маргарета, пружајући суверена и проживљена тумачења нумера своје захтевне улоге, попут баладе о краљу од Туле и арије о чарима накита „Ah! Јe ris de me voir si belle“, као и дуета са Фаустом о љубавној срећи које су биле међу најуспелијим музичким тренуцима представе. Улогу Маргаретиног брижног брата, војника Валентина убедљиво је тумачио Васа Стајкић, мецосопранисткиња Јелена Кончар је певачки солидно и сценски ванредно успело остварила улогу заљубљеног младића Зибела, а запажени су и наступи Марине Павловић Бараћ као Маргаретине сусетке Марте и Горана Крнете као студента Вагнера.
Врло истакнуто улогу играли су и наступи солидно припремљеног и увежбаног хора, који у „Фаусту“ готово добија значај једног од протагониста, а међу овим хорским нумерама посебно су запажени винска песма из призора градског славља и хор војника који се враћају из рата. Наступи хористкиња имали су притом и кореографску димензију, где су им се на сцени прикључивале и чланице и чланови балетског ансамбла, тако да су балетске тачке биле органски повезане са хорским и солистичким наступима, добијајући повремено изузетно важну и запажену улогу, као приликом сцене Маргаретиног суочавања са пакленим демонима или фантазмагоријских призора Валпургијске ноћи из завршног, четвртог чина.
За целовитост утиска о овој сјајној представи веома су заслужни и кореограф Александар Илић, диригенткиња Весна Кесић Крсмановић која је припремила хорски ансамбл, сценографи Саша Сенковић и Никола Сенковић, костимографкиња Сенка Раносављевић, као и дизајнер светла Марко Радановић.

Б. Хложан, Dnevnik.rs, 6. новембар 2019.
(извод из приказа поводом премијере)