PODELAO DELUO KOMPOZITORUO KOREOGRAFUO DIRIGENTUSADRŽAJKRITIKAFOTOVIDEO

Luj Jozef Ferdinand Herold

VRAGOLANKA
(Louis-Joseph-Ferdinand Herold: La fille mal gardee)

komični balet u dva čina i četiri slike

Libreto: Žan Doberval; orkestracija i aranžman muzike: Džon Lančberi
Koreograf i reditelj: Kalin Hanciu (Rumunija)
Dirigent: Aleksandar Kojić
Scenograf: Saša Senković
Kostimograf: Mirjana Stojanović Maurič
Repetitori: Oksana Storožuk, Milan Lazić, Vesna Brkić, Branka Gligorić
Pedagog: Tatjana Panaiotidi, Rusija
Dizajner svetla: Marko Radanović


Uloge:

Liza, seoska devojka:
Ana Đurić

Majka Simona:
Samjuel Bišop

Kolen, seoski mladić:
Andrej Kolčeriu

Tomas, bogati trgovac:
David Gruoso

Alen, njegov sin:
Milan Ivan

Fani Elsler:
Luiz Dikre

Petao:
Naojuki Acumi

Kokoške: Jelena Danguzov, Milica Jelić, Jelena Nikolić, Vesna Ognjanov, Ajaka Saito, Marija Trifunović

Lizine prijateljice: Olga Avramović, Dejana Bajić, Jovana Paunović, Mina Radović, Sanja Pavić, Nastasja Ivetić

Kolenovi prijatelji: Alesandro Bonavita, Toma Križnar, Zoran Trifunović

Seljanke: Jelena Vukadinović, Verica Kozarev Klarić, Jelena Marković, Bojana Matić, Irena Mesaroš, Ivana Pribić, Nadežda Salak, Ljubica Selaković Bandić

Notari: Aleksandar Bečvardi, Zoran Trifunović

Ženski ansambl: Olga Vrbaški, Sonja Gavrilov, Jelena Danguzov, Luiz Dikre, Katarina Zec, Marija Janković, Milica Jelić, Jelena Nikolić, Vesna Ognjanov, Ajaka Saito, Milana Samardžić, Marija Trifunović

Muški ansambl: Naojuki Acumi, Aleksandar Bečvardi, Alesandro Bonavita, Ivan Đerković, Marko Ivan, Toma Križnar, Ranko Lazić, Đulio Milite, Bojan Radnov, Nikola Stamenović, Igor Tauber, Zoran Trifunovi

Učestvuje: Orkestar Opere SNP-a

Koncertmajstori: Vladimir Ćuković, Sergej Šapovalov
Korepetitori: Zoltan Gajdoš, Dejan Brkić
Tonski saradnik: Predrag Petruševski
Inspicijenti: Tanja Cvijić, Ivan Svirčević
Asistent scenografa: Mladen Stojanović
Asistent kostimografa: Senka Ranosavljević
Slikari dekora: Marko Milović, Đorđe Ćorić
Vajarski radovi: Ivan Kiš
Video bim: Đorđe Vernački, Srđan Milovanović


Premijera: 23. februara 2019, scena „Jovan Đorđević“

Predstava traje oko dva sata sa jednom pauzom.

Dekor, kostimi i ostala scenska oprema izrađeni su u radionicama Srpskog narodnog pozorišta.

Projekat sufinansiran sredstvima Gradske uprave za kulturu, Novi Sad.

La fille mal gardee by Ferdinand Herold in the arrangement and orchestration by John Lanchbery © Oxford University Press 1963, 2003. Performed by arrangement with Oxford University Press. All rights reserved.


Baleti koji se rado gledaju

Balet Uzaludna predostrožnost (Vragolanka, Vragolasta devojka) najstarije je baletsko delo, koje se i posle dva veka od prvog izvođenja, održalo na pozornicama širom sveta. […] Njegova premijera održana je u Velikom pozorištu grada Bordoa 1. jula 1789, tačno dve nedelje pre zauzeća Bastilje, odnosno, početka Francuske revolucije. Prvi gledaoci su, svakako, nalazili u tom baletu teme karakteristične za njihovo vreme: veru u život, veličanje rada, borbu protagonista za ličnu sreću, bez obzira na važeće predrasude u pogledu društvenih klasa, odnosa bogatih i siromašnih… Tvorac Uzaludne predostrožnosti bio je tada proslavljeni igrač, pedagog i baletmajstor Žan Berše, poznatiji po nadimku Doberval.

Njegov balet, nastao u praskozorje Francuske revolucije, smatra se prekretnicom u istoriji baletske umetnosti. U njemu se prvi put napušta tradicija da određena priča bude samo povod da igrači izvode raznovrsne konvencionalne plesove, bez ikakve dramaturške povezanosti.

Takvom odnosu, prema sadržaju baletskog dela se suprotstavlja i Dobervalov učitelj, Žan Nover u svom poznatom teorijskom delu Pisma o igri i baletima, u kojem se zalaže za potpuno jedinstvo sadržaja i igre u baletskoj predstavi, odnosno postavlja zahtev „izražavanja poetske istine“ kroz igračke pokrete i korake. Noverove teorijske postavke je u praksi sproveo Doberval upravo u baletu Uzaludna predostrožnost. Sadržaj Dobervalovog baleta je jednostavna priča iz seoske svakodnevice, koja se dramaturški odvija veoma logično, a ostvaruje se sredstvima igre. [… ] S obzirom da se prvobitna Dobervalova koreografija nije sačuvala do naših dana, savremeni koreografi prilaze ovom baletu, pre svega, kao pripovedači koji kroz igru, zasnovanu na klasičnoj baletskoj tehnici, stvaraju realne karaktere u realnim situacijama, izbegavajući ma kakav pozorišni kliše. […] U igračkom pogledu Uzaludna predostrožnost je, u stvari, razvijena koreografska svita igara (plesovi žetelaca, solo-deonice udove Simon i nesuđenog mladoženje Alena, pune blage groteske i dr.) s duetima protagonista u svakom činu.

Uzaludna predostrožnost se nalazi na repertoaru mnogih poznatih baletskih scena u svetu, a sa uspehom je izvođena u Skoplju, Novom Sadu, Splitu…

Iz: Milica Zajcev, Otkrivamo tajne baleta, Novi Sad, 1996.

 

Izvođenja Vragolanke

„Ceo balet je, u stvari, pohvala selu, lepoti prirode i čistoj ljubavi. Nije slučajno prvi naslov baleta bio Balet o slami ili Od zla do dobra jedan je korak (Le Ballet de la Paille, ou Il nest quun pas du mal au bien). Tek godine 1791, na londonskoj premijeri, dobio današnji naslov.“

Iko Otrin, Dva veka Vragolanke, 1986.


Prvi put: 1. VII 1789. u Bordou (na muziku nepoznatog autora); 17. XI 1828. u Parizu (na Heroldovu muziku); 27. V 1972. NP Sarajevo (Herold, kor. Norman Dikson)

U SNP-u (pod naslovom Vragolanka):
prvi put: 20. IV 1973, koreograf i reditelj Iko Otrin; dirigent Marijan Fajdiga, uloge: Biljana Maksić / Erika Marjaš Brzić (Lizet), Vladimir Jelkić (Mama Simon), Francisk Valkai / Oto Ris (Kolen), Petar Jerant (Tomas), Živojin Novkov (Alen)… izvedeno 18 puta, 8140 gledalaca;
premijera: 13. V 1986, koreograf i reditelj I. Otrin; aranžman muzike Džon Lančberi; dirigent Imre Toplak, uloge: Biljana Njegovan / Gorica Stanković (Liza), Vasile Halaku / Bela Kurunci (Majka Simona), Mihai Babuška / Zlatko Panić / Rastislav Varga (Kolen), Apostol Hristidis (Tomas), Rastislav Varga / Nikola Uzelac / Dragan Vlalukin (Alen)… izvedeno 9 puta, 2908 gledalaca;
obnova: 22. II 1991, uloge: Ana Kušnirova / Ašhen Ataljanc / Jasna Kovačić / Đurđica Radonjić / Oksana Storožuk (Liza), Vasile Halaku / Vladimir Meljnik / Bela Kurunci (Majka Simona), Mihai Babuška / Rastislav Varga / Anatolij Babjenko (Kolen), Apostol Hristidis (Tomas), Rastislav Varga / Dragan Vlalukin (Alen)…

Izvedeno, ukupno od premijere, 37 puta, 10.018 gledalaca (do sezone 1995/1996).

 

Luj Jozef Ferdinand Herold, kompozitor
(Louis-Joseph Ferdinand Herold, Pariz, 28. I 1791–Tern, predgrađe Pariza, 19. I 1833)

Muzici ga je od ranog detinjstva podučavao njegov otac Fransoa, orguljaš i pijanista, koji je bio učenik Filipa Emanuela Baha. Kasnije je studirao muziku na pariskom Konzervatorijumu (klavir kod J. L. Adama, violinu kod R. Krojcera, harmoniju kod S. Kotela i kompoziciju kod E. N. Mejla).

Istakao se kao pijanist osvajanjem prve nagrade na takmičenju u Parizu 1810. i osvajanjem Grand Prix de Rome 1812. Posle boravka u Rimu i Napulju, gde je upoznao Cingarelija i Pajsiela, nastanio se u Beču, gde je došao u kontakt sa Salijerijem i upoznao Mocartovu muziku. U Pariz se vratio 1816, gde je radio kao korepetitor, pa kao dirigent u Italijanskom pozorištu (Theatre Italien). Godine 1826. prešao je u Veliku parisku operu. Prvenstveno opersko-baletski kompozitor, Herold je dao važan prilog izgrađivanju francuske romantične komične opere.

Uzori su mu bili Mocart i Gluk, ali se kod njega mestimice više naziru uticaji Rosinija, Vebera i Gretrija. Iako njegov opus obuhvata veoma velik broj opera i baleta, dugo očekivani uspeh doživeo je tek operom Zampa (1831). Osim ovog dela, naročit prijem kod publike imala je i njegova opera Popovski pašnjak (Le-Pre-aux-Clers, 1832), koja je samo u Parizu tokom četiri decenije izvedena preko 1000 puta. Vreme je uglavnom pregazilo njegovo delo, te danas na baletskim pozornicama sveta živi još jedino balet La fille mal gardee […]

Iz: Mirko Hadnađev, Enciklopedija SNPa


Kao i mnogi drugi baleti nastali na prelazu između XVIII i XIX veka, Uzaludna predostrožnost se igrala na muziku sastavljenu od tada popularnih melodija-kupleta. Uz jednostavnu ritmičku pratnju i u Uzaludnoj predostrožnosti su se čule originalne francuske narodne melodije. Tek 1828. prilikom prenošenja tog baletskog spektakla na scenu pariske Kraljevske akademije, kompozitor Ferdinand Herold je sistematski obradio muzički nedovoljno povezane fragmente, čuvajući naivnu jednostavnost melodije i njihov nacionalni karakter.

Šezdesetih godina [19] veka, nemački kompozitor Peter Hertl je sačinio novu muzičku obradu Uzaludne predostrožnosti ali je ipak, u baletskom svetu prednost data partituri Herolda – sve do današnjih dana. Tome je doprinela veoma „tancovalna“ (pogodna za igru) Heroldova muzika, svežina orkestracije i spretnost u duhovitom citiranju delova iz Rosinijevih i Donicetijevih opera, te izvesni muzički motivi koji podsećaju na Hajdna i Mocarta…

Iz: Milica Zajcev, Otkrivamo tajne baleta, Novi Sad, 1996.

 

Kalin Hanciu, baletski pedagog, koreograf
(Călin Eugen Hanţiu)

Rođen 1957. godine u Nasaudu (Transilvanija, Rumunija). Školovao se na Baletskoj akademiji, „Oktavijan Stroja“ u Klužu, gde je diplomirao na Odseku za koreografiju 1976. Debitovao je 1978. u baletu Žizela (pa-de-de). Kao solista je nastupao u Nacionalnom teatru opere i baleta „Oleg Danovski“ u Konstanci od 1979, Operi u Drezdenu i u Đeru od 1986, ponovo u Konstanci od 1990. do 1996. Ostvario je uloge u baletima Labudovo jezero, Žizela, Don Kihot, Uspavana lepotica, Frančeska da Rimini, Krcko Oraščić, Karmen, Romeo i Julija, Korsar, Spartak… Dobitnik je mnogih nagrada, od kojih se ističu: II nagrada na italijanskom Verčeli internacionalnom takmičenju (predsednik žirija Galina Uljanova, 1982) i I nagrada na Nacionalnom takmičenju Istočne Nemačke (Desau, 1987). Prvu koreografiju Rapsodija u plavom DŽ. Geršvina radio je u Konstanci 1994, gde je, dve godine kasnije, angažovan i kao šef baleta. U sezoni 1997/98. bio je baletmajstor i koreograf na baletskoj akademiji „Izabela Siska“ (Kosenca, Italija).

Radio je kao umetnički direktor baleta teatra „Oleg Danovski“, Kluž (1999–2008). Prelazi u Državni teatar u Konstanci, gde je kao koreograf radio do 2014. Koreografisao je klasične celovečernje balete, neoklasične balete, otvoren je prema različitim plesnim izrazima, posebno ekspresiji i njenom značenju za takvu vrstu pozorišne umetnosti. Od najznačajnijih ostvarenja izdvajaju se: Zemlja osmeha i Grofica Marica (Libek, 2002); Život i patnja Publija Ovidija Naza (Frajburg, 2006); u Klužu: Pinokio (2001), Pepeljuga (2007); u Konstanci: Uspavana lepotica (2003), Petar Pan (2011), Krcko Oraščić (2012); Sarasate (Bukurešt, 2012); Oduševljenje

Buenos Ajresom (Pitešti, 2018); Karmen svita (Landžou, Kina, 2015). Držao je tromesečni master klas klasičnog baleta na Institutu za umetničku igru, Beograd, 2017. U Baletu SNP-a je bio angažovan kao baletski pedagog, 2016/17.


Vragolanka, delo ispunjeno životom

Loše čuvana devojka je samo jedan od naslova pod kojim se ovaj balet izvodio više od 230 godina. Njegovu koreografiju je bilo teško „očuvati“, jer je muzika nametala mnogobrojne načine izražavanja. Zato sam nastojao da ovo delo ispunim životom u svakom pogledu. U pojedinim trenucima bilo je veoma teško, ali, vremenom sam prodreo u dubinu njegove strukture i pokušao da stvorim koreografiju koja je meni svojstvena. Moje koreografsko pismo je u osnovi takvo da bude lako čitljivo za publiku i da su pokreti igrača smisleni, čemu su me učili Oleg Danovski i Džon Nojmajer. Sve likove želim da prikažem kao slobodne, jer se mladi, Liza, Kolen i Alen, opiru Simoninom i Tomasovom insistiranju na poslušnosti. Liza nije „loše čuvana devojka“ niti je Kolen samo siromašni mladić. Oni žele da sami i slobodno izgrade svoj svet u vremenu ne samo posle Francuske revolucije, nego uopšte revolucije – te pokretačke snage društvenih promena.

Pokušaću da „uhvatim“ trenutke koji su se odvijali u pozadini da bih izrazio navike i ponašanja meštana, ali i njihov san o idealnom svetu, pretočen u ples Fani Elsler (balerine koja je nastupila u Vragolanki 1837.

u Pariskoj operi i kojom je bio inspirisan F. Ešton za jedan segment svoje koreografije), o svetu u kojem preovladava sloboda i ljubav bez obzira na granice i razlike u izboru. Lizi i Kolenu dajem nove osobine i status u svom rediteljskom viđenju, kao i Simoni i Tomasu koji popuštaju pred novom vizijom mladih i postaju fleksibilniji prema promenama uopšte. To je jedna vizija o slobodi izbora.

Želeo bih da zahvalim na saradnji novosadskom baletu, direktoru i baletskim igračima i svima koji su učestvovali u stvaranju nove Vragolanke.

Kalin Hanciu

 

Aleksandar Kojić, dirigent

Rođen u Novom Sadu. Posle završenih osnovnih i specijalističkih studija dirigovanja na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, usavršavao se na nekoliko različitih majstorskih kurseva: u Beogradu, Beču (prof. Mark Stringer), Majncu – kursevi horskog dirigovanja (prof. Ervin Ortner i Frider Bernius), Utrehtu – kursevi horskog dirigovanja (prof. Timoti Braun), kao i na radionicama za staru muziku (Helmut Riling – u Majncu i Ton Kupman – u Utrehtu). Od 2010. godine je dirigent u Operi Srpskog narodnog pozorišta, a od avgusta 2012. do aprila 2014. bio je direktor Opere. Pored standardnog operskog repertoara, dokazao se i na polju moderne opere. U proteklih nekoliko godina gostovao je u HNK u Zagrebu i HNK Ivana pl. Zajca u Rijeci, Segedinskoj operi, Teatru opere i baleta u Krasnojarsku. U septembru 2017. usavršavao se u Raveni (Italija), na majstorskom kursu za italijansku operu koji je vodio Rikardo Muti. Nagrađivan je Godišnjom nagradom SNP-a za dirigovanje opere Pikova dama P. I. Čajkovskog 2012, za praizvedbu opere Mileva A. Vrebalov 2012, za Gala koncert povodom 150. godišnjice rođenja R. Štrausa 2015, za redakciju partiture i dirigovanja koncertnim izvođenjem opere Knez Ivo od Semberije I. Bajića, povodom obeležavanja 100 godina od smrti kompozitora, 2016.


O Vragolanki

Posle više od 20 godina Vragolanka je ponovo pred novosadskom publikom. Činjenica da je nije bilo toliko dugo, govori nam da je u međuvremenu stasala čitava generacija mladih koja ovaj prelepi balet nije videla i čula. Dakle, pravi je čas da se ponovo nađe na sceni. Kao i većina velikih dela, i Vragolanka je nastala „ni iz čega“, zapravo od jedne potpuno prolazne stvari.

Libretista Doberval jednom prilikom je video graviru na kojoj je prikazana ljutita majka koja ispituje svoju kćer, zajapurenu, zatečenu u štali na stogovima sena, dok njen ljubavnik u pozadini beži. Budući da je autor gravire bio Francuz, možemo samo da nagađamo kako je taj susret izgledao. No, sram neka bude onoga ko je ružno pomislio.

Ovu izuzetno atraktivnu temu su mnogi baletski autori obrađivali i ona postoji u nekoliko verzija. Godine 1960. u Londonu je prikazana verzija koreografa Frederika Eštona na muziku Ferdinanda Herolda a u orkestraciji Džona Lančberija. Lančberi je bio sjajan dirigent i kompozitor. Osamnaestovekovnu muziku Herolda je zaodenuo u izvanredno prijatno orkestarsko ruho. Znao je šta ostavlja jak utisak na publiku i tome se potpuno prepustio.

Rezultat je – najpozitivnija baletska muzika u celokupnoj literaturi – jedno veliko, muzičko-scensko licidersko srce. Optimizam koji zrači iz svakog takta ove muzike nikoga još nije mimoišao. Osobenosti Lančberijeve orkestracije su vešto izbalansiran odnos između solističkih instrumenata i tzv. zajedničkog sviranja, insistiranje na zvučnim efektima koji direktno proizlaze iz radnje na sceni, kao i blagi „lajtmotivski“ tretman melodija. To je majstorija velikih umetnika koji su odgonetnuli sve tajne svog zanata, ali nikada to nisu javno priznali. Koliko se zabavljaju i uživaju igrači na sceni, ništa manje se ne zabavljaju muzičari u orkestru – i ja sa njima.

A sve je počelo od pogleda na jednu graviru, pre dvestotrideset godina.

Aleksandar Kojić

 

I čin:

Jutro je na imanju bogate udovice Simone, a petao sa kokoškama nagoveštava novi dan. Simonina lepa kći Liza hrani živinu i gleda okolo, ne bi li ugledala Kolena, momka kojeg voli. Njena majka se protivi toj ljubavi, jer želi za svoju jedinicu bogatog muža. Veseli meštani dolaze i pozivaju Lizu, ali joj majka Simona zabranjuje da ide sa žeteocima u polje i sa devojkama u igru. Liza radije mašta o svom voljenom nego što se prihvata poslova na imanju. Kolen koristi Simonino odsustvo i ponovo dolazi kod Lize. Njihova naivna i detinjasta igra ubrzo prerasta u ljubavni duet. Dolazi bogati trgovac Tomas i njegov sin Alen, za koga bi Simona htela da uda svoju kći. Ali, pošto je Alen detinjast, Liza neće ni da čuje za njega. Uprkos njenom protivljenju, roditelji ugovaraju svadbu, svađajući se oko miraza i troškova venčanja. Svi odlaze na izlet u polje. Žetva se bliži kraju, a umorni žeteoci pozdravljaju Simonu i njeno društvo koje im donosi hranu i piće. Alenovi pokušaji da se približi Lizi, propadaju zbog njegove nespretnosti, pa je i njegov otac Tomas zbog toga uvređen. Muzika uveseljava celo društvo. Na izlet je pozvana i Fani Elsler koja zadivljuje sve svojim zanosnim plesom o slobodnom i lepšem svetu o kojem maštaju meštani. Liza i Kolen slave tu viziju sveta ispunjenog slobodom, radošću i životom. Svi su veseli i plešu, čak i Simona učestvuje u igri. Nailazi oluja koja prekida veselje, a žeteoci beže, tražeći zaklon…


(Pauza)


II čin:

Simona i Liza vratile su se kući. Posao je ono što treba da odvrati Lizine misli od Kolena, pa joj majka naređuje da prede. Kolen koristi priliku i doziva Lizu da izađe na prozor. U trenutku dok je Simona dremala, Liza je krišom uzela ključ iz majčine kecelje i pustila Kolena. Ali predostrožna majka prekida susret pa se Kolen sakriva u Lizinu sobu. Vesele žeteoce na kolima punim blagorodnog žita dočekuje Simona i poziva na okrepljenje. Usamljena i ljuta, Liza sanjari o braku i deci. Pojavljuje se Kolen i nalazi Lizu. Njihovu ljubavnu igru prekida Simona. Liza je preplašena, a Kolen se ponovo sakriva u sobu. Majka za kaznu zaključava Lizu u njenu sobu, zapravo i ne znajući da je Kolen već tamo. Dolazi Tomas sa notarima da potpišu bračni ugovor, a pridružuje im se i Alen koji nerado ispunjava očevu želju. Simona daje Alenu ključ i šalje ga po nevestu u spavaću sobu. Svi su zapanjeni kada ugledaju Lizu i Kolena u zagrljaju, a uvređeni Tomas i Alen, odlaze. Liza i Kolen uz pomoć svih suseda nagovaraju Simonu da im dozvoli brak. Posle dužeg nagovaranja, Simona konačno pristaje. Ljubav Lize i Kolena pobeđuje. Proslava se nastavlja na trgu, radosnom događaju se pridružuju meštani i sve se završava veselom igrankom. A, putem svoje sreće i ljubavi odlaze i Simona i Tomas…

 

Bravurozna „Vragolanka“

Za svaku pohvalu je nova baletska premijera u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu – „Vragolanka“, koja je u ovoj kući imala i tri ranije postavke. Po dopadljivoj muzici danas uglavnom zaboravljenog kompozitora Ferdinanda Herolda (čija je opera „Popovski pašnjak“ samo u Parizu tokom četiri decenije izvedena preko hiljadu puta), „Vragolanka“ („Loše čuvana devojka“ – La fille mal gardé) vrvi od humora, plesnih ritmova i nežnih lirskih scena, u kojoj su vešto inkorporirani odlomci Dulkamare iz Donicetijevog „Ljubavnog napitka“ i scena oluje iz Rosinijevih opera „Seviljski berberin“ i „Pepeljuga“. Pod dirigentskom palicom Aleksandra Kojića ova partitura oživljena je briozno i zahuktalo, sa predivno izvajanim intarzijama solo-flaute, koja se pojavljuje gotovo lajtmotivski i preludiranjima harfe. Koreografiju i režiju postavio je gost iz Rumunije Kalin Hanciu, ne dajući igračima ni minutni predah, a u opštem doživljaju znatno su mu pomogli scenograf Saša Senković, sa svojim pokretnim kulisama koji brzo pretvaraju scenu seoskog dvorišta u žitnu ravnicu i kostimografkinja Mirjana Stojanović Maurič koja je maštovito i lepršavo odenula protagoniste čak dva puta menjajući kostime i baletskim horistima. Najveći aplauz dobila je majka Simona – u sjajnoj humornoj postavci Samjuela Bišopa, uz Anu Đurić i Milana Ivana – mladog ljubavnog para. Najblaziraniji ljubitelji igračke umetnosti dolaze na ovaj balet samo radi „holandske“ varijacije sa knekulama, međutim, čitava predstava urađena je perfekcionistički i vizuelno i auditivno i koreografski, te treba otići u Novi Sad i pogledati je i čuti je, a posle nje život će vam se učiniti manje složenim i dopadljivijim nego što jeste.

Gordana Krajačić, Politika, rubrika „Među nama“, 4. marta 2019, str. 21


Izbor iz teksta

Vragolanka L. J. F. Herolda u orkestraciji i aranžmanu muzike DŽ. Lančberija
(povodom premijere 23. februara 2019)

Davno je predstava Vragolanka u koreografiji Ike Otrina igrana tokom skoro 25 godina u Baletu SNP. Na njoj je stasala generacija ljubitelja baleta, ali i baletskih igračica i igrača. Stigla je nova generacija i gledalaca i igrača pa je nova verzija iste predstave dobrodošla danas.
U repretoaru su se ove sezone našle dve predstave, Pinokio i Vragolanka, koje pokreću pedagoško pitanje odrastanja sa jednim roditeljom: Pinokio sa ocem, Liza u Vragolanki sa majkom. Oni vode svoje borbe protiv patrijarhalnog modela vaspitanja u koji ih roditelj uokviruje (u najboljoj nameri). I dok Pinokio prolazi kroz različite (neprijatne) životne situacije tragajući za znanjem, Lizina majka budno bdi nad životom devojke koju želi dobro da uda, ali i da je nauči obavljanju kućnih poslova. Oba roditelja su stroga, ali popuštaju pred voljom svoje dece. Tako sa njima mogu empatisati deca koja uspešno odrastaju uz jednog roditelja danas kod nas (čiji broj i nije tako mali).
Koreograf Kalin Hanciu, gost iz Rumunije, šalje osnovnu poruku u predstavi da mladi imaju slobodu izbora, a poruka je višeslojna i po načinu na koji je koreografija sačinjena. Ona je duhovita, igriva, veoma poletna u kojoj je jasno ispričana osnovna priča. Hanciu je uneo neke režijske izmene […], napravio je odličnu podelu uloga: u ulozi majke Simon posebno se istakao Samjuel Bišop, Liza u interpretaciji Ane Đurić odavala je utisak kao da je uloga pisana za nju, dok je Milan Ivan u ulozi Kolena, seoskog mladića zaljubljenog u Lizu, više brinuo da pomogne Lizi da se dokaže u igri, nego o svojoj igri. Igor Tauber u ulozi detinjastog mladoženje Alena (uvek) uz oca, bogatog trgovca, kog tumači David Gruoso, bili su izuzetan igrački par.
[…] Za uspeh predstave svakako je zaslužan, pre svega, dirigent Aleksandar Kojić pod čijom je upravom Orkestar SNP-a imao nadahnut i kvalitetan muzički izraz.
Vragolanka je zahtevna predstava koja uključuje ceo ansambl, mnogo igrača i igračica, uz upotrebu različitih rekvizita, pa se može proceniti uspešnim i doprinos repetitora (Oksana Storožuk, Milan Lazić, Vesna Brkić, Branka Gligorić).
[…]

Svenka Savić, 27. februar 2019.

Fotografije: Aleksandar Ramadanović