ПОДЕЛАО ПИСЦУО РЕДИТЕЉУO ДРАМАТУРГУФОТОВИДЕО

Милован Витезовић

СВЕТОЗАР


Редитељ: Југ Радивојевић
Драматург: Спасоје Ж. Миловановић
Сценограф: Александар Денић
Костимограф: Татјана Радишић
Композитор: Александар Сребрић
Лектор: Радован Кнежевић
Сценски покрет и асистент редитеља: Игор Дамњановић
Стручни сарадник: др Срђа Злопаша


Играју:

Светозар Милетић
Саша Торлаковић

Млади Светозар
Марко Савић

Анка Милетић
Гордана Јошић

Млада Анка
Вишња Обрадовић

Милица Милетић
Јована Мишковић

Славко Милетић
Григорије Јакишић

Јаша Томић
Небојша Савић

Јован Јовановић Змај
Драгомир Пешић

Млади Змај
Аљоша Ђидић

Михаило Полит Десанчић
Предраг Момчиловић

Млади Полит
Душан Вукашиновић

Миша Димитријевић
Милован Филиповић

Ника Максимовић
Страхиња Бојовић

Бранко Петровић Шандор
Пеђа Марјановић

Тиса Коломан
Љубиша Милишић

Др Бек
Миодраг Петровић

Матавовски / Тужилац
Ервин Хаџимуртезић

Министар Перцел
Золтан Молнар

Франц Јозеф
Иван Ђурић

Судија / Капетан Манојловић
Драган Којић

Патријарх
Зоран Богданов

Доктор
Марко Савковић

Јован Хаџић
Јован Ристовски

Стражар
Стефан Бероња


Инспицијент: Владимир Савин
Суфлер: Снежана Ковачевић
Асистент костимографа: Снежана Хорват
Мајстор тона: Ђорђе Илић
Мајстор светла: Мирослав Чеман


Праизведба: 24. новембра 2018, сцена „Јован Ђорђевић“
Српско народно позориште у оквиру програма обележавања стогодишњице завршетка Великог рата и присаједињења Војводине Краљевини Србији, 1918 – 2018.

ПРЕМИЈЕРА: 25. новембра 2018, сцена „Пера Добриновић“

Представа траје: један сат и педесет минута.

Милован Витезовић (Витезовићи, Белоперица, Косјерић, 11. септембар 1944), српски писац.


Био је уредник листова и часописа: Сусрет, Књижевне новине, Сатирикон, Јеж, дугогодишњи уредник Играног програма Телевизије Београд, главни уредник Уметничког програма Радио-телевизије Србије и универзитетски професор на Академији уметности за предмет Филмски и телевизијски сценарио. Пише песме, романе, драме, филмске и телевизијске сценарије, књиге за децу, есеје и афоризме.

Као драмски аутор писао је за позориште, радио, филм и телевизију. Међу бројним наградама, углавном за животно дело (од Вукове до Кочићеве награде) које је добио, издвајају се Европска награда за серију Вук Караџић, која је ову серију 1988. увела на листу филмске и телевизијске баштине Европе, и Имперскаја награда Савеза писаца Руске федерације за роман Чарапе краља Петра.

Одликован је Орденом заслуга за народ Председништва СФРЈ, орденима Светог деспота Стефана Лазаревића и Светог Саве Светог архијерејског синода Српске православне цркве и Његове светости патријарха Иринеја.


Реч писца

Уколико бих тражио неку светску личност са којом бих упоредио Светозара Милетића, онда би то најпре била личност Томаса Мора.
Милетића поимам као људску громаду од века одваљену. И кад кажемо Милетић, мислимо Светозар и то је наслов ове драме. Био је рођен за велике снове, вредне страдања и робијања. Његов живот је богом дан за драму. Уздам се да сам достојан писац.

Усредсредио сам се на Светозареву личну и породичну драму, која је била истовремено и драма српског народа његовог времена.
Нисам писац који објашњава шта је оним што је написао хтео да каже. Ако је ту – ту је. Ако није – на моју душу.

Велика је част да се драма Светозар игра у Српском народном позоришту, чијем је утемељењу и он значајно допринео, не само као
побратим Јована Ђорђевића. Зато од срца захваљујем свима у Српском народном позоришту, свим ауторима и протагонистима ове поставке, за појмљено и постигнуто.

Милован Витезовић

Југ Радивојевић (Београд, 1. март 1972) признати редитељ


Основну школу „Вук Караџић”, Гимназију „Бора Станковић” и нижу Музичку школу „Стеван Мокрањац”, завршио је у Врању.

Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду, на Одсеку позоришна и радио режија, у класи професора др Светозара Рапајића, представом Коштана Боре Станковића у Југословенском драмском позоришту у Београду.

До сада је режирао 110 позоришних представа, те је интересантно нагласити да је Светозар његова прва режија у Српском народном позоришту.

Бави се филмском и ТВ режијом.

Добитник је многих награда и признања у земљи и иностранству. Стални је редитељ Драме Народног позоришта у Београду.

Спасоје Ж. Миловановић
(Крушевaц, 1971) драматург представе Светозар


Дипломирао је и магистрирао на Факултету драмских уметности у Београду. На истом Факултету брани докторску дисертацију на тему: „Време у српској драми на почетку 20. века, 1900 – 1914”. Писао је целовечерње комаде, радио-драме, као и драме за децу.
Добитник је признања Златна значка Културно-просветне заједнице Србије за изузетан допринос ширењу културе.


Реч драматурга

Позив да се редитељ Југ Радивојевић и ја прикључимо ауторској екипи, која ће на достојан начин осмислити обележавање грандиозног јубилеја 100 година од присаједињења Војводине Краљевини Србији и касније Југославији, поставио је пред нас читав низ питања. Сва питања, заправо тумачења историје Србије и у оквири ње и/или са њом Војводине, своде се на покушај ре/дефинисања осећања припадности једном народу и једној идеји државности.

Слагали се или не са тим осећањем и том идејом, они јесу прилика да освестимо чињеницу да без таквог историјског тренутка и генерација које му припадају ми данас не бисмо били слободни. Оне су жртвовале своју будућност зарад овог овде и сад.

Сценаристичка бравурозност Милована Витезовића била је више него подстицајна основа сценског упризорења. Његова интерпретација јавне и приватне историје дала нам је могућност да се бавимо исказном, самим тим и градивном формом сценског текста. Сценски текст јесте покушај да се том историјском трену да тон субјективистичке сумње. Не оне која је критика сама по себи и ништа више, већ оне која пропитује колико смо достојни пред нашим прецима. Иако одавно живимо у времену у којем историја и традиција, које саме по себи јесу аксиоми, треба да се правдају, а не новотарије, сценско упризорење јесте уверење да је та наша савремена сумња део традиције тих и таквих сумњи које савременом тренутку дају смисао и разлог постојања.

Спасоје Ж. Миловановић

Фотографије: Срђан Дорошки