ЧАРОБНА ФРУЛА
(за све али и за оне најмлађе)
Wolfgang Amadeus Mozart: Die Zauberflöte für Kinder
Либрето: Емануел Шиканедер
Диригент: Микица Јевтић
Редитељ: Ксенија Крнајски, к.г.
Сценарио и драматургија: Бранислава Илић, к.г.
Сценограф: Жељко Пишкорић
Костимограф: Сенка Раносављевић
Сценски покрет: Андреја Кулешевић
По преводу с немачког: Кристина Ковач
Улоге:
Папагена: Лаура Павловић
Краљица ноћи: Марија Цвијић
Памина: Наташа Тасић Кнежевић
Тамино: Бранислав Цвијић
Сарастро: Горан Крнета
Моностатос: Игор Ксионжик
Наратор: Сања Микитишин
Три виле: Јасна Миливојевић, Етел Кочи, Софија Станић
Три стражара: Марко Скенџић, Јован Пејић, Предраг Шепељ
Оркестар Опере СНП-а:
Виолине I: Владимир Ћуковић, Сергеј Шаповалов, Душан Бирач, Бојан Глушица, Владимир Шару, Ана Миланов, Марина Цветковић, Марта Драгаш, Роберт Херценбергер, Александра Крчмар Ћулибрк, Норберт Курунци
Виолине II: Емир Мемедовски, Јованка Мазалица, Марин Бугар, Нина Бирач, Петар Ивковић, Александар Узелац, Марица Митровић, Милена Спасић
Виоле: Јожеф Бисак, Борут Павлич, Димитрије Загорац, Михајло Колесар, Роберт Нађ, Радојка Пејаков, Арпад Чибри
Виолончела: Ибоља Фараго, Кристоф Јан, Милица Свирац, Наташа Чубрило, Теодора Николић, Дамир Налић
Контрабас: Синиша Мазалица, Милан Миланов
Обоа: Вера Драгаш, Вероника Антуновић Марић
Флаута: Саша Стевановић, Бранкица Ђукић Јатић
Кларинет: Роберт Борбељ, Рудолф Балаж
Фагот: Немања Михаиловић, Саша Панић
Тимпан: Иван Бурка, Милица Грубишић
Челеста: Данијела Ходоба Леш, Страхиња Ђокић
Концертмајстори: Владимир Ћуковић, Сергеј Шаповалов
Солистичке улоге чланова Хора припремила: Весна Кесић Крсмановић
Асистент редитеља: Катарина Матеовић Тасић
Корепетитори: Данијела Ходоба Леш, Марина Микић, Страхиња Ђокић
Инспицијенти: Тања Цвијић, Сања Миланов
Суфлер: Александра Мајтан, Санела Митровић
Видео дизајн: Драгана Рађеновић
Асистент костимографа: Снежана Хорват
Асистент сценографа: Нада Даниловац
Дизајн светла: Марко Радановић
Премијера: 21. мај 2016. године у 19.00, на сцени „Јован Ђорђевић“
Представа се изводи на српском језику.
Трајање: један сат
Декор, костими и остала сценска опрема израђени су у радионицама Српског народног позоришта.
© By arrangement with Carus-Verlag GmbH&Co KG, Stuttgart
Моцарт нотама описује ликове
Можете ли да замислите да неки од ваших другара данас, док ви играте „Lol“ или „Minecraft“, пише оперу? Управо то је урадио Волфганг Амадеус Моцарт.
Са само 12 година написао је своју прву оперу, праву правцату. Али немојте мислити да га је то спречило да се игра – Моцарту је писање нота била оно што су вама данас „Clash of Clans“, на пример. Измислио је, рецимо, игру у којој је неколико мелодија повезао са бројевима на коцкици за „Човече не љути се“. Онда би бацао коцкицу и према броју који је добио, ређао је мелодије и тако писао музику. Као мали, пропутовао је у кочији са оцем целу Европу, свирајући виолину или клавир на дворовима. И све то време компоновао је разне врсте композиција – симфоније, сонате, концерте, опере…
Замислите да седите у кочији која се труцка и пишете ноте по линијском систему! Врх! Моцарт је остао дете и кад је одрастао (што је случај и са многим другим, старијим, који се не одричу да буду деца кад им се прохте). Зато је у 36. години живота, која је, нажалост, била и његова последња, написао оперу Чаробна фрула.
То је, како ћете и сами открити, прича о борби добра и зла, о искушењима кроз које сви пролазимо када желимо да нешто постигнемо. Али, то је прича и о праштању, па и о томе да кад „забрљамо“ не мора значити да ћемо баш увек бити прописно кажњени. Та прича казује да сви имају шансу, и они који су јако „запели“ да нешто остваре и они који имају мало мање снаге да дођу до свог циља.
Тако се у Моцартовој музичкој бајци принц Тамино и принцеза Памина заљубљују једно у друго савладавајући многе препреке, Папагено, неспретни птичар, плашљивац и лажљивко, налази своју вољену упркос грешкама које чини. Па, и Краљица ноћи и Сарастро нису баш тако опасни колико на први поглед делује.
Обратите пажњу како Моцарт нотама описује ове ликове – њему су ноте као четкица сликару. Краљица ноћи високим гласом делује застрашујуће, као и Сарастро својим дубоким. Папагено пева мелодије које су једноставније, јер је и он једноставан, народски лик. И остале улоге ове опере добијају мелодије које су музичка слика и прилика њиховог карактера. У свему томе, Моцарт пази да оркестар свим својим инструментима звучно дочара радњу – ту му помажу виолине и други гудачки инструменти, али и дувачки инструменти који су најбоље средство за приказивање различитих атмосфера на сцени.
Дозволите да вам Моцартова музика покаже да опера није само кад неко пева чудним, измењеним гласом – то је врста позоришног комада у којем, зато што се толико пева и свира, често све звучи драматичније и узбудљивије него што јесте.
Уживајте! И играјте се! Као Моцарт!
Ира Проданов Крајишник
Поглед кроз двоглед
Чаробна фрула за децу је скраћена верзија чувене опере В. А. Моцарта, којој смо додали поднаслов „Поглед кроз двоглед“, са намером да свет опере и позоришта, на интерактиван, бајковито-забаван и едукативан начин, приближимо деци.
Чаробна фрула, као бајка која се пева, публици открива сукоб двају моћних царстава. Мушког, са строгим нормативима, којим влада моћни Сарастро, и женског, магичног, либералнијег, које је у власти Краљице ноћи. Како у сваком сукобу увек постоје најмање две стране приче, и наша представа има две верзије. Једну, „Поглед кроз женски двоглед“, где децу кроз причу води глумица и другу, „Поглед кроз мушки двоглед“, у којој их са ликовима и ситуацијама упознаје глумац. Желећи да деци откријемо позориште као место где се различита виђења и ставови сусрећу, сударају и бивају видљивији, остајемо верни бајци у којој упорност, храброст и љубав, на крају, побеђују.
Освајајући део по део простора Српског народног позоришта, упознајући се непосредно са оркестром, музичарима, уживајући у Моцартовој музици и извођењима врхунских оперских уметника/ца, као и чињеницом да у неким сценама активно учествују са глумцем/ицом, надамо се да ће свет оперске и позоришне уметности деци постати близак, узбудљив и потребан.
Бранислава Илић, драматуршкиња
Извођења Чаробне фруле Волфганга Амадеуса Моцарта
Прво извођење у Бечу, 30. септембра 1791, на југословенском простору 15. фебруара 1899. у ХНК у Загребу. У Српском народном позоришту опера је извођена 27. новембра 1983. у Новом Саду.
Моцартова Чаробна фрула, „Поглед кроз двоглед“ премијерно се изводи 21. маја 2016. године на сцени „Јован Ђорђевић“ у Српском народном позоришту у 155. сезони, чиме се обележава 260 година од рођења и 225 година од смрти овог светски познатог композитора.
Рођен 1977. у граду Хорбу на реци Некар у Баден – Виртембергу (Немачка). Студије дириговања завршио је 2003. године на Националној музичкој академији Украјине у Кијеву у класи професора Алина Власенка, а на истој високој музичкој школи дипломирао је и на одсеку за хармонику код професора Павела Фењука.
Од 2001. до 2003. био је диригент Симфонијског оркестра и Оркестра Оперског театра града Дњепропетровска у Украјини. С Гудачким оркестром Кијевске музичке школе наступао је у Шпанији, Пољској, Немачкој, Португалији, а имао је и бројне концерте с Националним симфонијским оркестром Украјине.
Шест година (од 2005) је радио као диригент оркестра Музичке школе у Шапцу, да би 2011. постао стални диригент Оркестра Српског народног позоришта у Новом Саду. Сарађује с Војвођанским симфонијским оркестром.
Диригент Микица Јевтић интезивно сарађује са ансамблом за савремену музику „2К+“ афирмишући тако дела младих композитора.
Досадашњи оперски репертоар Микице Јевтића садржи дела: Чајковског (Евгеније Оњегин), Вердија (Набуко, Риголето, Травијата), В. А. Моцарта (Фигарова женидба, Чаробна фрула), Римски-Корсакова (Царска невеста), Пучинија (Мадам Батерфлај), Доницетија (Лучија од Ламермура, Љубавни напитак), К. Орфа (сценска кантата Кармина бурана), И. Калман (Кнегиња чардаша).
На уметниковом актуелном балетском репертоару за чије извођење добија и посебне похвале су остварења: Петра Иљича Чајковског (Крцко Орашчић, Лабудово језеро, Успавана лепотица), Лудвига Минкуса (Дон Кихот), Микиса Теодоракиса (Грк Зорба), Адолфа Адама (Жизела), Сергеја Прокофјева (Ромео и Јулија).
Из Јевтићевог концертног репертоара издвајају се: Гала концерт Опере (13. јануарa 2012), Гала концерт Опере (14. јануарa 2013), Новогодишњи концерт – Гала концерт Опере (11. јануарa 2014), Гала концерт Опере (24. мајa 2014), Балетски гала концерт (7. јунa 2014), Кад је опера срела филм (Новогодишњи гала концерт солиста, Хора и Оркестра Опере СНП, 13. јануарa 2016).
Добитник је прве награде на 1. Међународном такмичењу диригената „Стефан Турчак“ у Кијеву 2006.
Добродошли у свет опере
„Највише од свега ме радује то немо одобравање“, написао је Моцарт жени после првих представа Чаробне фруле. Премијерно је изведена два месеца пре композиторове смрти, у једном од народних позоришта у предграђу Беча. Опера којом је дириговао лично Моцарт, имала је огроман успех.
Чаробна фрула је оно што Немци зову „зингшпил“, то јест, комад са певањем.
Захваљујући невероватном богатству изражајних средстава и надахнутом мелодизму, ова опера остварила је тријумфални пут по целом свету.
Тајна последње Моцартове опере није у речима или репликама главних хероја и није у симболичком описивању масонских ритуала, него у способности да човека поведе путем истине. У суштини, то је дубоко филозофско дело али са врло јасном поруком – пут ка срећи лежи у савладавању тешкоћа и искушења. Срећа не долази сама од себе него се постиже радом, верношћу, стрпљењем, вером у добро које, пре или касније, увек победи.
Тако ће бити и у овој бајци.
Добродошли у свет опере, драга децо!
Микица Јевтић, диригент
КСЕНИЈА КРНАЈСКИ
Рођена 1977. године у Новом Саду. Дипломирала је позоришну режију 2001. године на Академији уметности „Браћа Карић“, у класи проф. Никите Миливојевића и Аните Манчић. Члан је редакције позоришног часописа „Сцена” (2004–2008), дугогодишњи је сарадник пројекта НАДА, који се бави унапређивањем и промоцијом савременог драмског текста и члан је жирија награде Борислав Михајловић Михиз за драмско стваралаштво. Добитница је награде за најбољу режију на фестивалу позоришта за децу ФЕСТИЋ, за Лек од бресквиног лишћа Малог позоришта „Душко Радовић”.
Режије у Српском народном позоришту: Омнибус опера (Телефон Менотија, Партија бриџа Барбера и Тамо и натраг Хиндемита, премијера 17. децембра 2015, која је награђена Годишњом похвалом Српског народног позоришта 2016.
године), Најављено убиство Агате Кристи (премијера 20. марта 2012), Авети Хенрика Ибзена (премијера 27. октобара 2006), Покондирена тиква Јована Стерије Поповића (премијера 10. фебруар 2004).
Остале режије у позориштима Србије: Полароиди Марка Рејвенхила и Животињско царство Роланда Шимелфенига у Народном позоришту у Београду, Дрита Данице Николић Николић (Пулс театар Лазаревац и Народно позориште Ниш), Порша Коклан Марине Кар, Пинокио Слободана Обрадовића и Лек од бресквиног лишћа Зорице Кубуровић / Маје Пелевић у Малом позоришту „Душко Радовић“ у Београду, Београд-Берлин Маје Пелевић (Звездара театар), Будите Лејди на један дан Маје Пелевић и Језички рулет Даре Карвила у Битеф театру, Под плавим небом Дејвида Елдриџа (Народно позориште, Суботица), Четири мале жене Љиљане Јокић Каспар / Светислава Јованова (Народно позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин), Све о женама Мира Гаврана (Дом културе Ваљево), Тотални Мраз Маје Пелевић (Бошко Буха, Београд).
У иностранству: The Last Sirene Ијана Вилсона, опера (Корк, Ирска), Говорница Јагоша Марковића /омнибус/ (Театар народне армије, Софија, Бугарска).
Режије јавних читања: Далеко Керил Черчил, Београд-Берлин Маје Пелевић, Румунија 21 Штефана Пеке (све у Народном позоришту, Београд).
Редитељска белешка о Чаробној фрули
Моцарт је енергетска бомба од уметника.
Одмотавање и дешифровање његових музичких и драмских токова, асоцијација, неочекиваних обрта и тих, на рукав постројених, емоција, узбудљив је и надахнут процес. Али, нема опуштања, нема подразумевања и нема априори очекивања.
Чаробна фрула вас тера да се, после трчања преко хиљаду препона, пустите низ тобоган и сјурите у лепоту.
Ову представу посвећујем својој осмогодишњој ћерки Дори, као извињење за недеље у којима је нисам ја водила и доводила из школе (што нам је укинуло гомилу традиционално „одраслих“ разговора), што нисам била код куће да је пратим на спавање и правим колаче у „чудне“ сате.
Имала сам привилегију да са даровитим и посвећеним људима правим узбудљиву сценску авантуру која на ониричан начин говори о важним темама, као на пример, да се труд увек исплати, да је праштање посебна врлина, да лепота лежи у малим стварима…
Ево, дакле, бајке у сликама и нотама, за све вас који сте спремни за ново искуство у свом младом животу, за све вас који имате потребу да се искупите својој деци што много радите и све вас који волите да поклањате и добијате неопипљиве, „срчане“ поклоне.
Ксенија Крнајски, редитељка
Ведра музичка бајка
Од времена премијерног извођења, ујесен 1791. до данас, Моцартова опера Чаробна фрула лепотом своје музике опчињавала је многе генерације, доживевши безброј извођења у оригиналној верзији, али и разне адаптације. Бајковити и наизглед непретенциозни, али при том различитим прикривеним значењским слојевима проткани либрето овог зингшпила или „немачке опере”, како је Чаробну фрулу назвао њен аутор, отворио је могућности различитих приступа.
На сличној замисли заснована је и нова драматуршка и режијска поставка популарне Моцартове опере, која је у суботу увече премијерно изведена на сцени Српског народног позоришта. Чаробна фрула је за ову прилику значајно скраћена и поједностављена, потпуно прилагођена дечјој публици, при чему је сачувана основна нит приче о сукобу светлости и ноћи, или добра и зла као и о искушењима која протагонисти морају савладати да би се изборили за своју срећу и љубав.
Захваљујући брижљивом сценаристичком и драматуршком приступу Браниславе Илић и одговарајућим редитељским решењима гостујуће режисерке Ксеније Крнајски, ова опера је оживела на сцени као разиграна и ведра музичка бајка, озвучена Моцартовим мелодијама безвремене лепоте, која је освојила гледаоце својом љупком непосредношћу. А представа је одиста била потпуно прилагођена и подређена деци- предшколцима, тако и малишанима млађег школског узраста. Ваља овде напоменути да се новосадска поставка Чаробне фруле за децу игра у две верзије, са поднасловима „Поглед кроз мушки двоглед” и „Поглед кроз женски двоглед”, при чему се цела прича опере сагледава из женског угла.
Опера је прилагођена извођењу на суженом простору централног дела позорнице на сцени „Јован Ђорђевић”, на којој су смештени и оркестар са диригентом као и импровизовано гледалиште са мањим бројем седишта и практикаблима на којима су седела деца. Чаробна фрула остварена у таквом амбијенту зазвучала је интимније и приступачније, чиме је потпуно остварен превасходни циљ да оперску уметност представи и приближи деци и да ову најмлађу, али и вероватно најзахвалнију публику уведе у чаролију музике и опере.
Извођењем опере је прецизно и енергично дириговао Микица Јевтић, а укупном утиску о овој изузетно успешној представи допринели су сјајни солисти, пре свих сопранисткиња Дарија Олајош Чизмић као Краљица ноћи, Небојша Бабић као Папагено, Данијела Јовановић као принцеза Памина и Саша Штулић као принц Тамино. У улози Сарастра наступио је Горан Крнета, ролу „негативца” Моностатоса тумачио је Игор Ксионжик. Треба поменути и извођачке доприносе Виолете Срећковић, Јелене Кончар и Марије Цвијић у улогама дама Краљице ноћи и Александра Коцић, Сара Павловић и Ана Бајић, ученице Средње музичке школе у улогама три виле. Уз поменуте солисте, у другој извођачкој подели наступају Васа Стајкић у улози Папагена, Снежана Савичић Секулић као Краљица ноћи, Сенка Недељковић као Памина, Бранислав Цвијић као Тамино и Владимир Зорјан као Сарастро.
Публику је кроз оперску радњу духовитом конферансом водио глумац Милован Филиповић, који је мале гледаоце сачекао пред вратима дворане, увео их у салу и потом их у кратким говорним пасажима упознао са инструментима оркестра, оперским ликовима и основним елементима оперске радње. Мали гледаоци су истовремено и сами постали спонтани сарадници и статисти у представи, реагујући својим упадицама на позиве и питања „церемонијалмајстора”. Реч је о верзији „Поглед кроз мушки двоглед”, а водитељка у верзији „Поглед кроз женски двоглед” је Сања Микитишин.
Овом премијером обележена је 260. годишњица Моцартовог рођења и 225. годишњица од праизвођења Чаробне фруле. На основу изузетно топлог и срдачног пријема слушалаца, међу којима је било и много деце, треба се надати да ће ова адаптирана верзија Чаробне фруле у СНП имати дуг и успешан сценски живот.
Б. Хложан, „Дневник“, 23. маја 2016.
