karmina-burana-header

PODELAO KOMPOZITORUO DELUO DIRIGENTUO REDITELJKIO KOREOGRAFUFOTOVIDEO
Karl Orf
KARMINA BURANA
(Carl Orff: Carmina burana)

scenska kantata

Dirigent: Mikica Jevtić
Reditelj i koreograf hora: Sonja Vukićević
Koreograf: Leo Mujić
Scenograf: Miodrag Tabački*
Kostimograf: Mirjana Stojanović Maurič
Dirigent Hora: Vesna Kesić Krsmanović
S latinskog preveo: akademik Tonko Maroević
Sa srednjovisokonemačkog prevela: dr Vesna Berić Đukić
Dizajner svetla: Marko Radanović

SOLISTI
Marija Cvijić / Darija Olajoš Čizmić / Danijela Jovanović, sopran
Igor Ksionžik, tenor
Vasa Stajkić, bariton

HOR, ORKESTAR I BALET SRPSKOG NARODNOG POZORIŠTA

Fortuna: Mina Radović

3 – Vedro lice proleća:
Solo: Bojana Matić
Ansambl: Sonja Batić, Melisa Brođin, Olga Vrbaški, Sonja Gavrilov, Jelena Danguzov, Jovana Dacin, Katarina Zec, Milica Jelić, Irena Mesaroš, Sanja Pavić, Rajna Remović, Ajaka Saito, Lana Stojanović, Teodora Šper

4 – Sunce sve ublažava:
Milena Krkotić, David Gruoso, Bojan Radnov

6 – Ples:
Sonja Batić, Jelena Danguzov, Bojan Radnov, Aleksandar Bečvardi

18 – U mojim grudima:
Sonja Batić, Bojana Matić, Melisa Brođin, Milan Ivan, Naojuki Acumi, Bojan Radnov

19 – Ako mladić sa devojkom:
Milena Krkotić, David Gruoso

Koncertmajstor: Vladimir Ćuković
Klavir I: Marina Rajnović
Klavir II i čelesta: Danijela Hodoba Leš
Dečji hor priprema: Verica Pejić
Koreografija plesa: Bojan Marković
Repetitor Baleta: Branka Gligorić
Sufleri: Aleksandra Majtan, Sanela Mitrović
Inspicijenti: Tanja Cvijić, Sanja Milanov

Asistent reditelja: Katarina Mateović Tasić
Asistent koreografa: Olivera Kovačević Crnjanski
Asistent kostimografa: Snežana Horvat
Asistent scenografa: Nadica Danilovac
Deca: Baletski studio „Ludens“

Premijera: 24. jun 2010, scena „Jovan Đorđević“

Predstava traje sat i deset minuta.

Dekor, kostimi i ostala scenska oprema izrađeni u radionicama Srpskog narodnog pozorišta.
*Elementi scenografije izrađeni u saradnji s Manfredom Švajgkoflerom.

By arrangement with Schott Music GmbH (U aranžmanu sa Schott Music, Majnc, Nemačka)

KARL ORF (Carl Orff, 1895-1982)

karl-orfMuzičke studije, koje je počeo u rodnom gradu Minhenu, prekinuo je Prvi svetski rat. Nakon što je izvesno vreme delovao kao dirigent, dovršio je studije u klasi kompozitora H. Kaminskog, da bi potom preuzeo dužnost rukovodioca odeljenja za plesno-muzičko vaspitanje u Günther-Schule u Minhenu, čime se može objasniti i njegova sklonost ka upadljivim ritmičkim efektima. Ovoj njegovoj delatnosti blagodarimo i ideju o muzičkom vaspitanju u kome važnu ulogu igraju ples i gimnastika, a kako je, pri tome, ritmički momenat morao biti u prvom planu, Orf je svoju pažnju usmerio naročito na udaračke instrumente. Kao rezultat ovoga rada rodio se i njegov poznati Schulwerk (delo za muzički odgoj dece), osnova jednog savremenog pravca u muzičkoj pedagogiji, čije je žarište u „Orfovom institutu“ u Salcburgu, gde je kompozitor bio direktor do smrti.

Pored pregnantnog ritma, koji je glavni nosilac njegovih muzičkih misli, a što se ogleda i u njegovom orkestru, u Orfovim delima se, dalje, ogleda uticaj narodne pesme i igre, kao i gregorijanskog pevanja, koji su, kroz prizmu njegove muzičke individualnosti, dobili osoben savremen izraz. Prvi uspeh je postigao svojom scenskom kantatom Carmina burana (1937), u kojoj se prvi put ogledaju sve karakteristike Orfovog stila. Ova kompozicija je postala sastavni deo trilogije Trionfi (Trijumfi), kao njezin prvi i najuspeliji deo; drugi je Catulli carmina (Katulove pesme, na latinskom, 1943), a treći: Trionfo d’ Afrodite (Afroditin trijumf, 1953), opis jedne antičke svadbene ceremonije.

Čitav Orfov razvojni put nužno je vodio ka tome da se pretvori u izrazito scenskog kompozitora, tako da, pored pomenutog dela, u njegovom opusu vidno mesto zauzimaju i opere Der Mond (Mesec, 1939) i Die Kluge (Mudra, 1942), čije su fabule uzete iz bajki braće Grim.

CARMINA BURANA (Karmina burana, 1937) podnaslov: Profane pesme za soliste i hor uz pratnju instrumenata i magijskih slika. Tekst za svoje najpopularnije delo Orf je našao u istoimenoj srednjovekovnoj zbirci (XIII vek) iz manastira Benediktbojern, u kojoj su sabrane pesme školaraca lutalica, dokonih studenata i pevača, sočni, često pikantni stihovi o ljubavi i prirodi, bezbrižna himna životnoj radosti. – Pri scenskom izvođenju dobivaju pesme hora ili solista (sopran, tenor i bariton), kao i instrumentalni stavovi između njih, scensko tumačenje kroz igru na pozornici.
Prolog: moćni uvodni hor “O Fortuna”, peva o ćudima boginje sreće, čiji se točak stalno okreće. I deo, Primo vere, himna proleću koje se ponovo budi, prirodi, životnoj radosti, ljubavi. II deo, “In Taberna” (U krčmi): dok jedan iz vesele družine daje maha svome gnevu zbog bede ovoga sveta, drugi, u grotesknoj lamentaciji, peva o žalosnoj sudbini pečenog labuda, kome je suđeno da bude pojeden, da bi treći prihvatio pesmu o opetu “von Cucaniens”, parodirajući litaniju ovoga duhovnika koji se nije opirao ovozemaljskim zadovoljstvima. A sve se završava u razuzdanom horu vesele braće. III deo slavi ljubav: najpre je to nemir srca, pa ljubavni uzdah i čežnja (“Circa mea pectora” – U mojim grudima) koji rastu do strastvenog usklika: “Veni, veni…” (Dođi, dođi…); ljubavna igra u kojoj se na vatri mladićevih osećanja topi i strah device, u stalnom porastu, koji kulminira u obećanju. I epilog, uvodni hor “O Fortuna”, u kome Venera ustupa mesto ćudljivoj boginji sreće.
Kasper Heveler, Muzički leksikon

Karmina burana u Srpskom narodnom pozorištu
Ovo je četvrto izvođenje Karmine burane u Srpskom narodnom pozorištu.
Prvo izvođenje je bilo 1964, premijera u Subotici 14. juna u SNP-u 13. oktobra, u koreografiji i režiji Ike Otrina, dirigent Lazar Buta, odigrano 10 predstava.
Drugo izvođenje bilo je 6. juna 1992. u koreografiji i režiji Vladimira Logunova, dirigent Miodrag Janoski (igrano sa baletom Altum silencijum S. Divjakovića), odigrano 5 predstava.
Treći put Karmina burana premijerno je izvedena (s baletom Altum silencijum) 20. novembra 1998. u koreografiji i režiji Ištvana Hercoga, dirigent Miodrag Janoski, odigrano 7 predstava.

CARMINA BURANA / Karmina burana
Fortuna Imperatrix Mundi / Fortuna, vladarka sveta
1. O Fortuna / O Fortuna (hor)
2. Fortune plango vulnera / Gorko plačem zbog Fortune (hor)
I. Primo vere / Proleće
3. Veris Leta facies / Vedro lice proleća (hor)
4. Omnia sol temperat / Sunce sve ublažava (bariton)
5. Ecce gratum / Evo blagog (hor)
Uf dem anger / Na pašnjaku
6. Tanz / Ples (orkestar)
7. Floret silva nobilis / Cveta šuma (hor)
8. Chramer, gip die varwe mir / Prodavče, daj mi boju (hor)
9. Reie / Kolo (orkestar)
10. Were diu werlt alle min / Kada bi ceo svet bio moj (hor)
II. In Taberna / U krčmi
11. Estuans interius / Iznutra izjeden (bariton)
12. Olim lacus colueram / Po jezeru sam plivala (tenor i muški hor)
13. Ego sum abbas / Ja sam opat (bariton i muški hor)
14. In Taberna quando sumus / Kad smo u krčmi (muški hor)
III. Cour d’amours / Ljubavno udvaranje
15. Amor volat undique / Ljubav svuda doleće (sopran i hor)
16. Dies, nox et omnia / Dan, noć i sve (bariton)
17. Stetit puella / Stajala devojka (sopran)
18. Circa mea pactora / U mojim grudima (bariton i hor)
19. Si puer cum puellula / Ako mladić sa devojkom (muški hor)
20. Veni, veni, venias / Dođi, dođi, dođi ti (hor)
21. In truitina / U duši (sopran)
22. Tempus est iocundum / Vreme je baš lepo (sopran i bariton)
23. Dulcissime / O najdraži moj (sopran)
Blanziflor et Helena / Blanciflor i Helena
24. Ave formosissima / Zdravo najdivnija (hor)
Fortuna Imperatrix Mundi / Fortuna, vladarka sveta
25. O Fortuna / O Fortuna (hor)

MIKICA JEVTIĆ

mikica-jevtic2Rođen 1977. u gradu Horbu na reci Nekar u Baden – Virtembergu (Nemačka). Studije dirigovanja završio je 2003. godine na Nacionalnoj muzičkoj akademiji Ukrajine u Kijevu u klasi profesora Alina Vlasenka, a na istoj visokoj muzičkoj školi diplomirao je i na odseku za harmoniku kod profesora Pavela Fenjuka.

Od 2001. do 2003. bio je dirigent Simfonijskog orkestra i Orkestra Operskog teatra grada Dnjepropetrovska u Ukrajini. S Gudačkim orkestrom Kijevske muzičke škole nastupao je u Španiji, Poljskoj, Nemačkoj, Portugaliji, a imao je i brojne koncerte s Nacionalnim simfonijskim orkestrom Ukrajine.

Šest godina (od 2005) je radio kao dirigent orkestra Muzičke škole u Šapcu, da bi 2011. postao stalni dirigent Orkestra Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Sarađuje s Vojvođanskim simfonijskim orkestrom.

Dirigent Mikica Jevtić intezivno sarađuje sa ansamblom za savremenu muziku „2K+“ afirmišući tako dela mladih kompozitora.

Dosadašnji operski repertoar Mikice Jevtića sadrži dela: Čajkovskog (Evgenije Onjegin), Verdija (Nabuko, Rigoleto, Travijata), V. A. Mocarta (Figarova ženidba, Čarobna frula), Rimski-Korsakova (Carska nevesta), Pučinija (Madam Baterflaj), Donicetija (Lučija od Lamermura, Ljubavni napitak), K. Orfa (scenska kantata Karmina burana), I. Kalman (Kneginja čardaša).

Na umetnikovom aktuelnom baletskom repertoaru za čije izvođenje dobija i posebne pohvale su ostvarenja: Petra Iljiča Čajkovskog (Krcko Oraščić, Labudovo jezero, Uspavana lepotica), Ludviga Minkusa (Don Kihot), Mikisa Teodorakisa (Grk Zorba), Adolfa Adama (Žizela), Sergeja Prokofjeva (Romeo i Julija).

Iz Jevtićevog koncertnog repertoara izdvajaju se: Gala koncert Opere (13. januara 2012), Gala koncert Opere (14. januara 2013), Novogodišnji koncert – Gala koncert Opere (11. januara 2014), Gala koncert Opere (24. maja 2014), Baletski gala koncert (7. juna 2014), Kad je opera srela film (Novogodišnji gala koncert solista, Hora i Orkestra Opere SNP, 13. januara 2016).

Dobitnik je prve nagrade na 1. Međunarodnom takmičenju dirigenata „Stefan Turčak“ u Kijevu 2006.


ALEKSANDAR KOJIĆ

aleksandar-kojic-1Rođen u Novom Sadu. Posle završenih osnovnih i specijalističkih studija dirigovanja, na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, usavršavao se na nekoliko različitih majstorskih kurseva: u Beogradu kod prof. Uroša Lajovica, Beču kod prof. Marka Stringera (Universität fűr Musik und darstellende Kunst, Wien), Majncu – kursevi iz horskog dirigovanja (prof. Erwin Ortner i Frieder Bernius, Meinz), Utrehtu – kursevi iz horskog dirigovanja (prof. Timothy Brown, Utrecht), kao i na radionicama za staru muziku (Helmuth Rilling – Mainz i Ton Koopman – Utrecht). Nakon povratka u Srbiju sarađuje s kamernim orkestrom Camerata academica iz Novog Sada i biva angažovan kao dirigent Omladinskog simfonijskog orkestra Srednje muzičke škole „Isidor Bajić”. Ubrzo, 2010. godine, dobija poziv za mesto dirigenta u Operi Srpskog narodnog pozorišta (SNP) u Novom Sadu. Od avgusta 2012. do aprila 2014. bio je direktor Opere Srpskog narodnog pozorišta.

Pored standardnog operskog repertoara, dokazao se i na polju moderne opere. Izvođenje opere Mileva, savremene kompozitorke Aleksandre Vrebalov, nagrađeno je Godišnjom nagradom Srpskog narodnog pozorišta za najbolju opersku predstavu u 2012. godini. Francuska televizija ARTE snimila je izvođenje i emitovala ga šest meseci, nakon čega je Mileva ušla u prvih 15 svetskih produkcija koje je ova televizija snimala tokom 2012.

U proteklih nekoliko godina Kojić je gostovao u Hrvatskom narodnom kazalištu (HNK) u Zagrebu i HNK Ivana pl. Zajca Rijeka (Hrvatska), Segedinskoj operi (Mađarska), Teatru Opere i Baleta u Krasnojarsku (Rusija).

Operski i baletski repertoar: Verdi (Travijata, Trubadur, Aida, Simon Bokanegra, Nabuko, Rigoleto) Pučini (Boemi, Madam Baterflaj, Toska), Čajkovski (Pikova dama, Evgenije Onjegin, Krcko Oraščić), Mocart (Don Đovani), Doniceti (Ljubavni napitak, Pozorišne zgode i nezgode), Rosini (Seviljski berberin), Kalman (Kneginja čardaša), Britn (kamerna opera Okretaj zavrtnja), Gotovac (Ero s onoga svijeta), Bize (Karmen), Vrebalov (Mileva), Orf (Karmina burana), Bajić (Knez Ivo od Semberije), Đ. K. Menoti (Telefon), S. Barber (Partija bridža), P. Hindemit (Tamo i natrag), M. Teodorakis (Grk Zorba), P. Maskanji (Kavalerija rustikana).

Godišnja nagrada Srpskog narodnog pozorišta:
– za dirigovanje opere Pikova dama P. I. Čajkovskog, 2012.
– za praizvedbu opere Mileva A. Vrebalov 2012.
– za Gala koncert povodom 150. godišnjice rođenja Riharda Štrausa 2015.
– za redakciju partiture i dirigovanja koncertnim izvođenjem opere Knez Ivo od Semberije Isidora Bajića, povodom obeležavanja sto godina od smrti kompozitora, 2016.

ŽELJKA MILANOVIĆ, dirigent

zeljka-milanovicRođena 1965. u Beogradu. Diplomirala na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi prof. Stanka Šepića 1988. godine; na istom fakultetu je i magistrirala 2000. godine.

Nastupala je s orkestrom Beogradske filharmonije, Simfonijskim orkestrom Radio-televizije Srbije, Orkestrom Opere i teatra Madlenijanum, Orkestrom Akademije umetnosti iz Novog Sada i orkestrom Camerata Academica. Tokom studija angažovana u KUD „Abrašević“ i horu Beogradski madrigalisti. U Operi Narodnog pozorišta u Beogradu deluje od 1988, a kao dirigent od 1991. Od januara 1995. do novembra 2010. bila je dirigent Opere Srpskog narodnog pozorišta (SNP-a) kada prelazi na Akademiju umetnosti u Novom Sadu, kao vanredni profesor na predmetu Operski studio. U SNP-u je dirigovala opere: Trubadur, Nabuko, Rigoleto, Kavalerija rustikana, Faust, Majska noć, Karmen, Madam Baterflaj, Toska, Boemi, Služavka gospodarica, Mocart i Salijeri, Suton, Kod Feme na balu, Ero s onoga svijeta, Slepi miš, Vaskrsenje, Katarina Izmajlova, Ljubavni napitak , balete: Romeo i Julija, Labudovo jezero, Žizela i scensku kantatu Karmina burana Karla Orfa.

Nagrade: Nosilac je nekoliko saveznih nagrada stečenih tokom studija, nagrade Univerziteta umetnosti u Beogradu, Godišnjih nagrada SNP-a za izuzetna umetnička ostvarenja: 2004. za operetu Slepi miš J. Štrausa, 2005. za praizvedbu opere Vaskrsenje F. Alfana i 2010. za nesebično zalaganje pri realizaciji baleta Labudovo jezero i Žizela.

S Operom Srpskog narodnog pozorišta nastupala je na BEMUS-u (1995), u Centru „Sava“ (2003. i 2004), i u junu 2006, s operom Vaskrsenje, na Internacionalonom operskom festivalu u Miškolcu (Mađarska).

SONJA VUKIĆEVIĆ, balerina, koreograf i reditelj

sonja-vukicevicCeo radni vek je provela u Baletu Narodnog pozorišta u Beogradu, od 1970/71. do odlaska u penziju 1994.

Odigrala je celokupni klasični i neoklasični repertoar. Najznačajnije uloge ostvarene u matičnoj kući: Mirta u Žizeli, Darinka u Darinkinom daru, Debora u Golemu, Afrodita u Trijumfima Afrodite, Kapetan Kuka u Petru Panu, uloge u baletskim predstavama Popodne jednog fauna i Ohridska legenda, kao i baletski divertisman u operi Karmen. Sve ove uloge su nagrađene. Ostvarila je značajne uloge i u drugim baletskim centrima bivše Jugoslavije. Sa koreografkinjom Verom Kostić ostvarila je prve predstave savremenog plesa u Srbiji: Pomračenje (nagrada Zlatna kolajna na festivalu Monodrame i pantomine u Zemunu i nagrada publike na Bitefu), Indira Gandi, Mali snovi Voltera M.
Radila je koreografije za dramske predstave koje su režirali vodeći reditelji bivše Jugoslavije i sadašnje države – Dušan Jovanović, Ljubiša Ristić, Haris Pašović, Gorčin Stojanović, Irfan Mensur, Vida Ognjenović, Ivana Vujić, Nikita Milivojević, Radmila Vojvodić, Branislav Mićunović, Branislav Lečić, Aleksandar Popovski, Saša Milenkovski, Paolo Mađeli, Nada Kokotović i drugi. Sarađivala je i sa inostranim rediteljima: C. Johnson (Kralj Lir), M. Hocker (Natio)…

Radila je koreografije i/ili igrala u predstavama nezavisne pozorišne trupe KPGT: Simon čudotovrac, Put za Nikaragvu, Nojeva barka, Prust. U JDP-u je radila predstave: Dozivanje ptica, Poslednji dani čovečanstva, Lakrdijaš, Plava ptica, Nižinski, Majn Kampf, Saloma, Kandid ili optimizam.

Za prvo izdanje međunarodnog festivala u Čividaleu (Italija) radi, sa rediteljkom Ivanom Vujić, predstavu Medeja po istoimenoj drami Arpada Genca. Gostovala je u Moskvi, Odesi, Solunu, Segedinu, Lozani, Amsterdamu, Barseloni, Madridu, Njujorku, Meksiko Sitiju…

Od sredine devedesetih počinje samostalnu koreografsku i rediteljsku karijeru u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu. Tu ostvaruje četiri autorska projekta: Makbet/ONO (1996), Alchajmer (1998), Proces (1998), Mrak letnje noći (1999). Ove predstave su gostovale na nekoliko renomiranih međunarodnih manifestacija u zemlji i inostranstvu: Podgorici, Budvi Cetinju, Ptuju i Kopru, u Nemačkoj – Erfurtu i Milhajmu, Stokholmu, Skoplju, na Bitefu (1998, 1999), u Londonu, Bolonji 1999. Igrala je u filmovima: Tango je tužna misao koja se pleše, Vukovar, Lavirint, Odbačen i italijanskoj koprodukciji Quo Vadis. Osmislila je i realizovala performans “Tango večnosti“ za svečano otvaranje jubilarnog, 50. festivala Sterijino pozorje u Novom Sadu.

Igrala je u predstavama Tomaža Pandura Hazarski rečnik i Sto minuta. S predstavom Sto minuta gostovali su na festivalu u Čividaleu i realizovali dvomesečnu turneju u Španiji.

Za projekat Cirkus istorija, prva samostalna produkcija Bitefa, dobila je Nagradu grada Beograda za pozorišno stvaralaštvo za 2006, nagradu Avazov zmaj kao najbolja predstava na festvalu Mess u Sarajevu i nagradu Oblak na festivalu Puf u Puli. Predstava je učestvovala i na jednom od najprestižnijih evropskih festivala – Wienner Fest Wochen 2007.

Prva je dobitnica nagrade “Dimitrije Parlić” za najbolje nacionalno koreografsko ostvarenje, a među brojnim priznanjima izdvajaju se i dve Sterijine nagrade za scenski pokret: Gorski vijenac, CNP, 1998. i Kandid ili optimizam, JDP, 2009.

O njenom radu objavljeni su brojni radovi i realizovane televizijske emisije u zemlji i inostranstvu.

LEO MUJIĆ, koreograf

leo-mujicNakon završetka Baletske škole “Lujo Davičo” u Beogradu, diplomirao je u školi Rudra-Béjart Ballet u Lozani, da bi odmah počeo da nastupa u koreografijama mnogih značajnih koreografa današnjice: Mauricea Béjarta, Alessija Silvestrina, Marguerite Danlon, Jiřija Kyliána, Williama Forsytha, Matsa Eka, Ohada Naharina, Jeana Christopha Blaviera, Nacha Duata… Kao solista je nastupao na pozornicama berlinskog Staatsballeta, Stuttgarter Balleta, australijskog Queensland Balleta u Brizbejnu, Vail Valley Festivala u Koloradu, Dance Festivala u Izraelu, Baleta pariske nacionalne Opere i dr. Uz plesne nastupe počinje da se bavi koreografijom, i ubrzo se dokazao na raznim evropskim pozornicama kao koreograf zanimljivog savremenog koreografskog stila. U svojim koreografijama uspešno kombinuje moderan i klasičan baletski izraz, verujući u ekstremnost pokreta koji je moguće ostvariti samo upotrebom visokog nivoa klasične tehnike.

Uradio je baletske predstave za Berlinski državni balet, Slovensko narodno gledališče u Ljubljani, Hrvatsko narodno kazalište u Zagrebu predstavu Idi vidi, četiri predstave za Schauspielhaus u Cirihu, Solo za Tamása Nagyja u Holandskom nacionalnom baletu u Amsterdamu, Solo za Aurelie Dupont u Baletu pariske nacionalne Opere.

Baveći se baletskom pedagogijom radio je u: Slovenskom narodnom gledališču u Ljubljani, Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu, Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, Komische Oper u Berlinu, Volksoper u Beču, Teatro Comunale u Bolcanu, operskim studijima u Tokiju i Fukuoki, itd.

Kao priznati slobodni umetnik čest je gost mnogih baletskih gala koncerata: Malakhov & Friends, Stars of the 21st Century u Torontu, Gala des Étoiles u Budimpešti, Annual gala u Australiji, Međunarodni gala koncert u Taipeiju, Godišnji gala koncert u Dortmundu, gala koncert Zvezde Štutgartskog baleta i dr. U sezoni 2007/2008. napravio je svoj prvi celovečernji balet Traumgekrőnt za baletski ansambl u Augsburgu, inspirisan stvaralaštvom R. M. Rilkea a na muziku J. S. Baha i P. Hindemita, autorski projekat u japanskoj Fukuoki, Solo za Friedemanna Vogela u Štutgartskom baletu, a kao plesač je učestvovao u obeležavanju sedamdesete godišnjice rođenja Rudolfa Nurejeva na festivalu u Kazanu.

Kao koreograf i plesač učestvuje u velikom pozorišnom projektu koji u Minhenu priprema Robert Wilson, a koji je predviđen za gostovanja po Evropi. U sezoni 2008/2009. uradio je Duet za soliste Het Nationale Balleta iz Amsterdama, kao i Duet za parisku Operu, zatim projekat za New Nationale Bellet iz Tokija u Teatru No, kao i predstavu za portugalski Nattional Ballet iz Lisabona.

Fotografije: Branislav Lučić

Fotografije: Miomir Polzović