Objavljeno:
1108
pregleda

In memoriam: Kalin Hanciu, baletski pedagog, koreograf (1957, Nasaud, Rumunija – 2021, Konstanca, Rumunija)

In memoriam: Kalin Hanciu, foto: A. Ramadanović

Rođen 1957. godine u Nasaudu (Transilvanija, Rumunija). Školovao se na Baletskoj akademiji, „Oktavijan Stroja“ u Klužu, gde je diplomirao na Odseku za koreografiju 1976. Debitovao je 1978. u baletu Žizela (pa-de-de). Kao solista je nastupao u Nacionalnom teatru opere i baleta „Oleg Danovski“ u Konstanci od 1979, Operi u Drezdenu i u Đeru od 1986, ponovo u Konstanci od 1990. do 1996. Ostvario je uloge u baletima Labudovo jezero, Žizela, Don Kihot, Uspavana lepotica, Frančeska da Rimini, Krcko Oraščić, Karmen, Romeo i Julija, Korsar, Spartak… Dobitnik je mnogih nagrada, od kojih se ističu: II nagrada na italijanskom Verčeli internacionalnom takmičenju (predsednik žirija Galina Uljanova, 1982) i I nagrada na Nacionalnom takmičenju Istočne Nemačke (Desau, 1987). Prvu koreografiju Rapsodija u plavom DŽ. Geršvina radio je u Konstanci 1994, gde je, dve godine kasnije, angažovan i kao šef baleta. U sezoni 1997/98. bio je baletmajstor i koreograf na baletskoj akademiji „Izabela Siska“ (Kosenca, Italija). Radio je kao umetnički direktor baleta teatra „Oleg Danovski“, Kluž (1999-2008). Prelazi u Državni teatar u Konstanci, gde je kao koreograf radio do 2014. Koreografisao je klasične celovečernje balete, neoklasične balete, otvoren je prema različitim plesnim izrazima, posebno ekspresiji i njenom značenju za takvu vrstu pozorišne umetnosti. Od najznačajnijih ostvarenja izdvajaju se: Zemlja osmeha i Grofica Marica (Libek, 2002); Život i patnja Publija Ovidija Naza (Frajburg, 2006); u Klužu: Pinokio (2001), Pepeljuga (2007); u Konstanci: Uspavana lepotica (2003), Petar Pan (2011), Krcko Oraščić (2012); Sarasate (Bukurešt, 2012); Oduševljenje Buenos Ajresom (Pitešti, 2018); Karmen svita (Landžou, Kina, 2015). Držao je tromesečni master klas klasičnog baleta na Institutu za umetničku igru, Beograd, 2017. U Baletu SNP-a je bio angažovan kao baletski pedagog, 2016/17.

 

Reč koreografa povodom premijere baleta Vragolanka:
Vragolanka, delo ispunjeno životom

Loše čuvana devojka je samo jedan od naslova pod kojim se ovaj balet izvodio više od 230 godina. Njegovu koreografiju je bilo teško „očuvati“, jer je muzika nametala mnogobrojne načine izražavanja. Zato sam nastojao da ovo delo ispunim životom u svakom pogledu. U pojedinim trenucima bilo je veoma teško, ali, vremenom sam prodreo u dubinu njegove strukture i pokušao da stvorim koreografiju koja je meni svojstvena. Moje koreografsko pismo je u osnovi takvo da bude lako čitljivo za publiku i da su pokreti igrača smisleni, čemu su me učili Oleg Danovski i Džon Nojmajer. Sve likove želim da prikažem kao slobodne, jer se mladi, Liza, Kolen i Alen, opiru Simoninom i Tomasovom insistiranju na poslušnosti. Liza nije „loše čuvana devojka“ niti je Kolen samo siromašni mladić. Oni žele da sami i slobodno izgrade svoj svet u vremenu ne samo posle Francuske revolucije, nego uopšte revolucije – te pokretačke snage društvenih promena. Pokušaću da „uhvatim“ trenutke koji su se odvijali u pozadini da bih izrazio navike i ponašanja meštana, ali i njihov san o idealnom svetu, pretočen u ples Fani Elsler (balerina koja je nastupila u Vragolanki 1837, u Pariskoj operi, i kojom je bio inspirisan F. Ešton za jedan segment svoje koreografije), o svetu u kojem preovladava sloboda i ljubav bez obzira na granice i razlike u izboru. Lizi i Kolenu dajem nove osobine i status u svom rediteljskom viđenju, kao i Simoni i Tomasu koji popuštaju pred novom vizijom mladih i postaju fleksibilniji prema promenama uopšte. To je jedna vizija o slobodi izbora.

Želeo bih da zahvalim na saradnji novosadskom baletu, direktoru i baletskim igračima i svima koji su učestvovali u stvaranju nove Vragolanke.

Kalin Hanciu

Podeli