Objavljeno:
1407
pregleda

MAKBET (Macbettu), režija Alesandra Sere, u okviru Šekspir festivala, u SNP-u

Foto: Alesandro Sera

Tragedija Vilijama Šekspira Makbet u režiji Alesandra Sere i izvođenju Sardegna teatro i Compagnia Teatropersona iz Italije, biće odigrana u subotu, 16. oktobra na sceniJovan Đorđević“ u 20.00 časova.

Cena ulaznice prva tri dana u pretprodaji – od 4. oktobra (ponedeljak) do 6. oktobra (sreda) je 800 dinara, a od 7. oktobra (četvrtak) je 1000 dinara.

Predstava je deo Šekspir festivala, poslednja u ovogodišnjem izdanju ovog festivala, čiji je prvi deo glavnog programa održan u vili „Stanković“ u Čortanovcima od 2. do 4. jula 2021.

Predstava Makbet A. Sere osvojila je nagradu Premio Ubu, za najbolju italijansku pozorišnu produkciju za 2017. godinu.

Moćno fizičko pozorište koje je osmislio Alesandro Sera donelo mu je međunarodnu reputaciju.
Šekspirov Makbet u Serinoj režiji prožet je drevnim tradicijama Sardinije, izvodi se na sardinskom jeziku i, prema elizabetanskoj tradiciji – u izvođenju muškog glumačkog ansambla.

Predstava traje 1 sat i 30 minuta.

U predstavi igraju: Alesandro Bucota, Đovani Karoni, Feliče Montervinu, Andrea Bartolomeo, Fluvio Akolji, Stefano Mereu, Mauricio Đordo i Andrea Karoni.

Osim režije, Alesandro Sera potpisuje i scenografiju, svetlo i kostime.

Odlomci iz kritika:

„Kao sa slike / Predstava zrači sardinijskom muškom energijom, njen metalni sklop odjekuje izbezumljenim glasovima, a pejzaži su poput grubih, lepih slika … Makbetova preciznost je najviša moguća. Maštovito je … Makbet stvara prelepe slike na sceni ” (Četiri zvezdice) Anu Ala-Korpela, Aamulehti Newspaper (Finska)

„Makbet se ne zasniva samo na dijalogu, jer vizuelnost i izraz pokreta igraju podjednako važnu ulogu u celini. To je kompletno umetničko delo Alesandra Sere koje gledaocu nudi veličanstvene vizije od kojih zastaje dah.“
Ani Sari, Keskipohjanmaa Newspaper (Finska)

„Veoma zanimljiva Serina režija koja pretače Šekspirovu tragediju u sardinijsku tragediju, stvarajući ikonografiju inspirisanu tradicijom Sardinije. Iznad svega je zanimljiva jer nije u pitanju predstava kojoj je namera podrivanje Šekspira. Naprotiv, rigorozna je i poštuje original. Režija nas podseća na izvesna drevna osećanja, neku vrstu iskonske prirode Zla, sugestivno i vizuelno“.
Ana Bandetini, La Repubblica

„Slike predstave poseduju nasilnu, arhaičnu moć, istovremeno lepu i strašnu, a sardinski jezik (meni i drugima nerazumljiv) otvara zvučnu panoramu koja nije ništa manje surova niti fascinantna od one vidljive. Ali, neverovatno, ono što ove mračne elemente spaja je podzemna ironija, htonička i gotička urnebesnost koja, bar jednom, ne opstruira dramu, već je kroz komediju kroti i uzdiže. Natprirodni element koji prožima tragediju je teren na kome se mogu susresti sardinski ritual i duhovi Šekspira, pretvarajući maske jedne tradicije u ogledalo u kome se mogu posmatrati likovi druge. Rezultat je moćna i mračna predstava koja fascinira svojom mračnošću i iznenađuje eksplozijama kvazikomičnosti.“
Gracijano Gracijani, Minima&Moralia

„Očaravajuće, vizionarski i apokaliptično. Poput mita. Ima evokativnu moć kao i savremeni osećaj za tragično, podseća na ratove koji su se svakodnevno prikazivali na malim televizijskim ekranima, sa teretom tuge i tragedije.“
Valter Porčeda, La Nuova Sardegna

„Sera je uspeo da stvori magičan i originalan most između dve dijametralno suprotne planete: Barbađa i srednjovekovne Škotske. Sirov i arhaičan svet pastoralne Sardinije ogrće šekspirovske junake svojim običajima i tradicijom, tikovima i glasovima. Scenografski izbori su veoma lepi, suštinski i totemski, svetlosni kontrasti i odlična glumačka ekipa: u potpunosti muški ansambl, kao u elizabetanskoj epohi. Zaista majstorske scene izbezumljenih veštica, otkačenih izaslanika zla: nikada se niko nije toliko smejao tokom šekspirove tragedije.“
Mikele Vejs, La Stampa


Biografija reditelja:

Alesandro Sera se sa pozorištem upoznao kao vrlo mlad adaptirajući kinematografska dela Ingmara Bergmana za pozorišne predstave.
Njegove studije glume započele su najpre kroz telesne radnje i vokalne vibracije Grotovskog, da bi kasnije proučavao objektivne zakone telesnog kretanja na sceni kako su ih zamislili Mejerhold i Dekru.
Alesandro je diplomirao pozorišne studije na univerzitetu La Sapienza u Rimu.
Godine 1999. osnovao je glumačku trupu Teatropersona sa kojom je počeo da postavlja svoje pozorišne radove, režirajući ih i pišući, dizajnirajući scenografiju, svetla i kostime.
Poslednjih godina njegova istraživanja na pozornici su suštinska komponenta koja se razvila se u stvaranje „trilogije tišine“, gde se dramaturgija vežba kao istinsko „objašnjenje atmosfere“ iz književnih dela Samjuela Beketa, Bruna Šulca i Marsela Prusta.

Godine 2009. Alesandro je stvorio svoje prvo delo za decu, Il Principe Mezzanotte, izvedeno više od dve stotine puta u Italiji i inostranstvu.

Trupa Teatropersona je gostovala u Italiji, Francuskoj, Švajcarskoj, Koreji, Rusiji i Poljskoj …
Godine 2015. Alesandro je režirao svoje delo H+G, u koprodukciji sa Accademia Perduta/Romagna Teatri i Accademia Arte della Diversità/Teatro La Ribalta, sa trupom Teatropersona.
Osvojio je nagradu za najbolje novo delo za pozorište za decu i mlade.

 

Podeli