Фото: М. Блашковић

Представљање издавачке делатноти Српског народног позоришта

Монографија Љубослав Мајера, прир. Александар Милосављевић
Монографија Радуле Бошковић / уметност плаката, уредник Владимир Митровић
Смедерево 1941/Страдање глумаца Српског народног позоришта, Ана Ђорђевић

О Бошковићу и Мајери и првој Хирошими

Ми живимо позориште, а не од позоришта – ми књиге поклањамо, не наплаћујемо. Ако их нема довољно на столу пред вама, дођите у СНП, дароваћемо вам књиге – овим лепим речима уредника издавачке делатности СНП-а и модератора програма Александра Милосављевића завршена је трећа, последња сесија Дана књиге на овогодишњем Позорју. Представљена су два нова монографска издања СНП-а: Љубослав Мајера, аутора Александра Милосављевића, Радуле Бошковић / уметност плаката, уредника Владимира Митровића и књига која је саставни део представе Смедерево 1941 /Страдање глумаца Српског народног позоришта, ауторке и редитељке Ане Ђорђевић.

– Ово је изузетна прилика коју смо искористили да објавимо књиге у правом тренутку – док су аутори о којима је реч живи, те да са њима поразговарамо о њиховом сваралаш тву, нашалио се на почетку свог излагања управник СНП-а др Зоран Ђерић. Припремају се, након објављивања ове две монографије, још три – о 70 година балета СНП-а Иване Илић, а затим и књиге посвећене Опери и Драми. Ушли смо у 160. сезону, радимо с великим узбуђењем да покажемо шта је Српско народно позориште било и шта ће бити. Визуелни идентитет СНП-а је, кроз плакате које је радио безмало 40 година, дело једног човека – Радула Бошковића, а у монографији је забележен и вредан редитељски ангажман Љубослава Мајере.

– Љубослав Мајера је један од најзначајнијих наших редитеља, човек изузетних квалитета и маште. У СНП-у је урадио „само“ пет представа, али, ако погледате судбину тих представа, и начин на који је његов рад оставио траг у ансамблу СНП-а, онда тих пет представа делује бар као 50. Моји разговори са Љубом Мајером су окосница мо-нографије коју смо радили у сарадањи са Павелом Матухом. Љубо, јеси ли задовољан – запитао је Александар Милосављевић редитеља.

– Желео бих да захвалим Богу и свим субјективним снагама што су ови текстови о мени објављени у књизи а не на неком сајту – у чудна времена живимо. Драго ми је што сам имао прилику и част да радим са изузетним ствараоцима широм Србије, Словачке… Неки од њих су већ у „Сабирном центру“ и чувају место за мене. Ово издање је материјални траг о нечему што ће остати иза мене – ракао је Љубослав Мајера.

– Ја сам субјекат, односно тема књиге коју је издала моја кућа. Велико је задовољство оставити траг, а „криваца“ за то је много. Екипа око мене се временом челичила и ушла у позориште. У том нашем студију највише трагова оставио је ентузијазам, а не плата. Ја се, данас, још играм, помажем, али та екипа преузима посао који ће трајати – рекао је Радуле Бошковић.

Виши кустос Музеја савремене уметности Владимир Митровић, уредник монографије о Радулу Бошковићу, говорио је о три нивоа плодне и опуштене сарадње са уметником: ниво познаника и пријатеља; ниво историчара уметности и уметника и ниво трајне везе између Музеја савремене уметности и СНП-а. Да би се урадила ова монографија више од 200 плаката је обрађено и пребачено у дигиталну форму. Садржај књиге је проширен текстовима о пореклу плаката и о развоју штампе у Србији.

Објављивање књиге Смедерево 1941. саставни је део исто-имене представе која се са успехом изводи на сцени СНП-а, а тим поводом десило се, како је подсетио Милосављевић, нешто неуобичајено – позориште је наручило драму од ауторке, списатељице и редитељке Ане Ђорђевић.

Директор Драме СНП-а Милован Филиповић рекао је да се о страдању глумаца СНП-а у смедеревској експлозији 1941. није говорило, то је у комунистичко време била табу тема. Исто је било и у годинама које су претходиле деведесетим, али је тадашњи управник Милош Хаџић увек умео да обележи тај догађај. Сви глумци, не само актери представе, схватају значај и важност теме и настанка ове драме, рекао је Филиповић.

О ономе што се десило у Смедереву 5. јуна 1941. говорила је ауторка Ана Ђорђевић и овај догађај назвала „првом Хирошимом”. У стравичној експлозији оружја и муниције у смедеревској тврђави погинуло је више хиљада људи, међу њима готово и цео ансамбл Српског народног позоришта, седамнаесторо младих глумаца. Најцрњи део историје СНП-а никад није истражен!

– Књига заправо подстиче, надамо се и да ће покренути истраживања која ће довести до одговора – шта се то у Смедереву догодило, како и зашто? Није битно што смо толико година, чак седамдесет, о томе ћутали, важно је да почнемо да чепркамо по својој историји – рекао је Александар Милосављевић који је у књизи био „задужен“ за документарни део. Поред ауторског драмског текста књизи је прикључен и фељтон који је о овој теми објављиван у дневном листу „Дневник“.

Бранислава Опрановић