Са дубоком тугом опраштамо се од истакнутог уметника Радоја Чупића, првака Драме и дугогодишњег члана ансамбла Српског народног позоришта.
Радоје Чупић рођен је 3. фебруара 1958. године у Новом Саду, где је завршио основну школу, гимназију и Академију уметности, у класи професора Дејана Мијача и Димитрија Ђурковића.
Своју богату професионалну каријеру започео је у позориштима у Војводини, а значајан део глумачког пута провео је као члан ансамбла Народног позоришта Сомбор, у периоду од 1985. до 1999. године. Од 1999. године постаје стални члан Српског народног позоришта, где остварује низ упечатљивих улога и стиче статус првака драме.
Његов богат репертоар обухватао је дела класичне и савремене драмске литературе. Међу бројним улогама издвајају се: Тригорин у „Галебу“, Трифун у „Ожалошћеној породици“, Оберон у „Сну летње ноћи“, Помет у „Дунду Мароју“, Просперо у „Бури“, Ћоркан у представи „На Дрини ћуприја”, и многе друге. За улогу кафеџије Монтабле у „Путовању за Нант” 1997. године добија Стеријину награду. Носилац је скоро свих награда за глуму.
Поред позоришне сцене, остварио је и запажене улоге на филму и телевизији, док је као редитељ потписао више позоришних представа.
Пензионисао се у фебруару 2023. године 160. извођењем представе „Џандрљиви муж или Која је добра жена?” коју је режирао и у којој је играо улогу Максима.
Радоје Чупић остаће упамћен као уметник изузетне снаге, интегритета и посвећености, чије је стваралаштво трајно обогатило српску културу. Његов одлазак представља велики губитак за Српско народно позориште и целокупну уметничку сцену.
Нека му је вечна слава и хвала.