На данашњи дан, пре 199 година, рођен је Јован Ђорђевић (1826 – 1900) оснивач и управник Српског народног позоришта. Као драматург, писац, просветни радник и културни визионар, један је од најважнијих утемељивача српског позоришног живота у 19. веку. Његово име нераскидиво је везано за настанак и обликовање Српског народног позоришта, установе којој је дао јасну мисију и снажан идентитет.
Рођен у Сенти, образован у Сегедину, Новом Саду, Темишвару и Пешти, Јован Ђорђевић један је од оснивача СНП-а и његов први управник, али и много више од тога: водио је уметничке послове, уређивао репертоар, преводио драме, режирао представе, учествовао у градњи институционалне структуре позоришта и радио на прикупљању средстава за његов развој.
У оквиру Позоришног друштва и Друштва Српског народног позоришта обављао је кључне функције — од председника уметничког одсека до потпредседника и подначелника друштва, што сведочи о поверењу које је уживао и о централној улози коју је имао у обликовању позоришне политике тог доба.
Визија позоришта као националне институције одвела га је и у Београд, где је 1868. са делом новосадског ансамбла учествовао у оснивању Народног позоришта. Тиме је идеју из Новог Сада проширио на читаву земљу.
Осим позоришта, Ђорђевић је оставио дубок траг и у просвети и друштву: био је професор Велике школе, секретар Матице српске, министар просвете и активан публициста. Као драматичар и преводилац обогатио је репертоар српских позоришта, а познат је и као аутор текста српске химне „Боже правде“, која је први пут изведена у његовој драми Маркова сабља.
Историја Српског народног позоришта не може се ни замислити без лика и дела Јована Ђорђевића — његов рад поставио је темеље нашег театра, а СНП и данас носи дух његовог стваралачког и просветитељског подухвата. Медаља која носи његово име — „Златна медаља Јован Ђорђевић” додељује се као највиша почаст у Српском народном позоришту.