Дана, 5. септембра 2025. на Успенском гробљу у Новом Саду сахрањен је Жарко Миленковић, доајен новосадског балета. Жарко Миленковић био је балетски играч, кореограф и шеф Балета Српског народног позоришта.
Играчку каријеру започео је у Уметничком ансамблу Централног дома ЈНА у Београду, а наставио у СНП-у. Један је из прве групе играча новооснованог балетског ансамбла. Као играч (солиста од 1953) био је активан до 1970, одигравши велик број карактерних улога, а потом је, као инвалид рада, прихватио посао инспицијента, па затим асистента оперске режије. Као шеф Балета, унео је значајне новине у балетски репертоар, попут дечијих балета, који су остали трајна вредност СНП-а, а у репертоар је уврстио праизведбе (Стамена Л. Перакија и Црвенкапа Т. Хартига – обе 1976), прва извођења у земљи: Враголанка Л. Ј. Ф. Херолда (1973) и Госпођице са кровова Ж. Франсеа, као и прва извођења у СНП-у: Отело Б. Блахера (1973), Петар Пан Б. Бјелинског (1974), Пипи Дуга Чарапа К. Ципција (1978), а посебно Рајмонда (1974) А. К. Глазунова, за коју је урадио кореографију и од критичара добио високе оцене.
Помоћник директора Опере био је до одласка у пензију,1980. Кореографски је опремио многе оперске, оперетске и драмске представе у СНП-у (Кнез Иво од Семберије, Риголето, Продана невеста, Мачак у чизмама, Банк-Бан, Барон Циганин, Грађанин племић). Повремено је писао и балетску критику за „Дневник“ и „Magyar Szó“. Био је два мандата председник Уметничког савета Љубљанског балетског бијенала, а дуже време и председник Удружења балетских уметника Војводине. За свој рад награђен је „Искром културе“ и наградом Савеза Војвођанских позоришта, за развој културне сарадње између Новог Сада и Сегедина додељена му је Плакета града Сегедина, а Златну медаљу „Јован Ђорђевић“ добио је 1994.