Др Зоран Ђерић, в.д. управник СНП-а о првом делу сезоне и плановима за наредну годину.

После првог дела сезоне 2023/2024. у којој је Позориште остварило седам успешних премијера, од којих смо имали пет драмских: „Заједно“, „Бертове кочије или Сибила“, „Била једном једна земља“, „Скупљачи перја“ и „Поновно уједињење две Кореје“, премијеру балета „Копелија“, премијеру опере „Травијата“ и обнову опере „Еро с онога свијета“, да ли можете да кажете да сте задовољни како је све протекло и какви су ваши утисци о оваквом почетку сезоне?

– Учињен је својеврсни подухват. Подсећам вас да смо током лета имали радове на обе сцене, да је на сцени „Јован Ђорђевић“ после дужег времена, коначно стављена у функцију ротација. Њен сценски потенцијал искоришћен је у припреми и реализацији оперске премијере, „Травијате“. На сцени „Пера Добриновић“ су замењени цугови и тзв. горња сценска техника, набављен је нови микс пулт. И то је све видљиво у премијерама које су уследиле, „Бертове кочије или Сибила“ и „Скупљачи перја“. То су све добре представе, а неке од њих су већ постале изузетно популарне, попут „Скупљача перја“. И на Камерној сцени су премијерно изведене две премијере, „Била једном једна земља“ и „Поновно уједињење две Кореје“, које имају хит-потенцијале. Прва, у режији Кокана Младеновића, која је настала по истоименом роману Душана Ковачевића, али обједињује у себи и друга Ковачевићева дела и јунаке, подједнако позоришне и филмске, изузетна је парабола живота и позоришта. Упркос збуњујућем наслову, „Поновно уједињење две Кореје“ није политичка представа, већ комична, најбољи продукт традиције француских водвиља и комедије апсурда. „Травијата“ је раскошна опера, сценски и музички (мислим пре свега на нове солисте) освежена и препуштена оперској публици на уживање. И балет „Копелија“ је један такав спектакл!

С обзиром на то да је Српско народно позориште – позориште са три Уметничке јединице, колико је тешко или изазовно ускладити продукцију, секторе, организацију, а да све увек буде правовремено и онако како то види публика у тренутку извођења?

– Наравно да није лако све ускладити, будући да је било мало времена а много планова. Дешавају се и повремени неспоразуми, али смо све ипак урадили на време. Ако имамо у виду број премијера, њихову сценску захтевност, јасно је да су наше радионице радиле пуним капацитетима, а имали смо и помоћ са стране, како би на време биле готове кулисе, костими, реквизита… Кад нервоза прође, када се изведе премијера и публика добро реагује на оно што је видела и чула, онда се мало одахне, узме ваздух за даље. То је већ уобичајено. Нема места за досаду. Динамично је, понекад и свадљиво, ово је, уосталом позориште, таква атмосфера му и припада.

Који су планови за наредну годину и други део сезоне? Шта можемо да очекујемо у Позоришту?

– Планови су амбициозни, као што је то и за очекивати, пре свега од нових уметничких директора. Драма планира десет премијера, по пет на обе сцене. „Искупљење“, по роману Бранимира Шћепановића, у драматизацији Слободана Обрадовића, а у режији Вељка Мићуновића, у априлу 2024. У истом месецу се очекује реализација пројекта „Ослобођено позориште“, у режији Хариса Пашовића. Пројекат финансира Креативна Европа. У мају очекујемо премијеру „Покондирене тикве“, Јована Стерије Поповића, коју ће режирати млади словеначки редитељ Јуш Зидар. У другом делу сезоне очекују нас „Балканска лепотица“, по роману Ласла Вегела, у режији Андраша Урбана и „Центрифугални играч“, Тодора Манојловића, у режији Југа Ђорђевића. Кренули смо већ са припремом „Мишје грознице“, Александра Поповића, коју режира млади српски редитељ Ђорђе Нешовић. Премијера се очекује већ у фебруару 2024. године. На Камерној сцени планирамо инсценацију комада „Незаборавак…“, младе драматуршкиње Мине Петрић, у режији Тамаре Митровић, као и „Водопаде“, Сташе Бајац, у режији Ирене Поповић Драговић. У плану су и неке друге, пре свега копродукције. Опера планира премијеру „Демона“, која је рађена по истоименој поеми Михаила Љермонтова, а компоновао ју је један од најпознатијих руских композитора 19. века, Антон Рубинштајн. Она ће се први пут извести у Србији, али и на Балкану. Пре ове премијере, уследиће премијера једине танго опере на свету и јединог оперског дела Астора Пјацоле, „Марија из Буенос Ајреса“. Поводом 100. смрти композитора Ђакома Пучинија, извешћемо оперу „Ђани Скики“. Планира се реализација Летњег оперског фестивала, са пуно атрактивних програма. Али о томе ћемо следеће године детаљније. Балет ће имати једну велику премијеру. Реч је о балету „Отело“, либрето је настао по истоименој Шекспировој трагедији, на музику Л. В. Бетовена. Кореографи су Крунислав и Гордана Симић. Премијера је планирана за мај 2024. године.

Шта бисте за Нову годину пожелели љубитељима Позоришта или пак самом Позоришту?

– Давно је већ примећено да је позориште Храм уметности, јединствен и незаменљив. У њега долазе љубитељи Књиге, као и љубитељи Филма, Музике, Сликарства. Кроз драму, као и кроз оперу и балет, прожимају се сви светови духовности и уметности, долази до интеракције између извођача (интерпретатора) и публике. Позориште је живот, баш као што је и нама живот позориште. Волео бих да тако и остане!