Критика о Нушићу и Госпођи министарки

„Нушићево чудо смеха је без премца, олимпијско-боговске лакоће, хомеровско, необуздано, силовито, бунтовнички усмерено против свих стега („напрегнутости“, „бола“, „ружног“) – па, чак устремљено и против свих ограничавања свога сопственог израза (против „заната“, против „вештине“). тај нагон је у Нушићу био тако неодољив да му је и он сам подлегао. И у своме стварању се – очигледно – уздао само и једино у њега. Отуда Нушић (као и већина великих стваралаца) није био – „интелектуалац“. Он никад није (као Стерија, рецимо) помно проучавао поетике, и законитости, и механику сцене. По нашем медитеранском менталитету и нестудиозности, за њега је учење било нешто што је својство неталентованих. По природи изразити романтичар – боемство; национална екстаза; службовање с Војиславом Илићем на Косову; добоши, заставе, трубе, патриотски говори; народна одбрана; калабрески шешир; „дарданели“, Скадарлија; отпуштање из службе и оставке; материјална кубурења – Нушић је веровао само у надахнуће и спонтаност.“

Бора Глишић, Геније и песник медитеранског смеха


„Личност Живке је предводник свим акцијама у комедији. Она спада у најмаркантније, најживописније и најсочније ликове српске књижевности. Остале личности у комедији су њој подређене, налазе се у њеној свити. Нај пластичнија је међу њима личност ујка-Васа, жива у карактеру, у цртама лукавства и притворства, као и практичног духа, онаквог од кога се кују „дрвени“ адвокати и лажни сведоци, а још више у хумору који је Нушић дао обилато овој личности.“

Велибор Глигорић, Драме Бранислава Нушића

ГОСПОЂА МИНИСТАРКА: Наше јучер, наше данас и наше сутра

Сви смо ми Живка

Став: Тајна министарског цилиндра

„…Нушићеве родољубиве историјске трагедије и његове наглашено моралистичке породичне драме остале су потпуно у сенци његових популарних комедија, у којима су фигуре патријархалног српског менталитета приказане у преласку из сељачког, оријенталног стања према урбаним, европејским схватањима.

Нушић је ретко и сасвим успутно сатиричар, а његов хумор је углавном вербалан. Његови неспособни бирократи, корумпирани политичари, његове варошке алапаче и преваранти, његови скоројевићки трговци и њихови тобож позападњачени потомци, послужили су као ефектна инспирација за генерације комичких глумаца. Често извођене у словенским срединама, као и у Немачкој, Аустрији и Мађарској, његове најзначајније комедије су Госпођа министарка и Ожалошћена породица.“

Мартин Банхам, The Cambridge Guide to Theatre


„Тематска основа Нушићевих комада може се формулисати питањем: како ће одређен скуп људи једне одређене средине реаговати на догађај или чињеницу који тај скуп уплићу у један заплет заједничких интереса? Овом гледишту могла би се ставити замерка да је, на пример, Госпођа министарка типична комедија карактера насловног лица. У ствари, Живка министарка није посебан карактер, него само један издвојен из скупа сродних; она није, као у комедијама карактера, супротстављена једном скупу супротних карактера, него само самостална варијанта једне једнинке из скупа, издвојена само повремено и само релативно самостална. То се најбоље види из најснажније сцене комада, у којој се министарка нађе са целом породицом; она ту није противстављена породичном скупу, него је пасивни претекст истосмерног реаговања тог скупа.“

Јосип Кулунџић, Принцип акционих група