ГОЛИШЈАНИ Енрико (Enrico Golisciani) – италијански либретист (Напуљ, 25. XII 1848 – Напуљ, фебруара 1918).  Био је уредник једног дневног листа; написао је велик број либрета за Понкиелија, Волф-Ферарија и друге композиторе. Аутор је либрета за оперу Сузанина тајна Волф-Ферарија, коју је Н-Оп извело 1932.

В. В.

ГОЛСВОРТИ Џон (John Galsworthy) – енглески романсијер, новелист и драматичар (Кингстон Хил, Сареј, 14. VIII 1867 – Хемпстед, Лондон, 31. I 1933). Како му је отац био правник, и он је студирао права на универзитетима Хароу и Оксфорд и кратко време се бавио адвокатуром. Веома много је путовао. Био је суоснивач ПЕН-клуба и његов председник до смрти. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1932. У својим делима критички иступа према грађанском друштву. Светску славу достиже романом Сага о Форсајтима (The Forsyte Saga, 1906-1921). То је хроника грађанске породице у којој се описују њен економски успон и пад. Драме пише по угледу на Ибзена. Обично на једном случају открива слабости грађанског социјалног поретка у којем су богати увек у предности у односу на сиромашне. Његови ликови су често жртве предрасуда и више су типови него индивидуе. Најпознатије драме су му: Сребрна кутија (The Silver Box, 1906), Борба, Праведност (Justice, 1910), Наследник (The Eldest Son, 1912), Бекство (Escape, 1913), Џентлмени (Loyalties, 1922), Џунгла (The Forest, 1924) и др. СНП је извело његове Џентлмене (1928) и Бегство (1931).

БИБЛ: Вила Рубеин (Villa Rubein), прев. Љ. Иванковић, Згб 1933; Братство (Fraternity), прев. Ж. В. Симић, Бгд 1945; Сребрна кутија (The Silver Box), прев. Б. Недић, Бгд 1947; Приповетке (The Novels), Љ. Поповић, НСад 1948; Стоик, прев. М. Ханжековић, Згб 1949; Јабука, прев. Т. Ујевић, Згб 1950; Тамни цвет (The Dark Flower), прев. Р. Војнић, НСад 1952; Патриције (The Patrician), прев. Р. Приклмајер, НСад 1955; Летниковац (The Country House), прев. Љ. Вуковић, Сарајево 1956; Први и последњи, прев. З. Горјан, Сарајево 1956; Јача од смрти, прев. А. Жежељ, НСад 1959; Сага о Форсајтима (The Forsyte Saga), прев. М. Ђорђевић, Бгд 1962; Вила Рубеин, прев. А. Костић, Бгд 1962; Конац дела (End of the Chapter), прев. Б. Марковић, Бгд 1964; Модерна комедија (A Modern Comedy), прев. О. Чекић и В. Стојић и др., Бгд 1964; Тамни цвет, прев. А. Видаковић, Бгд 1965.

Л ИТ: Страни писци, Згб 1968, с. 256-257.

Д. Р.

ГОЛУБЊАЧА – драма. Написао Јован Радуловић. Праизвођење у СНП 10. X 1982. – Рд: Д. Мијач, ас. рд: Н. Миливојевић, сц. Р. Марушић, к. г., к. Ј. Петровић, м. Браћа Вранешевић, лектор Ж. Ружић, сценски покрет И. Клеменц, Ж. Гатарић, к. г., – Б. Рудић, к. г., (Лукица), С. Симић, к. г., – Б. Павлов, к. г., (Мићука), Ј. Татић, к. г., (Кузман), К. Мартинов-Павловић (Аница), П. Радовановић (Дидо), С. Гардиновачки (Лугар), З. Ковач – Ј. Степановић (Мулица), П. Лаковић, к. г., (Блиједи Дамјан), М. Петковић (Поп Дамјановић), В. Амиџић, к. г., (Владика), Б. Цвејић, к. г., (Учитељ), Р. Којадиновић (Црквењак), З. Реговић (Шкоравко), З. Ђуришић (Сремица), Р. Радивојевић (Анте), Д. Шокица (Стипан), М. Петроње (Милиционер), М. Кљаић-Радаковић, А. Веснић-Васиљевић, Д. Синовчић-Брковић, Ј. Бјели, Т. Плескоњић, М. Момчиловић, Д. Јакоб, Д. Половина, Л. Запунидис, З. Бешић, Т. Раби, С. Рељић, Т. Бузаревић, М. Лончар, А. Николић, М. Обрадовић, Н. Рајковић, Р. Лончар, Р. Мора, М. Хаџић, И. Николић, О. Сабљаревић (Сељаци, деца). Претпремијера: 9. X 1982, премијера: 10. X 1982. – Изведено: 10 пута.Одлуком Позоришног савета СНП представа је скинута с репертоара, а организацију даљих извођења преузео је Студентски културни центар у Бгду.
БИБЛ: Јован Радуловић, Голубњача, ркп. У Библиотеци СНП, сигн. 2057.
ЛИТ: С. Божовић, “Голубњача” у СНП, ТВ НСад, 11. X 1982; Д. Пенчић Пољански, Голубњача, Радио Бгд, Други програм, 12. X 1982; Д. Николић, Свет живих, свет мртвих, Дневник, 13. X 1982; П. Волк, Голубњача, Илустрована политика, 17. X 1982; С. Милетић, Жртве и опомене, Данас, Згб, 19. X 1982; Ј. Ћирилов, Одјепи јаме, Политика, 27. X 1982; П. Матеовић, Суверена режија, Политика експрес, 2. XI 1982; М. Кујунџић, Судбина “Голубњаче”, Дневник, 3. ХД 1982; А. Вачић, Драма је позитивна!, Вечерње новости, 6. XII 1982; Б. Чиплић, Политички копци у голубијем перју “уметности”, Дневник, 9. XII 1982; С. Станојевић, Покушај диверзије, Борба, 10. XII 1982; Б. Г., Мијач вратио награду, Борба, 15. XII 1982; П. М., “Голубњача” скинута са репертоара, Политика експрес, 15. XII 1982; С. Станојевић, Нова расправа о “Голубњачи”, Борба, 16. XII 1983; М. Мишић, Старе нове завесе, Борба, 18. XII 1982; В. Мићуновић, “Голубњача” на сцени шире јавности, Политика, 20. XII 1982; А. Мујчиновић, Мићукино трагично наслеђе, Политика експрес, 26. XII 1982.
Ј. М.

ГОЛУБОВИЋ Љубица – драмска глумица (Београд, 27. V 1933 – ). Завршила је гимназију и Академију за позоришну уметност у Бгду 1958, када је ангажована у НП у Сарајеву, где је остала до 31. VIII 1960. Од 1. IX 1960. до 30. IX 1960. била је хонорарни члан СНП (уговор је склопила на г. дана, али је после месец дана из породичних разлога отишла у иностранство не одигравши ни једну улогу).

В. В.

ГОЛУБОВИЋ Мирослав-Мирко – књижевник, благајник Друштва за СНП (Београд, 6. VI 1898 – Београд, 27. II 1977). Школовао се у Бгду и НСаду; у Првом светском рату учествовао је као добровољац и у борби је изгубио ногу. Од 1923. до 1927. био је помоћник благајника, па благајник Друштва за СНП (последњих г. у хонорарном својству). Од 1928. је био секретар скопског позоришта, од 1932. је у Битољу потпредседник полупрофесионалног позоришта „Добро поље“, а затим поново у НП Скопљу, где је обављао дужност благајника и административног секретара до 8. V 1935, када је као бановински чиновник пензионисан. Од 11. V 1935. је био хонорарни секретар управе београдског НП до 16. X 1939, када је поднео оставку. Иако тежак инвалид, за време Другог светског рата био је заробљеник логора Аверси у Италији. Догађаје из Првог светског рата романсирао је у трилогији Тешка времена. Награђен је 1931. на конкурску Општине београдске на тему „Одбрана Београда у Првом светском рату“ за први део трилогије – приповест Fragmenta tragoediae belli, која је објављена најпре у наставцима у „Општинским новинама“ а касније и у засебној књижици.

В. В.

ГОЛУБОВИЋ Славко – глумац-волонтер; у НПДбС је наступао у епизодним улогама 1939/40, када је оно гостовало у  Старом Бечеју. Позната је једна његова улога: Војник код пушкарнице (На леђима јежа).

В. В.

ГОНДИНЕ Едмон (Edmond Gondinet) – француски драмски писац и оперски и балетски либретист (Лоријер, Француска, 7. III 1828 – Неји на Сени, 19. XI 1888). Овај аутор, данас скоро заборављен, написао је четрдесетак комада од којих је неколико доживело изузетан успех: Бела кравата (La Cravate blanche, 1867), Гроф Жак (Le Comte Jacques, 1868), Кристијан (Christiane, 1871), Плави пеликан (Le Pélican Bleu, 1876), Професор за даме (Professeur pour dames, 1877), Парижанин (Le Parisien, 1886), Одрпанац (Dégommé, 1887) и др. Међу осталима, сарађивао је са Алфонсом Додеом (Набоб – Le Nabab, 1880) и са Ернеом Блумом (Једна париска вечерња забава – Une Soirée parisienne (1881), као и са Филипом Жијем (в), са којим је написао либрето за Делибову трочину оперу Лакме (Lakmé, Опера комик у Паризу, 14. IV 1883), у СНП премијерно изведену 22. III 1963.
В. В.

ГОРБАТОВ Борис Леонтјевич (Борис Леонтьевич Горбатов) – совјетски приповедач, романсијер и драмски писац (Петромар, 15. VII 1908 – Москва, 20. I 1954). Његови романи су посвећени животу младих комуниста, комсомолаца (Моје поколење, 1933), борби совјетских људи против немачких окупатора (Непокорени, 1943) и радничким подвизима у изградњи социјализма (Донбас, 1951).  У роману Непокорени ликовима оца Тараса и његовог сина Стјепана (поднаслов романа је Породица Тараса) симболизовао је слику свенародног рата у борби против немачких фашиста. Савремена совјетска критика му је замерила (као и још неким писцима из тог времена) да његови јунаци понекад „губе везу са животом“, претварајући се у апстракцију и симбол. У СНП је 1945. изведена драма Непокорени (драматизација романа).

В. Кл.

ГОРДАНА, УСКОКОВА ЉУБА – глума у 4 чина с певањем. Написао: Лаза Костић. Прво извођење 5. XII 1898. у НП Бгд.

Прво извођење у СНП 30. IV 1900. у Сомбору. – Рд. М. Хаџи-Динић; К. Васиљевић (Вукосав), Т. Лукићка (Гордана), Лука Поповић (Милан), М. Николић (Марко), А. Ботић (Лабуд), С. Манојловић (Видоје), С. Стефановић (Гавран), М. Хаџи-Динић (Михат-бембер), Ј. Тодосић (Јефто), А. Стојановић (Иван Маргетић), П. Добриновић (Алил Бојичић), Ђ. Бакаловић (Суљо), Д. Васиљевићка (Велика), М. Тодосићка (Перуника), Д. Туцаковићева (Косара), М. Радошевићева (Смиљана), З. Добриновићка (Госпава), Д. Николићка (Баба Мара), Д. Спасићка (Златија). – Изведено 8 пута.

ЛИТ: А-м, „Гордана“, глума у 4 чина с певањем од Лазе Костића, Браник, 1901, бр. 134, с. 3; А-м, Синоћ је народно позориште извело „Гордану“, Застава, 1901, бр. 247, с. 3; (Ј.) Г(рчић), Гордана, Позориште, НСад 1901, бр. 16, с. 118; А-м, У среду 22. фебруара приказана је глума нашег песника Лазе Костића, Слога, Сомбор 1906, бр. 10, с. 5; Ј. Ћ., 25. марта (7. априла) приказана је поз. представа „Гордана“, Наше коло, Сомбор 1908, бр. 14, с. 3.

В. В.