ЧОНКИЋ Мирослав – члан оперског хора (Нови Сад, 11. VII 1932 – Нови Сад, 19. IV 1989). Потекао је из познате новосадске породице: отац Стеван био је житарски трговац а мати Чарна припадница богомољачког друштва; браћа су му били Милорад, новинар, и Момчило, електроинжињер. Сви су били музикални и певали у црквеном хору. Ћерка Нора пева у оперском хору СНП а синовац Небојша је панк-музичар. Ч. је у НСаду завршио основну школу и захваљујући изузетно сонорном бас-баритону, добром слуху и музичкој меморији 1. V 1955. је примљен у хор Опере СНП, у којем је остао до пензионисања, 6. VIII 1979. Био је веома духовит и имао дара за писање (аутор је мноштва текстова за песме које су певали професионални певачи, а и сам је наступао естрадно). По потреби је сарађивао у кућном листу СНП „Позориште“. Повремено је уз редовне хорске задатке добијао и соло партије (на пример: Доктор Гренвил у Травијати).

БИБЛ: Акростих уснулом маестру (Г. Чили), Позориште, НСад, 1972, бр. 9-10, с. 9; Поводом смрти тенора Крсте Ивића, Позориште, НСад, 1973, бр. 3, с. 14.

В. В.

ЧОРТАНОВИЋ Милорад – преводилац (Ниш, 9. III 1895 – Београд, 19. III 1969). Гимназију је завршио у Нишу, а студије медицине у Француској, у Лиону. Докторирао је 1913. у Лиону из области офталмологије дисертацијом „L’oedème papillaire dans les tumeurs l’os frontal“. Потом је радио као специјалиста за очне болести у Бгду и у још неким градовима Србије и Црне Горе. Бавио се и превођењем позоришних комада са француског језика. Његов превод позоришног комада Свадбени марш А. Батаја извођен је у СНП 1927.

Ђ. П.

ЧУДНОВАТИ ДОЖИВЉАЈИ МАЛОГ ЂУРИЦЕ (Jurček) – игра за децу у 4 чина. Написао: Павел Голија. Прво извођење 10. I 1932. у СНГ у Љубљани.

Прво извођење у Н-Оп 22. II 1933. у Сплиту. Превели: Томислав Танхофер и Јанко Ракуша. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе (рд. највероватније Т. Танхофер). – Изведено 8 пута.

В. В.

ЧУДРАКА/СУДРАКА – индијски песник и драмски писац (трећи век наше ере?). Био је краљ и живео је сто г. Сâм је себе спалио пошто је претходно принео коњску жртву. Претпоставља се да је потекао из нижих друштвених слојева. Од његових дела сачувана је само једна драма (Глинена колица), која је познатија по једној од двеју главних личности – хетери Васантасени. Интерполирана политичким заплетом, она описује љубав између те хетере и једног трговца. Посебно су успеле сцене из народног живота. Добро су оцртани ликови, такође инспирисани обичним животом. Посматрана у целини, драма представља веран исечак из живота старе Индије. Због низа одступања од стандардних норми и од класичне драматургије није била на нарочитом гласу у својој постојбини. Другачије је било у Европи, која је Васантасену прихватила и радо приказивала. Немачку обраду Емила Пола (Emil Pohl) у Хрватској је превео Аугуст Харамбашић (1895), а у Србији Михаило Поповић (1898), чији је превод СНП приказало 1901.

ЛИТ: А-м, „Васантасена“, драма у 5 чинова од Судраке, Браник, 1901, бр. 145, с. 6; Ј. Хр(аниловић), Васантасена, Позориште, НСад, 1901, бр. 30, с. 174-175; -а, У суботу, 24. новембра први пут: „Васантасена“, Застава, 27. XI 1901; Г., Васантасена, Позориште, НСад, 1901, бр. 49, с. 250-251; Л. (Марковић) М(ргу)д, „Васантасена“, индијска драма у пет чинова од краља Чудраке, прерадио Е. Пол, превео М. Р. Поповић, Браник, 1914, бр. 269, с. 4; Ј., Васантасена, Позориште, НСад, 1904, бр. 23, с. 126-127; Р. Катичић, Стара индијска књижевност, Згб 1973, с. 282-284.

С. А. Ј.

ЧУЧУК СТАНА – комад из српског живота у 3 чина, с певањем. Написао: Милорад М. Петровић. Прво извођење 20. IX 1907. у НП у Бгду.
Прво извођење у СНП 16. I 1910. у НСаду. Музика: Исидор Бајић. – Рд. М. Марковић; А. Лукић (Вук Плештић), М. Марковићка (Стана), Р. Кранчевићка (Стојна), О. Освалдова (Стамена), М. Хаџи-Динић (Прота Нерић), К. Васиљевић (Ајдук Вељко Петровић), М. Марковић (Милутин), Р. Спиридоновић (Миљко), М. Матејић (Златоје), Д. Кранчевић (Борјан), Б. Савић (Мирко), С. Стефановић (Први Вељков бећар), Ј. Антонијевић (Други Вељков бећар), В. Виловац (Трећи Вељков бећар), М. Тодосићка (Миља), Д. Матејићка (Смиља), Д. Николићка (Тода), Д. Васиљевићка (Цвета), Л. Нишлићка (Дивна), К. Виловчевица (Динка), М. Јосићева (Неда), П. Добриновић (Веселин), Ђ. Маџарић (Голуб). – Изведено 27 пута.
Прво извођење у НП у НСаду 8. XI 1927. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – рд. Б. Војновић, дир. С. Пашћан; М. Похрадска (Чучук Стана), Стеван Јовановић (Хајдук Вељко), М. Васић (Веселин) и цео ансамбл. – Изведено 7 пута.
Прво изводење у НПДб 4. I 1940. у НСаду. Музика: Стеван Христић. – Рд. Д. Антонијевић, сц. М. Шербан, дир. Р. Шварц, коло и чочечке игре спремио И. Ђурђевић; Н. Митић (Вук Пљештић), М. Петровићева (Стана), З. Антонијевићка (Стојна), Р. Петровићева (Стамена), Н. Стојановић (Прота Нерић), М. Миљуш (Хајдук Вељко Петровић), Б. Станојевић (Милутин), Љ. Филиповић (Веселин), Р. Кранчевићка (Баба Смиља), И. Ђурђевић (Миљко), М. Јекнић (Борјан), Б. Јовановић (Златоје), И. Душановићка (Неда), И. Јовановићка (Цвета), М. Ерцеговићка (Дивна), И. Рунићева (Тода), Б. Андоновићева (Винка), С. Пашалић (Голуб), Б. Дечермић (Јаблан), М. Драгин (Један сељак), В. Савић (Први бећар), А. Стојковић (Други бећар), Ж. Станојевић (Трећи бећар). – Изведено 9 пута.
Прво извођење у НПДбС 27. II 1941. у Крагујевцу. – Рд.  Ј. Јеремић, дир. К. Бача; Р. Алмажановић (Вук Пљештић), К. Бабићева (Стана), З. Деспотовићева (Стојна), М. Козомара (Стамена), Д. Јанковић (Прота Нерић), М. Томић (Хајдук Вељко Петровић), Л. Делић (Милутин), М. Мирковић (Веселин), З. Чокановићева (Неда), З. Андрићка (Цвета), З. Миланковићева (Дивна), А. Делићка (Тода), Н. Стимићева (Винка), М. Спиридоновићка (Смиља), С. Симић (Миљко), Т. Тасић (Борјан), В. Тодоровић (Златоје), Р. Гојкић (Голуб), С. Александровић (Први бећар), М. Јовановић (Други бећар), xxx (Трећи бећар), Ф. Живојевић (Јаблан), И. Милошевић (Један сељак), xxx (Лаутар). 0 Изведено 1 пут.
ЛИТ: теразије (М. Јовановић-Батут), „Чучук Стана“ од Милорада М. Петровића, Браник, 1910, бр. 3, с. 2; (Ј.) Г(рчић), Чучук Стана, Ново позориште, НСад 1910, бр. 4, с. 174; А-м, Српско народно позориште у Сомбору, Слога, Сомбор 1910, бр. 7, с. 4; Ш. Ј(осин), Српско народно позориште, Невен, Суботица 1910, бр. 5, с. 35; А-м, „Чучук Стана“ од М. М. Петровића, Застава, 1927, бр. 252, с. 2; А-м, „Чучук Стана“, комад из српског живота с певањем од Милорада М. Петровића, Нови Сад, 1927, бр. 37, с. 3; К. Николић, „Чучук Стана“, комад у 3 чина из српског живота са певањем, написао Милорад М. Петровић, Нови Сад, 1927, бр. 38, с. 4-5; А-м, „Чучук Стана“, Застава, 1927, бр. 256, с. 2; А-м, Милорад Петровић: Чучук Стана, Дан, 1940, бр. 3, с. 8.

В. В.

ЏАНДРЉИВИ МУЖ или која је добра жена – весело позорје у два дејства. Написао: Јован Стерија Поповић. Прво извођење у НП 30. XII 1899. у Бгду.
Прво извођење у СНП 19. II 1967. у НСаду. – Рд. Д. Мијач, муз. Д. Стулар, сц. М. Лесковац к. С. Јатић, лектор Ж. Ружић; Ф. Живни (Максим), Д. Шокица (Софија), Д. Куцуловић (Лепосава), С. Шалајић (Јеврем), Д. Шокица (Никола), М. Бањац (Мага), И. Хајтл (Митар), Т. Плескоњић (Светозар). – Изведено 66 пута, глед. 21.752 гледаоца.
БИБЛ: Јован Стерија Поповић, Драмски списи, Бгд 1909.
ЛИТ: М. Кујунџић, У водвиљском руху, Дневник, 21. II 1967; Ж. Јовановић, Гостовање Српског народног позоришта из Новог Сада са Стеријином комедијом „Џандрљиви муж“ у Атељеу 212, Вечерње новости 5. II 1969; М. Мирковић, И мужеви су деца, Политика експрес, 5. II 1969; М. Милорадовић, Стерија за данашње око, Политика, 8. II 1969; С. Фетаховић, Мајстори Стеријине комике, Ослобођење, 24. V 1969.

J. М. 

ЏЕЈМС Чарлс (Charles James) – енглески сценски уметник (?, 1804 – ?, 2. X 1888). У СНП је 1870. приказана његова шала у једном чину Савет гратис: на плакату је као аутор наведен Чарлс Демс, а као преводилац – С.

ЛИТ: Ј., „Артаксерксес“, „Савет гратис“ и „Француско-пруски рат“, Позориште, НСад, 1872, бр. 31-32, с. 126-127 и 130-131.

С. А. Ј.

ЏЕНТЛМЕНИ (Loyalties) – позоришни комад у 3 чина. Написао: Џон Голсворти. Прво извођење у лондонском театру „Свети Мартин“ 8. III 1922, у нашој земљи 2. X 1926. у НП у Бгду.

Прво извођење у НП у НСаду 11. III 1928. Превео: Јован Максимовић. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 1 пут.

Прво извођење у Н-Оп 1. V 1928. у Осијеку. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – рд. А. Гавриловић; А. Гавриловић (Роналд Денси), В. Хладић (Фердинан де Левје), М. Аћимовић (Џенерал Кент), Ј. Мартинчевић (Мајор Калфорд), В. Веселиновић (Чарлс Виндзор), Т. Михољчан (Аугуст Боринг), Д. Кранчевић (Лорд Ерт), Л. Лазаревић (Инспектор полиције), М. Гавриловић (Мабел). – Изведено 1 пут.

ЛИТ: С. С., Новосадско-осечко позориште у Сомбору, Застава, НСад, 1923, бр. 102, с. 4; В. Живојиновић, „Џентлмени“ од Џона Голсвортија, Из књижевности и позоришта, Бгд 1928, с. 157-158; С. Петровић, Голсворти: „Џентлмени“, У позоришту, Бгд 1928, с. 30-31.

А. К.

ЏЕРОМ Клапка Џером (Jerome Klapka Jerome) – енглески романсијер и драмски писац (Волсол, Стафордшајр, 2. V 1859 – Нортхемптон, 14. VI 1927). Био је приморан да се запосли већ као четрнаестогодишњак. Најпре је радио као жељезнички чиновник, затим учитељ, па глумац и најзад новинар, а потом и писац. Први позоришни комад приказан му је 1886, али је до славе дошао хумористичким романом Три човека у чамцу (Three Men in a Boat, 1889). Од 1890. почео је да се бави и издавањем и уређивањем разних периодичних публикација. Почетком XX века прочуо се комадом Кирајџија са трећег спрата према дворишту (The Passing of the Third Floor Back, 1908). Из тог периода је и његов комад Фани и њена послуга (Fanny and the Servant Problem, 1909), који је СНП приказало 1931. Када је избио Први светски рат престао је да пише: иако је већ имао 55 г., навукао је униформу и служио као шофер амбулантних кола. После рата се вратио писању и, између осталог, 1916. објавио је своје мемоаре. Умро је у току обиласка Енглеске аутомобилом. И као романсијер и као драмски писац одликовао се способношћу непосредног запажања и изузетним буфонским вервом. Био је један од најнеобичнијих енглеских хумориста.

ЛИТ: Др. Ј., „Фани и њена послуга“, Нови Сад, 1931, бр. 43, с. 3.

С. А. Ј.

ЏИМБИ (Dzsimbi) – комедија у 3 чина. Написао: Иштван Загон. Прво извођење у Мађарском позоришту у Будимпешти 1933, у нашој земљи 12. XI 1933. у Малом казалишту у Згбу.

Прво извођење у Н-Оп 10. I 1934. Превео: Калман Месарић. Архива СНП не располаже плакатом. Познато је једино да је представу режирао Т. Танхофер, а сц. био Ђ. Петровић. – Изведено 6 пута.