ЧОБАНОВИЋ Илија

ЧОБАНОВИЋ Илија – главни кројач, руководилац мушке кројачке радионице, ВКВ радник (Белегиш, 9. VII 1936 –). Завршио је 3 разреда школе ученика у привреди. Пре доласка у СНП радио је у кројачком предузећу „Слога“ у НСаду. У СНП је ангажован од 16. IX 1971. до одласка у пензију, 31. VIII 2000. Ч. је убрзо по доласку у СНП показао много смисла за свој посао и реализацију често компликованих костима из разних временских епоха, па га је Савет Техничке службе 1975. распоредио на место руководиоца мушке кројачке радионице.

Р. Б.

ЧОВЕК БЕЗ ПРЕДРАСУДЕ (Der Mann ohne Vorurteil)

ЧОВЕК БЕЗ ПРЕДРАСУДЕ (Der Mann ohne Vorurteil) – шаљива игра у 5 чинова. Написао: Леополд Ритер фон Захер-Мазох. Прво извођење у нашој земљи 8. XII 1879. у НП у Бгду.

Прво извођење у СНП 12. XII 1881. у НСаду. Превео: Ђока Миловановић. – М. Димитријевић (Фрања Стеван I), Д. Ружићка (Марија Терезија), М. Хаџи-Динић (Царевић Јосиф), Ј. Поповићева (Грофица Фуксова), Л. Хаџићева (Грофица Монтезантова), М. Рајковићка (Елиза племенита Будова), П. Добриновић (Отац Мауз), Јовановић (Гроф Салм), И. Станојевић (Гроф Бетлен), Д. Ружић (Јосиф Соненфелс). – Изведено 2 пута.

БИБЛ: Л. Р. фон Захер-Мазох, Борба против језуите или Човек без предрасуде, НСад б. г.

ЛИТ: М., Човек без предрасуде, Позориште, НСад, 1881, бр. 19, с. 79; -ћ, Вршац, 8. 3. „Човек без предрасуде“ од Сахер-Мазоха, Застава, 1883, бр. 65, с. 1.

В. В.

ЧОВЕК ЈЕ ВИДИК БЕЗ КРАЈА

ЧОВЕК ЈЕ ВИДИК БЕЗ КРАЈА – кантата за рецитаторе, алт соло, мешовити хор и оркестар. Музика: Рудолф Бручи. Текст из југословенске револуционарне поезије одабрао: Владимир Миларић. Прво извођење 21. XII 1961. у Бгду, у Великој дворани Дома синдиката – Симфонијски оркестар и хор Дома ЈНА и хор РТВ Бгд поводом прославе 20-огодишњице ЈНА (дело награђено другом наградом – прва није додељена – на конкурсу Дома ЈНА у Бгду).

Прво извођење у СНП 28. XI 1963. у НСаду, поводом 20-огодишњице Другог заседања АВНОЈ-а. – Дир. Д. Жупанић; солист: М. Врчевић, рецитатори: Ј. Бјели и В. Матић; хор и оркестар Опере СНП. – Изведено 1 пут, глед. 634.

Премијера у СНП 30. IX 1977. у НСаду (у биоскопу „Арена“), у част двоструког јубилеја Јосипа Броза Тита. – Дир. И. Топлак; солист: З. Николова, рецитатори: М. Кљаић-Радаковић, Т. Јовановић и Т. Кнежевић; хор и оркестар Опере СНП. – Изведено 7 пута, глед. 3460.

ЛИТ: Т. Ђурић, Путоказ и инспирација. Свечана седница Покрајинског комитета посвећена јубилејима одржаће се 30.  септембра у Новом Саду, Дневник, 22. IX 1977.

Ј. М.

ЧОВЕК ЈЕ ЧОВЕК

ЧОВЕК ЈЕ ЧОВЕК (Mann ist Mann) – комедија. Написао: Бертолт Брехт. Прво извођење 26. IX 1926. у Градском театру у Дизелдорфу. Прво извођење у нашој земљи у Загребачком градском казалишту „Комедија“ 14. IV 1972.
Прво извођење у СНП 6. III 1984.
Прeвeo: С. Глумац. – Рд: М. Маричић, ас. рд: А. Давић, сц. и к. Б. Максимовић. музика В. Костић, лектор Б. Ђорћевић, к-граф: Ј. Андрејев, корепетитор С. Ковачевић; З. Богданов (Урија Шели), Д. Пешић (Шсш Маони), М. Плескоњић (Поли Бејкер), М. Петровић (Џераја Џип), С. Шалајић (Чарлс Ферчајлд звани Крвава Петица), М. Барбарић (Гали Геј), К. Мартинов-Павловић (Жена Гали Геја), М. Гардиновачки (Леокадија Бегбик), Р.  Којадиновић  (Господин Ванг), М. Петроње (Макс Синг), В. Попов (Војник), Т. Кнежевић (Гледалац), Д. Катић, М. Петковић, М. Ковачевић, И. Циган, Д. Керкез (Војници). – Изведено 13 пута, глед. 3741.
БИБЛ: Б. Брехт, Човек је човек, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 2097.
ЛИТ: М. Кујунџић, Безнадежна судбина, Девник, 9. III 1984; П. Матеовић, Човек је човек, Политика експрес, 22. III 1984; Д. Клаић, Истрошени манир, Политика, 13. IV 1984.

J. M.

ЧОВЕК ПОД МОСТОМ (Ember a hid alatt)

ЧОВЕК ПОД МОСТОМ (Ember a hid alatt) – комад у 3 чина (6 слика). Написао: Ото Индиг. Прво извођење у Будимпешти, 1933.

Прво извођење у нашој земљи у НПДб 11. V 1937. у Суботици. Превео: Жарко Васиљевић. – Рд. А. Верешчагин, сц. М. Шербан; Д. Билуш (Др Андрија Визнер), Г. Николић (Скитница), М. Аврамовић (Др Шолтес), Р. Ферари (Г-ђа Шолтес), С. Косова (Агнеса), Б. Јовановић (Ђорђе), С. Савић (Мандл), О. Стојадиновићева (Маријана), Ц. Јакелић (Павле), М. Петровићева (Беби), С. Бурја (Барон Тал), И. Јовановићка (Бароница Тал), В. Савић (Турнер), П. Милосављевић (Др Халендер), М. Мирковић (Др Ирнинг), З. Тодоровићка (Собарица), Р. Петровићева (Домарка).

Обновљено као премијера у НПДбС 9. XI 1937. у НСаду. – Рд. А. Верешчагин, сц. М. Шербан; Ј. Петровић (Др Андрија Визнер), С. Бурја (Скитница), Љ. Филиповић (Др Шолтес), Р. Кранчевићка (Г-ђа  Шолтес), Д. Прегарц-Стиплошек (Агнеса), М. Миљуш (Ђорђе), В. Зељковић (Мандл), М. Перенчевићева (Маријана), Ц. Јакелић (Павле), М. Петровићева (Беби), И. Јовановићка (Бароница Тал), С. Миљковић (Барон Тал), С. Савић (Турнер), М. Стојадиновић (Др Холендер), Н. Гашић (Др Ирнинг), М. Јашекова (Собарица). – Изведено укупно око 10 пута.

БИБЛ: О. Индиг, Човек под мостом, прев. Жарко Васиљевић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 288.

ЛИТ: А-м, „Човек под мостом“ од Индига, Нови Сад, 1937, бр. 42, с. 4; А-м, Вечерашња премијера О. Индига: „Човек под мостом“, Дан, 1937, бр. 253, с. 4; А-м, Почетком новембра почела је позоришна сесона у Новом Саду, Наш живот, 1937, бр. 13, с. 9.

В. В.

ЧОВЕК СНУЈЕ

ЧОВЕК СНУЈЕ – позоришни комад из сеоског живота. Написао: Славко Д. Татић.

Праизвођење у ДНП 4. XI 1942. у Панчеву. – Рд. Д. Кранчевић, сц. В. Ребезов; М. Јелић (Марко), Р. Кранчевић (Перса), В. Милин (Станко), В. Милојевић (Миленко), Н. Митић (Мита), А. Мајценовић (Милева), К. Игњатовић (Софија), М. Николић (Јова), М. Козомора (Мирјана), М. Мирковић (Аца), И. Душановић (Јеца), Ђ. Драгић (Кафеџија), Р. Шобота (Момак), З. Деспотовић (Девојка). – Изведено 4 пута.

А. В.

ЧОВЕК У ОГЛЕДАЛУ

ЧОВЕК У ОГЛЕДАЛУ – психолошки балет у једном чину (7 слика). По идеји Милка Шпаремблека компоновао: Мирко Келемен. Прво извођење у Паризу, 1961, у нашој земљи 15. V 1963. у ХНК у Згбу.

Прво извођење у СНП 3. III 1964. у НСаду (у оквиру Три балета). – Рд. и к-граф Г. Македонски, дир. Д. Миладиновић, к. г., И. Топлак, сц. П. Пашић, к. г., к. Б. Јовановић, к. г.; Г. Панков (Човек), Б. Караев (Човекова прошлост), Е. Марјаш (Човекова жена), М. Месаровић, С. Васиљев, Љ. Кишпредилов, С. Илијћ, С. Донсков, Н. Гарај, В. Шобот, Ђ. Петровска, М. Живановић, В. Чебски, Б. Талевски (Непожељни гости). – Изведено 6 пута, глед. 2893.

ЛИТ: ћ, У знаку просечности, Зрењанин, 25. IV 1964.

Љ. М.

ЧОВЕК, ЖИВОТИЊА И ВРЛИНА (L’Uomo, la bestia e la virtù)

ЧОВЕК, ЖИВОТИЊА И ВРЛИНА (L’Uomo, la bestia e la virtù) – комедија у 3 чина. Написао: Луиђи Пирандело. Прво извођење у Милану, 2. V 1919.

Прво извођење у нашој земљи у НП у НСаду 10. II 1926, под насловом Човек, животиња и узор врлине. Превео: Рикард Николић. – Рд. Р. Веснић; М. Ковачевић (Паолино), Д. Врачаревић (Гђа Перела), Ј. Гец (Капетан Перела), М. Васић (Др Пулејо), П. Кокотовић (Тото), Д. Матејићка (Розарија), Н. Дивјак (Ђиљо), М. Степановић (Бели), В. Веблеова (Ноно), Љ. Јовановићева (Грација), С. Колашинац (Морнар). – Изведено 2 пута.

Прво извођење у СНП 21. II 1961. у НСаду. – Рд. М. Шуваковић, сц. С. Максимовић, к. С. Јатић; С. Шалајић (Паолино), Ђ. Јелисић (Капетан Перела), М. Бањац (Гђа Перела), Ф. Живни (Тото), Р. Којадиновић (Др Пулејо), Р. Комненовић (Розарија), С. Перић-Нешић (Грација), Д. Шокица (Морнар), В. Солдатовић (Ђиљо), С. Јосић (Бела), Б. Србиновски (Ноно). – Изведено 28 пута, глед. 7161.

ЛИТ: А-м, „Човек, животиња и узор врлине“ од Л. Пирандела, Застава, 10. II 1926; А-м, „Човек, животиња и узор врлине“, премијера овог комада од Л. Пирандела, Нови Сад, 1926, бр. 6, с. 7; М. Кујунџић, Изврсно стилско освежење, Дневник, 23. II 1961.

В. В.

ЧОКАНОВИЋ Злата

ЧОКАНОВИЋ Злата – драмска глумица (Бања Лука, 12. VI 1912 – Смедерево, 5. VI 1941). Завршила је четири разреда гимназије и једно време радила као чиновница. Први пут је ступила на сцену 1933. у НП у Бањој Луци и у њему остала до јула 1937. Од 1. VIII 1937. до смрти била је чланица НПДб. Лепе појаве, емотивне природе, стваралачки надахнута, правилне дикције, истицала се у драмским, карактерним и певачким партијама.
УЛОГЕ: Лили (Марусја), Лепојка (Васкрсење), Труда (Признање), Настасја Ивановна (Живи леш), Др Јудита Корнелиус (Последњи плес), Ханча (Нови људи), Пријатељица Станојевићева (Кад је среда петак је), Јованка (Протекција), Катарина (Мадам Сан-Жен), Неда (Чучук Стана), Ема Керн (Матура), Клара (Др), Мила (Моји ђетићи).
ЛИТ: А-м, Велики успех гостовања Народног позоришта Кнеза намесника Павла у Сомбору, Дан, 1937, бр. 216, с. 4;  С., Гостовање Народног позоришта Дунавске бановине, Војводина, Вршац 1938, бр. 18, с. 2; А-м, „Матура“ од Л. Фодора – превео Ж. Васиљевић – режија Алек. Верешчагин, Југословен, Кикинда 1938, бр. 453, с. 3; А-м, Гостовање Народног позоришта Дунавске бановине у Сенти, Време, Бгд 1939, бр. 6388, с. 9; Л. Дотлић, Сећања на глумце погинуле у Смедереву, НС, 1951, бр. 10, с. 4.

Б. С. С.

ЧОЛИЋ Братислав Бата

ЧОЛИЋ Братислав Бата – оперско-оперетски певач и драмски глумац (Жабари код Крагујевца, 1895 – Жабари, 12. VI 1926). Син богатих родитеља, гимназију је завршио у Француској. За време Првог светског рата учествовао је у борбама и стекао официрски чин. После рата студирао је певање на париском Конзерваторијуму. Г. 1925. прешао је у Берлин на студије, а од фебруара 1924. до пролећа 1926. био је члан НП у НСаду. Тешко оболео од туберкулозе, вратио се у родно место, где је убрзо и умро. Са сцене је деловао врло лепо, као појава складно развијен и углађених и одмерених покрета. Улоге је брзо савлађивао јер је био врло музикалан и даровит као глумац. Певао је изузетно пријатним, однегованим, топлим баритоном, изражајно доста јаким. Представљао је велику наду новосадске сцене. Тумачио је подједнако амбициозно и успешно и оперетске и оперске партије. Био је запажен и као добар карактерни глумац.
УЛОГЕ: Пуковник Паркер (Бајадера), Паул Родерих (Холандска женица), Реџиналд Ферфакс (Гејша), Андреј (Играчица Каћа), Омер-бег (Војвода Брана), Судац (Пожар страсти), Јован капетан (Максим Црнојевић), Др Понтак (Господар ковница), Дапертуто (Хофманове приче), Анри маркиз од Корневиља (Корневиљска звона).
ЛИТ: О. С(уботи)ћ, „Хофманове приче“, Застава, 1924, бр. 70, с. 2–3; О. С(уботи)ћ, „Корневиљска звона“, Застава, 1924, бр. 140, с. 3; А-м, Позориште, Нови Сад, 1925, бр. 24, с. 5; О. С(уботи)ћ, „Играчица Каћа“, Застава, 1925, бр. 262, с. 2; А-м, Вечите жеље, вечити снови, Нови Сад, 1926, бр. 1, с. 6; В. Матић, Смрт Братислава-Бате Чолића, Застава, 13. VI 1926; А-м, Бата Чолић, Нови Сад, 1926, бр. 23, с. 5.

Б. С. С.