УТЈЕШАНОВИЋ Светлана

УТЈЕШАНОВИЋ Светлана – драмска глумица (Качарево, Банат, 25. IX 1949 -). Завршила је Драмски студио при СНП 1966. Глумачку каријеру је отпочела ангажманом у Драми СНП 20. VIII 1966. После две сезоне, 15. X 1968. је прешла у НП „Тоша Јовановић“ у Зрењанину. Коначно је, као већ зрела  глумица, 1992. наступила пред новосадском публиком у насловној улози у заједничкој представи СНП и зрењанинског НП Драга Јелена Сергејевна.

УЛОГЕ: Фриц Фалк (Испит зрелости), Пелагија (Фамилија Софронија А. Кирића), Једна девојка (Мушица), Члан женског хора (Слово светлости), Драга (Ваљевска подвала), Анета (Анатолове љубави), Лепотица (Госпођа Бовари), Дорина (Приватно и јавно), Водич (Викторија), Робин (Веселе жене из Виндзора), Праља (Јерма).

ЛИТ: Д. Пејовић, Сурови обрачун, Радио НСад, 27. X 1992; Ј. Бјели, Светланине креације, Позориште, НСад, 1993, бр. 5-7.

В. В.

УТОПЉЕНО ЗВОНО (Die versunkene Glocke)

УТОПЉЕНО ЗВОНО (Die versunkene Glocke) – драмска прича у 5 чинова. Написао: Герхарт Хауптман. Прво извођење у Берлину, 2. XII 1897, у нашој земљи 29. XII 1906. у СНГ у Љубљани.

Прво извођење у СНП 24. I 1912. у НСаду. Превео: Риста Одавић. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – рд. Ж. Савић; Д. Спасић (Хајнрих), Д. Васиљевићка (Магда), М. Тодосићка (Стара Витихен), Д. Милојевићева (Мила Вула), И. Динуловић (Никелман), М. Хаџи-Динић (Валдшрат), К. Васиљевић (Поп), М. Матејић (Учитељ), Р. Спиридоновић (Берберин), К. Виловчевица (Сусетка Хајнрихових). – Изведено 2 пута.

БИБЛ: Герхарт Хауптман, Утопљено звоно, прев. Риста Одавић, Бгд 1904.

ЛИТ: Ј. Грчић, Српско народно позориште, Браник, 1912, бр. 12, с. 1; А-м, У понедељак смо видели на нашој позорници први пут Герхарда Хауптмана, Слога, Сомбор, 1912, бр. 9, с. 5.

В. В.

УЧЕНЕ ЖЕНЕ (Les femmes savantes)

УЧЕНЕ ЖЕНЕ (Les femmes savantes) – комедија у 5 чинова. Написао Жан-Батист Поклен Молијер. Прво извођење 11. III 1672. у Молијеровом позоришту (у Пале-Роајалу) у Паризу, у нашој земљи 2. IX 1896. у ХНК у Згбу.

Прво извођење у СНП 23. V 1952. у НСаду. Превео: Драгослав Илић. – Рд. Ј. Љ. Ракитин, сц. С. Максимовић, пом. рд. Ђ. Костић; Б. Татић (Кризал), С. Тошић (Филамента), М. Коџић (Анријета), Р. Улмански (Арманда), П. Вујовић (Арист), Р. Комненовић (Белиза), С. Шалајић (Клитандар), Ф. Живни (Трисотен), В. Савић (Вадиус), Х. Татић, О. Адам (Мартина), Д. Милосављевић Гула (Бележник). – Изведено 8 пута, глед. 2064.

БИБЛ: Молијер, Одабране комедије, прев. Драгослав Илић, Бгд 1950, с 203-308.

ЛИТ: А-м, Молијерова комедија „Учене жене, СВ, 23. V 1952.

Ј. М.

УЧЕШЋЕ СНП НА ФЕСТИВАЛИМА. Сусрети професионалних позоришта Војводине:

УЧЕШЋЕ СНП НА ФЕСТИВАЛИМА.
Сусрети професионалних позоришта Војводине:
1948 – Девојка без мираза; Еро с онога свијета, ван конкуренције
1949 – Вуци и овце; Еро с онога свијета, ван конкуренције
1950 – Ожалошћена породица (награде за глуму Софији Перић-Нешић и Милану Тошићу; награда за светло Људивету Волфу); Вишњик (награде за глуму: Љубици Раваси, Љубици Секулић, Мирјани Коџић, Лазару Лазаревићу, Милану Тошићу, Љубиши Иличићу, Ренати Улмански, Стевану Шалајићу; похвала за скупну игру ансамблу представе; похвала за сценографију Бериславу Дежелићу; похвала за светло Људивету Волфу); Пајаци / Шехерезада (похвала за сценографију Владимиру Маренићу), ван конкуренције; Продана невеста, ван конкуренције
1951 – Дубровачка трилогија (награда за режију Јовану Коњовићу; награде за глуму: Станоју Душановићу, Славки Тошић, Мирјани Коџић, Софији Перић-Нешић, Љубиши Иличићу, Олги Животић и Љубици Раваси); Без кривице криви (награда за режију Јурију Ракитину; награде за глуму: Љубици Секулић, Софији Перић-Нешић, Мирјани Коџић, Олги Животић, Стевану Шалајићу; похвала за сценографију Стевану Максимовићу, похвала за светло Људевиту Волфу); Трубадур, ван конкуренције; Охридска легенда, ван конкуренције
1953 – Леда; Кармен (опера), ван конкуренције; Лучија ди Ламермур, ван конкуренције    1956 – Скендербег
1957 – Војводина; Коломба; Тоска, ван конкуренције; Травијата, ван конкуренције; Бахчисарајска фонтана, ван конкуренције
1959 – Тетовирана ружа (награда за глуму Љубици Раваси); Лучија ди Ламермур, ван конкуренције
1960 – Покондирена тиква (награда за режију Бори Хануски, награда за глуму и награда за најбољу младу глумицу Мирјани Бањац, награда за костиме Стани Јатић); Кармен (опера), ван конкуренције
1961 – Иркутска прича (награда за режију Димитрију Ђурковићу, награде за глуму Милици Радаковић и Драгољубу Милосављевићу); Женидба Милошева, ван конкуренције
1962 – Вучјак
1963 – Интимне приче (награда за најбољу представу, награде за глуму Петру Вртипрашком, Драгољубу Милосављевићу и Мирјани Бањац); Жизела, ван конкуренције
1964 – Просјачка опера (награда за режију Бори Ханауски, награда за глуму Љубици Раваси); E=mc² / Триптихон / Човек у огледалу, ван конкуренције
1965 – Свет (награда за режију Дејану Мијачу, награде за глуму Радету Којадиновићу, Даници Куцуловић и Мирјани Бањац)
1966 – Фамилија Софронија А. Кирића (награда за режију Димитрију Ђурковићу, награде за улоге Петру Вртипрашком и Лазару Богдановићу, награда за костим Божани Јовановић, похвала за глуму Мији Адамовић); Набуко, ван конкуренције; Лаждипажди, ван конкуренције
1967 – Трактат о слушкињама (награда и похвала за најбољу представу, награда за режију Бори Ханауски, награде за глуму Мирјани Бањац и Стевану Шалајићу); Продана невеста, ван конкуренције
1968 – Месечина за наесрећне (награде за глуму Милици Радаковић и Стевану Шалајићу, похвала за глуму Велимиру Животићу); Вертер, ван конкуренције
1969 – Зона Замфирова (награда за најбољу представу, награде за глуму Љубици Раваси, Добрили Шокици и Томиславу Јовановићу, награда за епизодну улогу Даници Куцуловић)
1970 – Адам и берберин први људи (награда за најбољу представу, награда за режију Желимиру Орешковићу, награде за глуму Стевану Шалајићу, Ивану Хајтлу, Јелици Бјели, Милени Шијачки-Булатовић, Петру Петковићу и Витомиру Љубичићу); Вердијево вече, ван конкуренције
1971 – Наш град (награда за најбољу представу, награде за глуму Стевану Шалајићу, Ксенији Мартинов-Павловић, Драгану Срећкову, похвала за режију Тибору Раковском, похвала за глуму Драгици Синовчић-Брковић и Владиславу Матићу); Лучија ди Ламермур, ван конкуренције
1972 – Да ли је могуће, другови, да смо сви ми волови? (награда за режију Желимиру Орешковићу, награде за глуму Радету Којадиновићу, Федору Тапавичком и Драгици Синовчић-Брковић); Лучија ди Ламермур, ван конкуренције
1973 – Шума која хода (специјална диплома за представу, награде за глуму Драгиши Шокици, Драгутину Колесару, Ксенији Мартинов-Павловић и Даници Куцуловић, награда за музичке илустрације Војкану Борисављевићу); Травијата, ван конкуренције
1974 – Вучјак (награде за глуму Милици Радаковић, Славку Ђорђевићу и Мирјани Гардиновачки)
1975 – Покондирена тиква (награда за најбољу представу, награда за режију Дејану Мијачу, награде за глуму Добрили Шокици, Стевану Шалајићу и Заиди Кримшамхалов); Јама, ван конкуренције
1976 – Зли дуси (награда за најбољу представу); Кармен (опера), ван конкуренције
1977 – Гастарбајтер опера (признање за неговање особеног сценског израза, награда за глуму Ренати Виги, награда за музику Прерагу Вранешевићу, награда за аранжман кретњи Жарку Миленковићу); Тамо где је било срце, данас стоји сунце и Лучија ди Ламермур, ван конкуренције
1978 – Инспекторове сплетке (награда за глуму Миодрагу Лончару); Самсон и Далила, ван конкуренције
1979 – Коме откуцава часовник (награде за глуму Радету Којадиновићу и Ивану Хајтлу, похвала за глуму Младену Барбарићу, специјална диплома за режију Тибору Раковском, специјална диплома за сценографију Ладиславу Вихођилу); Ромео и Јулија / Болеро / Рапсодија у плавом / Американац у Паризу, ван конкуренције
1980 – Преноћиште
1981 – Долња земља (награда за најбољу представу, награде за глуму Љуби Тадићу, Васи Вртипрашком и Стевану Шалајићу); Лов на дивље патке и Отело, ван конкуренције
1982 – Дом Бернарде Албе (награде за глуму Добрили Шокици, Ивани Пејчић и Ксенији Мартинов-Павловић, награда за костим Јасни Петровић); Слике жалосних доживљаја (награде за глуму Милошу Жутићу, Ваљи Вејин, Заиди Кримшамхалов и Љубици Јовић, награда за костим Јасни Петровић); Сви смо ми једна партија, ван конкуренције
1983 – Земља (награда за глуму Заиди Кримшамхалов и Добрили Шокици); Раванград (награда за глуму Славољубу Ђорђевићу, награда за костим Бранки Петровић); Трубадур, ван конкуренције
1984 – Човек је човек (награда за глуму Младену Барбарићу, Мирјани Гардиновачки и Михаилу Плескоњићу); Силфиде / Бал кадета, ван конкуренције
1985 – Дон Жуан (награде за глуму Ирфану Менсуру /и награда публике/, Ивани Пејчић, Гордани Каменаровић и Михаилу Плескоњићу)
1986 – Стриптиз (награда за глуму Миодрагу Петровићу и Предрагу Момчиловићу)

Стеријино позорје, Нови Сад:
1956 – Родољупци (награда за глуму Љубици Раваси); Скендербег; Кнез Иво од Семберије, ван конкуренције; Лицитарско срце, ван конкуренције
1957 – Небески одред (награда за драмски текст; награда за костим Владимиру Маренићу)
1958 – Машкарате испод купља (награда за сценографију Стевану Максимовићу; специјална награда за режију Јосипу Кулунџићу; специјална похвала ансамблу за успелу реализацију модерне концепције)
1959 – Страдија (награда за представу у целини; награда за режију Јовану Путнику)
1960 – Песма (награда за глуму Ђорђу Јелисићу); Пера Сегединац, ван конкуренције
1961 – Избирачица (награда за режију Бориславу Ханауски и Димитрију Ђурковићу; награда за глуму Милици Радаковић и Стевану Шалајићу)
1963 – Интимне приче (награда за режију Миленку Шуваковићу; награда за глуму Петру Вртипрашком); Кристифор Колумбо
1965 – Халелуја (награда за драмски текст Ђорђе Лебовићу; награда за представу у целини; награда за режију Димитрију Ђурковићу: награде за глуму Велимиру Животићу и Драгољубу Милосављевићу Гули); Кир Јања, ван конкуренције
1966 – Фамилија Софронија А. Кирића (ванредна награда за сценско оживљавање књижевног наслеђа ДимитријуЂурковићу; награда за глуму Стевану Шалајићу); Лаждипажди, ван конкуренције
1967 – Трактат о слушкињама (награда за адаптацију текста Боривоју Ханауски; награда за глуму Мирјани Бањац, награда округлог стола критике)
1968 – Викторија (специјална награда за драмски текст – за успешно заокружену драмску трилогију Ђорђу Лебовићу; награда за глуму Злати Јаковљевић)
1970 – Село Сакуле а у Банату (награда за представу у целини; награда за адаптацију текста Димитрију Ђурковићу; награда за глуму Мирјани Бањац; награда града Вршца за текст Зорану Петровићу; награда округлог стола критике)
1972 – Да ли је могуће, другови, да смо сви ми волови?, ван конкуренције
1973 – Награжденије и наказаније, ван конкуренције
1974 – Покондирена тиква (награда за режију Дејану Мијачу; награда за глуму Милени Шијачки-Булатовић)
1977 – Зла ноћ
1983 – Земља, ван конкуренције
1984 – Глорија, ван конкуренције

 МЕС, Сарајево:
1960 – Иза затворених врата; Парастос у белом
1964 – Два лопова и Свиња
1966 – Лаждипажди (Златни ловоров вјенчић за занимљив покушај сценског обликовања дјела из наше књижевне баштине)
1978 – Гастарбајтер опера

Сусрети Јоаким Вујић“, Крагујевац:
1965 – Просјачка опера, ван конкуренције
1981 – Покондирена тиква, ван конкуренције

Дани комедеје, Јагодина:
1972 – Село Сакуле, а у Банату (Мира Бањац – Статуета „Ћуран“ за најбоље глумачко остварење)
1974 – Покондирена тиква (Дејан Мијач – Статуета „Ћуран“ за најбољу режију)
1975 – Новосадска променада
1976 – Љубавно писмо (Милена Шијачки-Булатовић – награда новинара извештача, Иван Хајтл и Љубица Јовић – награде за епизодну улогу)
1977 – Ујеж (Добрила Шокица –  Статуета „Ћуран“ за најбоље глумачко остварење)
1979 – Политичко венчање (Драгица Синовчић-Брковић – награда за епизодну улогу)
1981 – Ожалошћена породица
1982 – Да ли је могуће, другови, да смо ми сви волови
1984 – Светислав и Милева (Васа Вртипрашки – награда за епизодну улогу; Александар Ђорђевић – награда „Јежа“)

Свечаности слободе, Младеновац:
1977 – Јама

Нушићеви дани, Смедерево:
1984 – Протекција

БИТЕФ, Београд:
1986 – Коштана, сан, крик

М. Л.

 

 

 

 

УЧИТЕЉИ

УЧИТЕЉИ – кантата. Музика: Душан Радић.

Праизвођење у СНП 12. X 1978. у НСаду. – Рд. Ј. Милићевић, к. г., дир. Л. Бута; солисти: Б. Окљеша, М. Онешћук, А. Манојловић; рецитатор: Ј. Милићевић, к. г. – Изведено 3 пута, глед. 3859.

ЛИТ: Д. Младеновић, Два века Учитељске школе у Сомбору. Мостови заједништва заставом револуције, Дневник, 15. X 1978.

Ј. М.

УЧИТЕЉИ СТАРА И НОВА КОВА (Flachsmann als Erzieher )

УЧИТЕЉИ СТАРА И НОВА КОВА (Flachsmann als Erzieher ) – комедија. Написао Ото Шмит Ернст. Прво извођење у Хамбургу 1901.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 17. I 1903. у Панчеву. Превео и прерадио: Милан Ћурчин. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 1 пут.

УЧИТЕЉИЦА (A tanitónő)

УЧИТЕЉИЦА (A tanitónő)– слика из сеоског живота у три чина. Написао: Шандор Броди. Прво извођење у Будимпешти, 1908.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 22. III 1910. у Сомбору. Превео: Душан Радић. – Рд. Д. Спасић; М. Марковићка (Учитељица), М. Матејић (Стеван Нађ млађи), М. Тодосићка (Нађовица), К. Васиљевић (Учитељ), М. Николић (Кантор), Д. Матејићка (Кћи канторова), П. Добриновић (Плебанош), М. Хаџи-Динић (Капелан), М. Марковић (Солгабиров), Ј. Антонијевић (Окружни лечник), Р. Спиридоновић (Кнез), В. Виловац (Апотекар), Д. Кранчевић (Закупник), С. Ђуркић (Коњушар), С. Стефановић (Писмоноша), Б. Савић (Коморник), М. Јосићева (Ида Храј), Д. Спасић (Примаш). – Изведено 7 пута.

БИБЛ: Учитељица, прев. М. Димитријевић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 865.

ЛИТ: А-м, У уторак је одржана представа „Учитељица“, Слога, Сомбор, 1910, бр. 11, с. 5; А-м, Српско народно позориште, Браник, 1910, бр. 28, с. 3; А-м, Гостовање СНП у Старој Пазови, 1911, бр. 103, с. 3; А-м, Позоришна недеља, Трговачке новине, 1911, бр. 47, с. 3-4; Ј. Грчић, „Учитељица“, слика из сеоског живота у 3 чина од Шандора Бродија, Браник, 1911, бр. 226, с. 1-2; А-м, Српско народно позориште у Молу, Браник, 1912, бр. 105, с. 4.

В. В.

УЧИТЕЉИЦА (La maestrina)

УЧИТЕЉИЦА (La maestrina) – драма у 3 чина. Написао: Дарио Никодеми. Прво извођење у Риму, 9. XII 1917.

Прво извођење у нашој земљи у НП у НСаду 10. V 1921. Превео: Божа Николић. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: М. Верешчагина, Б. Николић, Д. Спасић, Д. Сотировић, Д. Васиљевићка. – Изведено 4 пута.

ЛИТ: А-м, „Учитељица“ од Дарија Никодемија, Јединство, 19. V 1921.

В. В.

ФАБРИЧАР (Henri Hamelin)

ФАБРИЧАР (Henri Hamelin) – позоришна игра у 3 радње. По Емилу Сувестру написао: Филип Девријен. Прво извођење у Паризу, 1838.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 7. XI 1869. у НСаду. Превео: Јован Стефановић Виловски. Подела узета са плаката представе одржане 19. I 1872. у НСаду. – Д. Ружић (Исидор Хавлен), Д. Ружићка (Емилија), П. Брани (Кантал), Н. Недељковић (Теодор Ламбер), М. Суботић (Стеван Будоан), Н. Рашић (Петар), Л. Хаџићева (Јулка). – Изведено 7 пута.

ЛИТ: С., Српско народно позориште у Н. Саду, Подлистак Заставе, 1869, бр. 135, с. 3; Л., Српско народно позориште, Матица, 1869, бр. 36, с. 880-881.

В. В.