ТРАКТАТ О СЛУШКИЊАМА – игра у два дела у речи, слици и песми. Написао: Богдан Чиплић.                                                                                                                                              Праизвођење у СНП 8. XI 1966. у НСаду. – Рд. и режијска обрада текста Б. Ханауска, к. г., сц. М. Лесковац, к. Љ. Драговић, к. г., музички сарадник С. Вукосављев, к. г., к-граф М. Месаровић, лектор Ж. Ружић, пом. рд. М. Бањац, фото-дијапозитиви С. Лазукић; Ј. Бјели (Госпођа), Љ. Раваси (Маришкина баба, Јолан), М. Бањац (Шарика, Зита, Етелка), М. Шијачки-Булатовић (Прва госпођа, Розара, Млада девојка, Агнеш), Добрила Шокица (Розарина мати, Каролина, Тереза), А. Веснић (Жофика, Мици, Илонка), С. Шалајић (Солгабиров, Гефрајтер, Полицај), С. Душановић (Неди, Чика Гаја), Ф. Тапавички (Диригент, Недијев син, Илонкин момак), В. Матић (Капетан, Морнар), А. Хрњаковић (Ђерђ, Капелан), Ф. Живни (Глумац са виолином). – Изведено 54 пута, глед. 20.677.                                        БИБЛ: Богдан Чиплић, Трактат о слушкињама, НСад 1961; Богдан Чиплић – Бора Ханауска, Трактат о слушкињама, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1440.                                                           ЛИТ: А-м, Премијера „Трактата о слушкињама“, Дневник, 8. X 1966; Л. Геролд, Memento a cselédlánykról, Magyar Szó, 8. X 1966; Г. Д(ивљак)-А(рок), Приче са чајанке, Дневник, 6. XI 1966; М. Кујунџић, Бечејске служавке и њина госпођа, Дневник, 10. XI 1966; М. Мирковић, Пун шушањ слушкиња, Политика експрес, 10. XI 1966; Ж. Јовановић, Бечејска вртешка, Вечерње новости, 10. XI 1966; Ђ. Ђурђевић, Аутентично сценско доживљавање Војводине, Борба, 10. XI 1966; Л. Геролд, Előadás a cselédlányokról, Magyar Szó, 11. XI 1966; М. Х(арпањ), Трактат о слушкињама, Индекс, 26. XI 1966; П. Волк, Ипак остаје нада, Књижевне новине, 26. XI 1966; А-м, Драмски ансамбл Српког народног позоришта, Сцена, 1967, бр. 1, с. 139; А-м, Премијера и прво извођење у земљи: „Трактат о слушкињама“ Богдана Чиплића, Позориште, Тузла, 1967, бр. 1,  с. 104; Н. Р(аич), Два гостовања Српског народног позоришта. Одушевили и разочарали, Сомборске новине, 10. III 1967; Ј. Дамњановић, Добра представа – иде добро, Политика експрес, 2. XII 1967; Ј. Дамњановић, Неће да буду мртви, Политика експрес, 14. XII 1967; П. Ј(анковић), „Слушкиње“ у Вршцу, Вечерње новости, 19. V 1967; Б. Чиплић, Старо и ново позорје, Дневник, 19. VII 1970.

М. Р.

ТРАФИКА ЊЕНЕ ЕКСЕЛЕНЦИЈЕ (A méltóságos asszony tráfikja) – комедија у 3 чина (5 слика). Написао: Ласло Буш-Фекете. Прво извођење у Будимпешти, 1932.                                                Прво извођење у нашој земљи у ХНК 10. IX 1932,  у Згбу. Превео: Калман Месарић. – Рд. Калман Месарић. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 42 пута.                                                                                                                  Прво извођење у СНП 31. X 1933. у НСаду. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: Ј. Јевтићева, М. Спиридоновићка, Љ. Левак, М. Штефанек, П. Матић и М. Вујновић. – Изведено 7 пута.         Премијера у Н-Оп 29. I 1933. у Сплиту. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 19 пута.                                                                             Прво извођење у НПДб 26. V 1936. у Петровграду. – Рд. Р. Спиридоновић; М. Спиридоновић (Удовица Зимањи), Л. Ђорђевић (Лола), Ј. Краснић (Клара), К. Колашинац (Манцика), С. Јанићијевић (Гроф), М. Вујановић (Макс), С. Колашинац (Татица), Милена Петровић (Ханденбург), М. Мирковић (Лакеј, Младић), М. Живковић (Финанс, Разносач новина), М. Поповић (Полицијски чиновник), Милица Петровић (Служавка), Б. Ђорђевић (Бесни господин), В. Антоновић (Пијан човек), А. Рашковић (Његова екселенција), Л. Јовановић (Чика Шварц), Д. Левак (Господин са моноклом), О. Спиридоновић (Дете). – Изведено 2 пута.                                                                                                                                     ЛИТ: А-м, Премијера духовите комедије „Трафика њене екселенције“ од Л. Буш Фекете, Нови Сад, 1933, бр. 54, с. 2; А-м, A méltóságos asszony tráfikja, Hiradó, Петровград, 1936, бр. 124, с. 3-4 ; А-м, Трафика њене екселенције са г-ђицом Косом Јефтић у улози Кларе, Покрет, 1954, бр. 1–2, с. 3–4.

М. М.

ТРГОВИНА ЈЕ ТРГОВИНА (Les affaires sont les affaires) – позоришна игра у 3 чина. Написао: Октав Мирбо. Прво извођење у Паризу, 20. IV 1903, у нашој земљи 30. X 1906. у ХНК у Згбу.

Прво извођење у СНП 14. IV 1907. у Панчеву. Превео: Јован Грчић. Подела узета са плаката представе одржане 29. XI 1907. у НСаду. – Рд. Д. Спасић; П. Добриновић (Исидор Леша), Т. Лукићка (Лешатовица), М. Марковићка (Жермена), Љ. Иличић (Ксавије), А. Стојановић (Лисијен Гаро), М. Матејић (Пинк), К. Васиљевић (Груг), М. Марковић (Марки Пороле), Р. Спиридоновић (Виконт де ла Фонтле), М. Николић (Баштован), Н. Сланкаменац (Баштованов момак), С. Стефановић (Жан), Ј. Стојановићка (Жилијета). – Изведено 7 пута.

ЛИТ: Л. (Марковић) М(ргу)д, „Трговина је трговина“, позоришна игра у 3 чина од Октава Мирбоа, Браник, 1907, бр. 265, с. 3-4; Р., Трговина је трговина, Позориште, НСад, 1907, бр. 16, с. 114-115; А-м, Српска народна позоришна дружина у Београду, Позориште, НСад, 1907, бр. 5, с. 50-51; Ф., Позоришна хроника, Дело, Бгд, 1907, бр. 43, с. 410; Ј. Ћ., У суботу 22. марта (4. априла) приказан је позоришни комад „Трговина је трговина“, Наше коло, Сомбор, 1908, бр. 14, с. 3.

В. В.

ТРЕГУБОВА Александра – певачица, руског порекла. У НП у НСаду била је ангажована као чланица оперског хора од 1925. до 1927. Наступала је и у мањим, епизодним, солистичким улогама.

УЛОГЕ: Госпођа де Вердијер (Лепа пустоловина), О Кикото Сан (Гејша), Амели (Madame Pompadour), Вали (Кнегиња чардаша), Сузи (Игра у срећу), Лоло (Последњи валцер), Дурлан (Стамбулска ружа), Бригет (Клокло).

ЛИТ: А-м, Игра у срећу, Нови Сад, 1926, бр. 4, с. 7.

В. В.

ТРЕСЧЕЦ-ПЕТРИ Ивона – в. ПЕТРИ-ТРЕСЧЕЦ Ивона

ТРЕЋА ЖЕЉА (Třetí pžaní) – комедија у 3 чина. Написао: Вратислав Блажек. Прво извођење у Прагу, 1959.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 26. XI 1963. у НСаду. Превео: Живомир Јоковић. – Рд. Д. Мијач, сц. М. Крстоношић, к. г., к. Б. Јовановић, к. г.; С. Шалајић (Петар), М. Кљаић-Радаковић (Вера), Р. Којадиновић (Тата), Добрила Шокица (Мама), Д. Колесар, М. Петковић (Карло), Д. Синовчић-Брковић (Божена), И. Хајтл (Фарбар), Ф. Живни (Деда), С. Јовановић (Хурдалек), М. Тошић (Ерлебах), М. Милићевић, Т. Јовановић (Директор), М. Петковић, Д. Јанковић Макс (Важни господин), С. Перић-Нешић (Госпођица), Ф. Тапавички (Репортер), Н. Шалајић (Девојчица), Б. Краутхакер (Прва манекенка), Љ. Милекић (Друга манекенка). – Изведено 31 пут, глед. 6561.

БИБЛ: Вратислав Блажек, Трећа жеља, комедија у три чина, 5 слика, прев. Живорад Јоковић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1139.

ЛИТ: А-м, „Бен Акиба“ подиже завесу, Борба, 23. XI 1963.

Ј. М.

ТРИ БАЛЕТА – балетско вече у 3 дела: изведени балети Симфонија ц-дур (в), Триптихон (в) и Човек у огледалу (в).                                                                                                                            Праизведба у СНП 3. III 1964. у НСаду. – К-граф и рд. Г. Македонски, дир. Д. Миладиновић, к. г., И. Топлак, сц. П. Пашић, к. г., к. Б. Јовановић, к. г. – Изведено 6 пута, глед. 2898.        ЛИТ: ћ, У знаку просечности, Зрењанин, 25. IV 1964.

Љ. М.

ТРИ БАЛЕТА (I) – три једночина балета: Фантастични дућан (в), Шпански капричо (в) и Велеградске варијације (в).

Прво извођење у СНП 7. V 1959. у НСаду. – Рд. и к-граф Ј. Вајс-Беложански, дир. М. Фајдига, сц. С. Максимовић, к. С. Јатић, педагог Г. Македонски. – Изведено 14 пута, глед. 5042 (Фантастични дућан), 16 пута, глед. 5489 (Шпански капричо, једно извођење са опером Пајаци) и 16 пута, глед. 5866 (Велеградске варијације, једно извођење са опером Кнез Иво од Семберије).

ЛИТ: Др А. М., Оперски циклус код нас, Зрењанин, 6. VI 1959.

И. И-К.

ТРИ БЕКРИЈЕ (Der böse Lumpazivagabundus oder Das liederliche Kleeblatt) – чаробна игра у 3 чина са предигром (6 слика), с певањем. Написао: Јохан Непомук Нестрој. Музика: Адолф Милер. Прво извођење у Бечу, 10. IV 1833, у нашој земљи 20. V 1857. у ХНК у Згбу.

Прво извођење у СНП 31. XII 1911. у НСаду. Превео: Мита Живковић. Посрбио: Гедеон Леовић. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: П. Добриновић (Муштвић), К. Васиљевић (Туткалић), М. Хаџи-Динић (Фирцалић). – Изведено 6 пута.

Прво извођење у НП у НСаду 22. XII 1927. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – Рд. Е. Надворник, дир. С. Пашћан и цео драмски ансамбл. – Изведено 7 пута.

Прво извођење у НПДб 19. XII 1939. у НСаду. – Рд. С. Лајтнер, дир. П. Ивановић, сц. М. Шербан; Љ. Филиповић (Стеларис), М. Ерцеговић (Фортуна), Б. Андоновић (Златија, Перса), И. Јовановић (Амороза), Н. Стојановић (Мистификс), Д. Антонијевић (Хиларис, Голић), Б. Станојевић (Флудрибус), Б. Јовановић (Лумпациус Вагабундус), М. Миљуш (Туткалић), С. Душановић (Фирцалић), М. Ајваз (Муштвић), Б. Дечермић (Бућкуришев), Ж. Станојевић (Пиварски момак), З. Антонијевић (Пела, Наста), Р. Петровић (Јела, Рокса), А. Стојковић (Торбар, Јанко), М. Драгин (Столар), В. Савић (Гибаница), Н. Митић (Рендалов), К. Шербан (Агра), Р. Ферари (Мара), С. Пашалић (Лолић), Р. Кранчевић (Госпођа Палпити), М. Петровић (Лаура), И. Душановић (Камила), И. Ђурђевић (Сликар). – Изведено 13 пута.

Премијера у СНП 30. XI 1963. у НСаду. – Рд. Ј. Коњовић, сц. М. Лесковац, к. С. Јатић, к-граф Г. Македонски, музички сарадник Д. Стулар, пом. рд. Ф. Живни; Т. Плескоњић (Туткалић), Д. Милосављевић – Гула (Калупић), Ф. Живни (Фирцалић), С. Душановић (Рендалов), С. Јовановић (Гибаница, Пролазник), Р. Којадиновић (Бућкуришев, Ђовани-Ђоле), Ф. Тапавички (Момак у крчми, Барон Голић, Барон Лолић), Н. Митић (Торбар), А. Веснић (Агра), М. Бањац (Рокса, Бондула), Добрила Шокица (Мара, Гондула), И. Душановић (Наста), С. Перић-Нешић (Госпођа Палпити), Д. Куцуловић (Келнерица). – Изведено 36 пута, глед. 10.790.

БИБЛ: Нестрој, Три бекрије, Сомбор 1862.

ЛИТ: Ј. Грчић, „Три бекрије“ од Нестроја, Браник, 1911, бр. 252, с. 2; А-м, Српско народно позориште, Браник, 1912, бр. 1, с. 4; А-м, Српско народно позориште, Невен, Суботица, 1912, бр. 21, с. 2; A. Miklautz, Lumpazi Vagabundus von Nestroy, Deutsches Volksblatt, 24. XII 1927; А-м,  „Три бекрије“ – „Лумпациус Вагабундус“ по Нестроју, музика од Адолфа Милера, Нови Сад, 1927, бр. 43, с. 5; А-м, „Три бекрије“, Застава, 21. XII 1939; Б. Чиплић, Три бекрије, Дан, 24. XII 1939; М. Кујунџић, Свако зна шта хоће, Дневник, 3. XII 1963.

В. В.

ТРИ БРАЧНЕ ЗАПОВЕСТИ (Házassági három parancs) – шаљива игра у 3 чина, с певањем. Написао: Еде Сиглигети. Прво извођење у Пешти, 20. XII 1850.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 24. XI 1874. у НСаду. Посрбио Јустин Милан Шимић, музика: Славољуб Лжичар. – Рд. Д. Ружић; Д. Ружић (Ђена), Ј. Сајевићка (Олга), Ј. Маринковићка (Савковићка), А. Сајевић (Смиљанић), Д. Ружићка (Милева), Ј. Божовић (Андрија), Љ. Зорићева (Јелка), П. Добриновић (Петар). – Изведено 1 пут.

ЛИТ: А-м, Три брачне заповести, Позориште, НСад, 1874, бр. 47, с. 195.

М. М.