ПРОЖДРЉИВКО (A telhetetlen gömböc) – дечја опера у једном чину. Музика: Ерне Кираљ. Либрето: Балаж Пал. Прво извођење 1963. на Радио-НСаду, а прво сценско извођење 1964. у драмској секцији школе „Народни хероји“ у Чантавиру.

Прво извођење у СНП 14. IX 1985. у НСаду (са једночином дечјом опером Шумска краљица). Превео: Јован Марковић. – Рд. Б. Свилокос, к. г., дир. Ј. Ферик, сц. Б. Максимовић, избор к. С. Јатић, к-граф Љ. Мишић; А. Ђорђевић, Т. Јовановић (Приповедач), Д. Илић (Прождрљивко), И. Кантор (Мајка), Б. Кнежевић, Б. Јатић (Отац), Б. Ружић (Ружа), М. Павловић, С. Буљ (Злата), Б. Окљеша, А. Сарамандић (Нада), М. Милер, М. Гиковски, Ђ. Нађ, А. Петрић, Е. Курунци, Т. Чебски, Г. Станковић, Д. Крстић, С. Феле, Р. Несторовић (Деца / ритмичка игра и екосеза), Г. Теглеши, Д. Влалукин, Ј. Јојкић, М. Петровић (Косач и косачица), З. Јанковић, С. Јанковић, Е. Кочи, М. Марић, В. Нађ, М. Вујић, Н. Попов, Ј. Варга, В. Наодовић, М. Сивери (Косачице), А. Манојловић, М. Половина, М. Ристић, Б. Шугић, Б. Радулашки, С. Кулишић, П. Којић, В. Јосимов, А. Тири (Косачи), А. Христидис, Д. Овидиу, И. Фетаховић (Официри), И. Фетаховић, Б. Курунци, З. Радојчић, В. Халаку, В. Чебски, В. Поповић, Ђ. Кечи, Б. Крстић, З. Штефко, З. Ковач, З. Мартиновић, М. Зуцајић, Л. Рац-Сабо, Ч. Милушић, А. Сарка (Војници). – Изведено 20 пута, глед. 5260.

ЛИТ: В. Крчмар, Опера као бајка, Позориште, НСад, 1985, бр. 1, с. 2; Ђ. Рајковић, Деца – највећи пробирачи, Позориште, НСад, 1985, бр. 2-3, с. 9; Е. Гвоздановић, Проналажење властитог сценског израза, Позориште, НСад, 1986, бр. 10, с. 10.

М. Л.

ПРОКИЋ Јелица – балетска играчица (Београд, 24. V 1936 – Нови Сад, 12. X 2007). Девојачко презиме јој је Нинковић, под којим је и наступала док се није удала за Стевана Прокића, шефа сценске опреме у СНП. Балетску школу је похађала у Бгду код Н. Кирсанове. Играчку каријеру је започела 1949. у Уметничком ансамблу Централног дома ЈНА. Од 8. III 1950. па све до пензионисања, 31. VIII 1974, припадала је балетском ансамблу СНП. Први пут се појавила у солистичкој улози 1951, као Бисерка у Охридској легенди. Игра јој се одликовала доживљеношћу, топлином и уздржаном лириком. Одликована је Орденом рада са сребрним венцем (1961).

УЛОГЕ: Марија (Бахчисарјска фонтана), Силвија (Силвија), Јела (Ђаво у селу), Жизела (Жизела), Шехерезада (Шехерезада), Мајка (Ноћ на прузи), Млада (Шпански капричо), Вила (Дон Кихот), Бенова вереница, Руска игра (Лабудово језеро), Кан-кан лутка (Фантастични дућан), Вила лета (Пепељуга), Кантинерка (Шчелкунчик).

ЛИТ: Н. Петин, Последња балетска премијера у НСаду, Дневник, 15. VI 1952; В. С. М., Гостовање опере и балета СНП-а из Новог Сада, Сомборске новине, 22. I 1960;  Ј. Шулхоф, „Охридска легенда“, Дневник, 22. XI 1961; Г. Б., Занимљива бајка, Дневник, 25. V 1965.

В. П.

ПРОКИЋ Стеван – шеф сценске опреме, висококвалификовани радник (Нови Сад, 22. VI 1928 – Нови Сад, 27. X 2015). Завршио је 5 разреда гимназије. Пре доласка у СНП радио је као службеник у индустрији машина „Победа“ у НСаду. Као службеник Техничке дирекције ангажован је и у СНП 1. II 1952, а касније је распоређен на рад у бинском сектору. У звање ВКВ радника преведен је од стране стручне комисије 1961. Својим преданим радом и сналажљивошћу успео је да све разнолике послове Техничке службе усклади са радом Драме, Опере и Балета. Биран је у разне комисије и самоуправне органе. Супруга му је балерина СНП Јелица Нинковић-Прокић. Пензионисан је 5. IV 1991.

ЛИТ: Ж. Бајић, Тако је почело (25 година Стеријиног позорја), Позориште, НСад, 1980, бр. 9, с. 7; Ж. Бајић, Наши пензионери, Позориште, НСад, 1991, бр. 10, с. 47.

Р. Б.

ПРОКОФЈЕВ Сергеј Сергејевич (Сергей Сергеевич Прокофьев) – руски композитор (Сонцовка, Јекатеринославска губернија, 23. IV 1891 – Москва, 5. III 1953). Прве поуке из клавира добио је од мајке, која је била одлична пијанисткиња. Склоност ка компоновању испољио је још у најранијем детињству. Својим изузетним талентом скренуо је на себе пажњу С. И. Тањејева, Р. М. Глиера и А. К. Глазунова. Као изразито обдарени млади пијанист примљен је као тринаестогодишњак на петроградски Конзерваторијум у класу А. Љадова. Касније је студирао клавир код Јесипове, а композицију код Римског-Корсакова и Черепњина. Плодотворна уметничка делатност П. почиње већ за време студија. Његова младићска дела – Први клавирски концерт (1911), Класична симфонија (1917), а такође и наступи на концертима као пијанисте, испољавали су самосвојан таленат, смелост и новину мисли, чиме је стекао топле симпатије Горког и Мајаковског. Русију је напустио 1918. и предузео велико путовање по земљама старог и новог света, наступајући веома успешно као пијанист. У Паризу се настанио 1923. да би за деценију боравка у том граду постигао светски углед. У Русију се вратио 1933. и одмах се уврстио у водећу композиторску тројку, поред Шостаковича и Хачатурјана, да би заједно са њима доживео неоправдане критике стаљинистичких естетичара. Стваралачки опус П. је веома обиман и разноврстан. Написао је преко 130 понајвише опсежних дела из готово свих области музичког стваралаштва, међу којима 8 опера, 7 балета, 7 симфонија, највише ораторијума, кантата, инструменталних концерата, многобројних клавирских композиција, песама, музику за сценска дела и филмове. Важнија дела: опере – Семјон Котко, Венчање у манастиру, Прича о правом човеку, Рат и мир, Заљубљен у три наранџе; балети – Ромео и Јулија, Пепељуга, Камени цвет, кантата Александар Невски; симфонијска прича Пећа и вук, V, VI и VII симфонија, за коју је композитор посмртно добио Лењинову награду. У својим најбољим остварењима која се одликују дубином садржаја, неисцрпношћу фантазије и високим уметничким мајсторством, П. продужава и развија традиције руских класика. Највећу популарност стекао је музиком за балет Ромео и Јулија, по оцени многих најлепшом балетском музиком која је до данас написана. Као оперски композитор П. је испољавао у пуној мери две изванредно снажне компоненте свог стваралачког дара: осећајну лирику и богат смисао за хумор. Као драматичар П. је изразити хуманист, дубоко повезан са осећањима и реакцијама ликова које описује. Драматургија његових сценских дела извире из саме унутрашњости његових многобројних јунака, међу којима је особито дубоко, присно и потресно знао музиком описати једноставне и мале људе. Певљивост и изражајност његове мелодике, затим занимљиви ритмови и фини осећај за употребу и комбиновање инструмената и људског гласа, учинили су да П., иако модеран, остане разумљив и приступачан широком просеку слушалаца. П. је обогатио руску и европску музику јединственим делима, специфичним по разноврсности и ширини распона, па се због тога с разлогом убраја не само међу прве совјетске композиторе, него и међу највеће представнике музике нашег времена. У СНП су извођена његова дела: балети – Ромео и Јулија (фрагментарно) и Пепељуга, и опера – Заљубљен у три наранџе.

М. Х.

ПРОЛЕЋЕ СЕ БУДИ (Frühlings Erwachen) – дечја трагедија у 3 чина (18 слика). Написао: Франц Ведекинд. Прво извођење у Берлину, 22. XI 1906, у нашој земљи 13. I 1924. у ХНК Згб.

Прво извођење у СНП 2. V 1934. у НСаду. Превела: Нина Вавра. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 1 пут.

В. В.

ПРОСИДБА (Просидьба) – шаљива игра у једном чину. Написао: Антон Павлович Чехов. Прво извођење у Москви, 1899, у нашој земљи 28. II 1913. у НП Бгд.

Прво извођење у СНП 8. VIII 1946. у НСаду (са Чеховљевим једночинкама Медвед и Свадба). Превео: Јован Максимовић. – Рд. Ј. Љ. Ракитин, к. г., сц. М. Шербан; Б. Татић (Чибуков), Љ. Секулић (Наталија Степановна), Ж. Митровић (Ломов). – Изведено 13 пута, глед. 3604.

БИБЛ: А. П. Чехов, Просидба, шаљива игра у 1 чину, прев. Денмарк (?), НСад 1938.

ЛИТ: Б. Ч(иплић), „Три актовке“ А. П. Чехова у режији Јурија Ракитина, СВ, 11. VIII 1946.

М. М.

ПРОСЈАЧКА ОПЕРА (Dreigroschenoper) – позоришни комад у 3 дела. Написао: Бертолт Брехт. Музика: Курт Вајл. Прво извођење у Берлину, 13. X 1928, у нашој земљи 30. IX 1937. у СНГ у Љубљани.

Прво извођење у СНП 16. IV 1964. у НСаду. Превео: Тодор Манојловић; драматуршка редакција: Боривоје Ханауска. – Рд. Б. Ханауска, сц. В. Ребезов, к. г., к. С. Јатић, адаптација музике Д. Стулар, пом. рд. В. Животић и Д. Јанковић Макс; В. Љубичић (Џонатан Печом), Љ. Раваси (Госпођа Печом), А. Веснић (Поли Печом), Т. Јовановић (Мечет), И. Хајтл (Браун), М. Бањац (Љуси), Ф. Живни (Уолтер-Врба), Т. Плескоњић (Џеки-Кука), П. Петковић (Метју-Грош), И. Слијепчевић (Роберт-Тестера), Ф. Тапавички (Едо-Анђелак), Д. Колесар (Џими-Кенгур), В. Матић (Филч), М. Кљаић-Радаковић (Џени), Д. Синовчић-Брковић (Бети, Жена – певач пролога), И. Душановић (Мадам), З. Кримшамхалов (Мала), В. Животић (Смит), С. Јовановић (Кимбел), Ф. Тапавички, Д. Колесар (Моритати), Л. Богдановић, В. Матић (Џелати). – Изведено 45 пута, глед. 13. 681.

БИБЛ: Бертолт Брехт, Опера за три гроша, комад са музиком у 11 слика, по Просјачкој опери Џона Геа, музика Курт Вајл, прев. Тодор Манојловић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1159.

ЛИТ: Л. Дотлић, Шекспир и Брехт на новосадској сцени, Дневник, 4. VIII 1963; Г. Дивљак-Арок, Пластичност политичке сатире, Дневник, 16. IV 1964; В. Дубравчић, Сурово до – Брехта, Дневник, 18. IV 1964; Ј. Пуљизевић, Богате нијансе свих тонова, Вјесник, Згб, 28. XII 1965.

Ј. М.

ПРОТЕКЦИЈА – комедија у 5 чинова. Написао: Бранислав Ђ. Нушић. Прво извођење 30. III 1889. у НП у Бгду.

Прво извођење у СНП 17. III 1890. у НСаду. – Рд. П. Добриновић; Д. Ружић (Министар), Т. Лукићка (Персида), С. Миљковићка (Драгиња), П. Добриновић (Аћим Кукић), Д. Ружићка (Савета), К. Васиљевић (Светислав), М. Марковићка (Јулка), А. Лукић (Манојло Кукић), Д. Жанова (Јованка), М. Марковић-Мика (Младен Ђурић), М. Димитријевић (Сава Савић), К. Делини (Администратор), Ј. Добриновићка (Жена), Ђ. Бакаловић (Практикант), М. Живковић (Момак министров). – Изведено 21 пут.

Премијера у СНП 6/19. IV 1910. у Сомбору. – Рд. Д. Спасић; Д. Спасић (Министар), Д. Васиљевићка (Персида), Р. Кранчевићка (Драгиња), П. Добриновић (Аћим Кукић), Д. Николићка (Савета), М. Матејић (Светислав), Д. Матејићка (Јулка), А. Лукић (Манојло), О. Освалдова (Јованка), Ј. Антонијевић (Ђурић), М. Хаџи-Динић (Сава Савић), С. Стефановић (Администратор), К. Виловчевица (Једна жена), В. Виловац (Практикант), С. Ђуркић (Момак министров), Б. Савић (Носач). – Изведено 3 пута.

Премијера у СНП/НП 15. V 1919. у НСаду. Подела узета са плаката представе одржане 18. I 1920. у НСаду. – Рд. К. Васиљевић; К. Васиљевић (Министар), Д. Васиљевићка (Персида), З. Петровићка, З. Душановићка (Драгиња), Д. Спасић (Аћим Кукић), М. Тодосићка (Савета), Ј. Стојчевић, Д. Величковић (Сава Савић),  М. Душановић (Светислав), Р. Кранчевићка (Јулка), В. Виловац (Манојло), Софија Ленска, Љ. Јовановићева (Јованка), Ј. Петровић, Стеван Јовановић (Младен Ђурић), Р. Алмажановић, М. Живановић (Администратор), К. Виловчева (Једна жена), В. Кустудић, С. Савић (Практикант), П. Јовановић, Л. Лазаревић (Момак министров), Ј. Силајџић, Д. Бајић (Носач). – Изведено 12 пута.

Премијера у СНП 24. X 1922. у Старом Бечеју. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика је утврђено да су у представи учествовали: М. Аћимовић (Аћим), Р. Павићевић (Манојло), Р. Матијевић (Сава Савић), А. Аћимовићка и Л. Радосављевићка. – Изведено 1 пут.

Прво извођење у Н-Оп 5. V 1929. у Сомбору. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 14 пута.

Премијера у СНП 8. X 1931. у Старом Бечеју. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – рд. Н. Динић; Н. Динић (Аћим Кукић), С. Савић (Манојло Кукић), П. Матић (Сава Савић), Д. Сотировић (Министар), М. Миљуш, Е. Миљуш, М. Петровићева, Х. Вугринчићева. – Изведено 13 пута.

Прво извођење  у НП Бгд Секција за Дб 21. XI 1934. у НСаду. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – рд. Р. Павићевић, сц. М. Шербан; Р. Павићевић (Аћим Кукић), С. Савић (Манојло Кукић), Д. Сотировић (Министар), Д. Павићевићка (Савета), Р. Ферари (Персида), П. Милосављевић (Сава Савић), Н. Стојановић (Светислав), Р. Петровићева (Драгиња), З. Николић (Јулка), Б. Костић (Јованка), Г. Николић (Младен Ђурић), К. Рајчевић (Једна жена), В. Милин (Администратор), А. Маслов (Практикант), Б. Казазовић, Е. Казазовић. – Изведено 4 пута.

Прво извођење у НПДбС 19. X 1940. у Кули. – Рд. Ј. Јеремић; В. Милин (Министар), М. Козомора (Драгиња), А. Мајценовић (Персида), Ј. Јеремић (Аћим Кукић), М. Спиридоновић (Савета), Н. Стимић (Јулка), Р. Гојкић (Светислав), Л. Делић (Манојло), З. Чокановић (Јованка), М. Јовановић (Младен Ђурић), А. Делић (Једна жена), В. Тодоровић (Администратор), Т. Тасић (Практикант), М. Мирковић (Сава Савић), Ф. Живојевић (Момак министров). – Изведено 7 пута.

Премијера у СНП 27. III 1984. у НСаду. – Рд. Д. Станкоски, к. г., сц. М. Чутурило, к. г., к. Е. Танчева, к. г., музичка сарадња П. и М. Вранешевић; Ф. Тапавички (Министар), С. Јосић-Стипић (Персида), Т. Плескоњић (Аћим Кукић), Д. Куцуловић (Савета), В. Вејин (Јулка), А. Ђорђевић (Светислав), С. Ђорђевић (Манојло), Р. Виги (Јованка), В. Вртипрашки (Младен Ђурић), И. Сувачар (Жена), Драгиша Шокица (Практикант), В. Каћански (Сава Савић), П. Момчиловић (Момак код министра), Л. Стевановић, Н. Вујановић, Д. Јакишић, Г. Ђурђевић (Момци и девојке). – Изведено 19 пута, глед. 6764.

БИБЛ: Б. Ђ. Нушић, Протекција, Бгд 1924.

ЛИТ: К-ћ, Протекција, Позориште, НСад, 1890, бр. 40, с. 159; А-м, У суботу 19. септембра „Протекција“, Банаћанин, Велика Кикинда, 1892, бр. 40, с. 3; А-м, Nusits Braniszláv „A protekcio“, Bácska, Сомбор, 1904, бр. 20, с. 5; А-м, „Протекција“ од Нушић Бранислава, Застава, 18. V 1919; Цензор, Протекција, Застава, 2. X 1921; В., Српско народно позориште, Ново време, Стари Бечеј, 1922, бр. 45, с. 2; В., У понедељак је давана јубиларна представа у корист г. Милорада Аћимовића, Ново време, Стари Бечеј, 1924, бр. 10, с. 2; А-м, Нушићево вече, Протекција, Србија, Сремска Митровица, 1924, бр. 134, с. 3; А-м, Реприза Нушићеве „Протекције“ у новој подели, Југословенски дневник, 1932, бр. 45, с. 4; М., Нушићева духовна комедија „Протекција“, Нови Сад, 1932, бр. 8, с. 2; Сведин (С. Динчић), „Протекција“ од Бранислава Нушића, Југословенски дневник, 1934, бр. 237, с. 4; Д. Влатковић, Нушићева „Протекција“ први пут у Н. Саду, Дневник, 22. IV 1962; Н. Симин, Протекција као свакодневица, Дневник, 27. III 1984; М. Кујунџић, Двоцевком на министра, Дневник, 30. III 1984; Д. Клаић, Истрошени манир, Политика, 13. IV 1984; Д. Влатковић, Нушић и његова „Протекција“, Позориште, НСад, 1984, бр. 5-6.

Л. Д.

ПРОТИЋ Зорица – глумица (Београд, 29. XII 1908 – Ниш, 30. IV 1995). Дипломирала је на Филозофском факултету у Скопљу. Глумом је почела да се бави 1949. у НП у Краљеву, а потом је сезону 1950/51. провела у НП „Бора Станковић“ у Врању, сезону 1951/52. у НП у Нушу, а од 1952. до 1954. била је у НП Босанске Крајине у Бањој Луци. Члан СНП је постала 29. III 1954. и у њему остала до 31. VIII 1955, када се вратила у НП у Бањој Луци, да би 1969. постала члан НП у Тузли, где је и пензионисана. Посебно се истицала у драмским и карактерним улогама, али и комичним. На сцени је била изражајна, показивала је осећајност и непосредност, никада није била извештачена. Опробала се у неколико режија, а бавила се и теоретским разматрањем позоришне проблематике, које је објављивала у листу Синдикалне подружнице бањалучког НП „Сцена“.

УЛОГЕ: Госпођа Спасојевићка (Др), Бјанка (Отело), Госпођа Линде (Нора), Сусетка (Крвава свадба).

М. Л.

ПРОТИЋ Јован – драмски писац (Товаришево, Бачка, 7. II 1868 – Сарајево, 22. XI 1926). Основну школу је завршио у Шиду, гимназију у НСаду и Богословију у Сремским Карловцима. Службовао је као капелан у Земуну, па као администратор парохије у Крушедолу, а затим је био гимназијски катихета у Мостару од 1898. до 1912. и у Сарајеву до смрти. Био је један од главних организатора тадашњег књижевног живота у Мостару, покретања „Зоре“ и „Мале Библиотеке“, где су углавном објављени и његови радови: Сличице из сеоског албума (1894), Шарени шљунци (1899), Сеоске фотографије (1900), Приповетка како се покојни Аврам Несторовић свадио са покојним Аврамом Несторовићем (1902), У Заветринцима (1904), Из сеоског албума (1907), Пером и оловком (1909), Неозбиљне ствари (1919), Уз дим дувана (1924). Саставио је и две свеске листова, у неку руку зборник наше хумористике. Од трију његових актовки у СНП су изведене две: Гуска (1904) и Јанковић Стојан (1909).

БИБЛ: Мале сцене, Сарајево, б. г.; Три актовке (Јанковић Стојан, Гуска, Оче, опрости ми), НСад 1913.

ЛИТ: Б. Јефтић, Јован Протић, Српски књижевни гласник, 1926, бр. 8, с. 19.

В. В.