ПРОКИЋ Јелица – балетска играчица (Београд, 24. V 1936 – Нови Сад, 12. X 2007). Девојачко презиме јој је Нинковић, под којим је и наступала док се није удала за Стевана Прокића, шефа сценске опреме у СНП. Балетску школу је похађала у Бгду код Н. Кирсанове. Играчку каријеру је започела 1949. у Уметничком ансамблу Централног дома ЈНА. Од 8. III 1950. па све до пензионисања, 31. VIII 1974, припадала је балетском ансамблу СНП. Први пут се појавила у солистичкој улози 1951, као Бисерка у Охридској легенди. Игра јој се одликовала доживљеношћу, топлином и уздржаном лириком. Одликована је Орденом рада са сребрним венцем (1961).

УЛОГЕ: Марија (Бахчисарјска фонтана), Силвија (Силвија), Јела (Ђаво у селу), Жизела (Жизела), Шехерезада (Шехерезада), Мајка (Ноћ на прузи), Млада (Шпански капричо), Вила (Дон Кихот), Бенова вереница, Руска игра (Лабудово језеро), Кан-кан лутка (Фантастични дућан), Вила лета (Пепељуга), Кантинерка (Шчелкунчик).

ЛИТ: Н. Петин, Последња балетска премијера у НСаду, Дневник, 15. VI 1952; В. С. М., Гостовање опере и балета СНП-а из Новог Сада, Сомборске новине, 22. I 1960;  Ј. Шулхоф, „Охридска легенда“, Дневник, 22. XI 1961; Г. Б., Занимљива бајка, Дневник, 25. V 1965.

В. П.