МЕДИЈУМ (The Medium) – трагедија у 2 чина. Музика и либрето: Ђанкарло Меноти. Прво извођење у Њујорку, 8. V 1946, у нашој земљи 9. II 1957. у ХНК Згб.

Прво извођење у СНП 17. XII 1959. у НСаду. Превео: Крешимир Сидор. – Рд. Е. Фрелих, дир. М. Фајдига, сц. М. Лесковац, к. С. Јатић; И. Давосир-Матановић (Моника), Н. Божинов (Тоби), М. Врчевић (Госпођа Флора), А. Чепе (Госпођа Гобино), Р. Немет (Гобино), Ј. Јечменица (Госпођа Нолан). – Изведено 10 пута, глед. 2203.

ЛИТ: А-м, Поновни сусрет са Новосадском опером, Зрењанин, 1960, бр. 382, с. 7.

В. П.

МЕДОВИЋ Наташа – глумица (Метковић, 29. XI 1924 – ?). Гимназију је завршила у Сплиту. У професионално позориште ступила је 1. V 1943. у НП у Сарајеву, где је играла две сезоне, до маја 1945; затим је приступила ансамблу НП Цетиње. У СНП је била ангажована од 3. VIII 1946. до 30. XI 1946. Три наредне сезоне провела је у НК у Дубровнику и најзад у казалишту „Комедија“ у Згбу од 1. XI 1950. до 31. VIII 1958, када се одселила у Вићенцу (Италија).

УЛОГЕ: Сара (Два цванцика), Флипота (Тартиф).

ЛИТ: Б. Чиплић, „Два цванцика“, СВ, 12. IX 1946.

Ј. М.

МЕЂУ ОФИЦИРИМА – шала у 3 чина. Написао: Лукијан Тривунов Бранковић.

Праизвођење у СНП 30. XI 1902. у Панчеву. – Рд. Д. Спасић; Ј. Душановић (Вељко), Д. Матејићка (Меланија), Д. Николићка (Пелагија), К. Васиљевић (Љубомир), М. Тодосићка (Сида), Д. Барјактаровић (Недељко), Д. Васиљевићка (Анђа), Д. Спасић (Милоје), М. Матејић (Бранко), В. Виловац (Стева), Е. Слука (Славомир), К. Виловчевица (Ната), М. Брановачки (Писмоноша). – Изведено 3 пута.

ЛИТ: А-м, Успешно гостовање СНП у Панчеву, Браник, 1903, бр. 15, с. 3.

В. В.

МЕЗЕТОВА Анита – оперска певачица, сопран (Трст, 13. VI 1913 – Београд, 23. III 1980). Певање је студирала на љубљанској Музичкој академији, а затим се усавршавала у Бечу. Од 1934. до 1965. била је првакиња Београдске опере, а од 1948. и редовни професор соло певања на Музичкој академији у Бгду. Гостовала је у Аустрији, Немачкој, ЧССР, Пољској, СССР, Бугарској, Мађарској, Италији и Албанији. Певачица топлог баршунастог гласа и култивираних, хармоничних изражајних средстава, дуго је била веома успешни тумач многих улога у фаху лирског сопрана. У СНП је наступила као Марженка у Проданој невести 27. XI 1950. и два пута као Мими у Боемима: 10. I 1951. и 23. III 1957.

ЛИТ: Н. Петин, Пучини: „Боеми“, Поводом гостовања Аните Мезетове у Новосадској опери, СВ, 16. I 1951.

В. П.

МЕЈАК Анри (Henri Meilhac) – француски драмски писац (Париз, 23. II 1831 – Париз, 6. VII 1897). Један је од најплоднијих и најблиставијих позоришних писаца из друге половине XIX столећа. Игран је са великим успехом не само у Француској него и свугде у свету. Завршио је париски лицеј „Луј Велики“ и запослио као мали службеник у једној књижари. Почео се бавити цртањем у једном листу и писањем позоришних комада, од којих су му два прихваћена за извођење. Комади нису постигли нарочит успех, али су привукли пажњу неких проницљивих критичара. Успех, одиста, није изостао. Сâм, или у сарадњи, сачинио је огромно сценско дело у којем се, једно поред другога, преплићу комедија, комедија нарави, комедија карактера, сатира, фарса, пародија, водвиљ, буфонерија, монолог, комична опера, буфо-опера, оперета. Његову огромну продукцију ваљало би поделити у три групе: на комаде које је написао сам, на комаде које је створио у сарадњи са Лидовиком Алевијем (в) и на комаде које је сачинио у сарадњи са разним другим сарадницима. Свака од ових група високог је ранга. Из прве групе СНП је 1870. приказало Посланичког аташеа (L’Attaché d’ambassade, 1861) и 1906. Добио човек орден (Décoré, 1888). Из друге: 1904. Бабје лето (L’Eté de la Saint Martin, 1873); 1907. Слепог миша, прерађеног у оперски либрето (Le reveillon, 1872); 1922. Трикоша и Каколеа (Tricoche et Cacolett, 1871); 1924. Лепу Јелену (La Belle Helène, 1864). Из треће: 1900: Мамзел Нитуш (Mam’zelle Nitouche, 1886, са Албером Милоом) и 1985. његов либрето за Маснеову оперу Манон (Manon, 1884, са Филипом Жијем). Са становишта његовог целокупног дела нарочито је плодна и квалитетна његова двадесетпетогодишња сарадња са Алевијем. Постављало се чак и питање чији је удео значајнији. На плакатама је М. име увек било испред Алевијевог, али је Алеви пре њега изабран за члана Француске академије (1884, а М. 1888). Меродавнији је први аргумент: Алеви за ранији улазак у Академију дугује и својим радовима друге врсте. М., међутим, сем нешто чланака објављених под псеудонимом, није никада излазио из области по којој се суверено кретао и која га је начинила једним од најаутентичнијих представника булеварског духа.

БИБЛ: Песме из Лепе Јелене, буфо-опере А. М. и Л. Алевија, Скопље б. г.

ЛИТ: -ша, 9. 1. „Последњи аташе“, шаљива игра у 3 чина од Хенриха Мелака, превео М. Х. С., Застава, 1886, бр. 6, с. 2-3; М. Ш. М., „Посланички аташе“, шаљива игра у 3 чина од Хенрија Мелака, Јавор, 1886, бр. 3, с. 85-91; А-м, Српско народно позориште, Будућност, Вршац 1901, бр. 2, с. 2; А-м, Мамзел Нитуш, Позоришни лист, Бгд 1901, бр. 32, с. 170; -а, У недељу 16. децембра приказан је „Нитуш“, Застава, 20. XII 1901; M. Thivars, Meilhac i Halévy, Нови лист, 1902, бр. 22; У., Лепа оперета „Нитуш“, Народност, Панчево 1903, бр. 13, с. 3; Л. (Марковић) М(ргу)д, „Нитуш“, шаљива оперета у три чина, написали А. Мељак и А. Мило, превео Душан Л. Ђокић, музика од Хервеа, Браник, 1904, бр. 266, с. 3; Ј. Хр(аниловић), Нитуш, Позориште, НСад 1904, бр. 21, с. 118-119; Ђ. М., Српско народно позориште, Трговачке новине, 1904, бр. 48, с. 2; Ј. Хр(аниловић), Бабино лето, Позориште, НСад 1905, бр. 13, с. 50-51; А-м, Српско народно позориште, Сриемске новине, Вуковар 1905, бр. 69, с. 3; А-м, У уторак 7. марта дата је шала у 1 чину „Бабино лето“, Слога, Сомбор 1906, бр. 11, с. 5; Л. (Марковић) М(ргу)д, „Добио човек орден“, шаљива игра од Андрије Мелака, Браник, 1808, бр. 21, с. 2; Ст., Пријатно смо се позабавили у вторник увече гледајући Мељакову шаљиву игру „Добио човек орден“, Слога, Сомбор 1908, бр. 11, с. 4; Т., „Слепи миш“, комична оперета у три чина, по „Ревељону“ Мељака и Халевија, слободно прерадили Хафнер и Жене, превео Ј. Грчић, музика Ј. Штрауса, Браник, 1908, бр. 32, с. 3; (Ј.) Г(рчић), Слепи миш, Ново Позориште, НСад 1909, бр. 28, с. 110; А-м, Синоћ смо у нашем народном позоришту гледали стару познаницу новосадске публике „Нитуш“, Застава, 23. XII 1911; Хр., „Трикош и Каколе“, Јединство, 20. IX 1922; А. Ш., „Трикош и Каколе“ од Мелака и Халеви, Радикалски гласник, Велики Бечкерек 1924, бр. 36, с. 3; А-м, „Мамзел Нитуш“ на нашој сцени, ВС, 1946, бр. 5, с. 8-9.

С. А. Ј.

МЕЈЕР Анри Орас (Henri Horace Meyer) – француски драмски писац (? – Париз, 22. III 1863). Оставио је преко тридесет драмских текстова, од којих је већина написана у сарадњи. Главни сарадници су му били: Нарсис Фурније, Лемоен-Монтињи и Лорансен, а у мањој мери и Моро, Давен, Емил Дебо, Албер Фикс, Бенжамен Отије и Гистав Бондон. СНП је приказало три М. комада, сва три написана у сарадњи са Н. Фурнијеом: 1870. Глумицу (преко немачке прераде, па тако и неутврђеног изворног наслова), 1873. једночину комедију Да се мењамо (Chassé-croisé, 1861) и 1876. једночину комедију-водвиљ Партија пикета (La Partie de piquet, 1854). Овај последњи комад приказан је у београдском НП нешто раније (1871), у преводу Филипа Оберкнежевића, али не са оригинала него са немачке прераде (Eine Partie Piquet, Lustspiel in einem Akt, nach Fournier von W. Friedrich).

ЛИТ: -Л-, „Да се мењамо“, Позориште, НСад 1873, бр. 38, с. 151; -Ст-, „Партија пикета“, шаљива игра у једном чину од Фурнијера и Мајера, Браник, 1891, бр. 138, с. 4; -ст-, Партија пикета, Позориште, НСад 1891, бр. 21, с. 86-87; А-м, У среду, 16. фебруара гледали смо француску шаљиву игру: „Партија пикета“, Застава, 19. II 1900.

С. А. Ј.

МЕЈО Маргарет (Margaret Mayo) – америчка глумица и драмски писац (Браунсвил, држава Илиноис, САД, 19. XI 1882 – Осининг, држава Њујорк, САД, 20. II 1951). Право јој је име било Лилијан Клатен (Lilian Clatten). Школовала се у Салему (држава Орегон), Фокс Лејку (држава Висконсин) и на универзитету у Стенфорду (држава Калифорнија). Као глумица први пут се појавила у Garrick Theatre-у у Њујорку 1896, а од 1899. до 1903. била је чланица њујоршких театара Hoyt’s Madison Square Theatre и Herald Square Theatre. У међувремену се удала за Едгара Селвина (Edgar Selwyn), са којим је, пре развода, написала један комад. Напустила је глуму и од 1903. се посветила писању. Њен драмски опус износи 19 комада, од којих је 7 написано у сарадњи са другим драмским писцима. СНП је 1926. приказало њен комад Моја беба (Baby mine).

ЛИТ: А-м, „Моја беба“ од М. Мајо, Застава, 9. XII 1927.

С. А. Ј.

МЕЈРИМА – драма у 4 чина. Написао: Матија Бан. Прерадио: Јован Ђорђевић.

Праизвођење у СНП 29. VII 1862. у НСаду. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: Д. Ружићка, М. Гргурова (Мејрима), Л. Телечки (Новко), Н. Зорић (Али-паша), Н. Недељковић (Живан), Ј. Кирковићева (Љубица). – Изведено 46 пута.

БИБЛ: Бан Матија, Мејрима или Бошњаци, НСад 1851.

ЛИТ: А-м, У недељу, 29. јулија: „Мејрима“, оригинална драма у четири радње, написао М. Бан, прерадио Ј. Ђорђевић, Србски дневник, 4. VIII 1862; А-м, У недељу 29. јул. „Мејрима или Бошњаци“, драма у четири оделења, списао М. Бан, а за позориште прерадио Ј. Ђорђевић, Јавор, 1862, бр. 22, с. 176, бр. 25, с. 200; А-м, Српско народно позориште. „Мејрима или Бошњаци“, Даница, 1862, бр. 21, с. 348, 1863, бр. 3, с. 46, бр. 39, с. 623, бр. 42, с. 672, бр. 45, с. 720, бр. 51, с. 814; А-м, У недељу 26. о. м. играна је Мерима по други пут, Напредак, НСад 1864, бр. 13, с. 4; А-м, У петак 26. о. м. представљена је ван претплате „Мерима“, Напредак, НСад 1865, бр. 25, с. 4; А-м, Српско народно позориште, Матица, 1866, бр. 26, с. 619-620; А-м, Српско народно позориште, Матица, 1868, бр. 33, с. 790.

В. В.

МЕЛВИЛ Жозеф (Joseph Mélesville) – француски драмски писац (Париз, 13. XII 1787 – Марли, 7. XI 1865). Право му је име било Ан-Оноре-Жозеф Диверије (Anne-Honoré-Joseph Duveyrier). После завршених студија права отворио је 1808. адвокатску канцеларију у Монпељеу, али се већ 1810. прихватио судијског положаја у истом месту. Оставку је поднео 1815. и вратио у Париз, где се посветио позоришту. Да не би повредио осећања свога оца, истакнутог правника и председника Апелационог суда у Монпељеу, своје драмске текстове је приказивао под псеудонимом, под којим је убрзо постао врло познат. Најпре је писао мелодраме, које су тада биле у моди, али се убрзо удружио са Скрибом и позоришту „Жимназ“ дао око 60 комада који су се одликовали изванредном веселошћу. Из овог периода су његови комади Мишел Перен или Ухода против своје воље (Michel Perrin, 1834), Пуковник од 18 година (Mémoires d’un colonel de hussard, 1822) и Она је луда (Elle est folle, 1835), које је СНП приказало: први 1863, а друга два 1866. Поред поменутих, у СНП је 1871. игран још један М. комад, написан у сарадњи са Мерлом и де Боаријем – Цар Петар Велики као лађар (Le Bourgmestre de Sardam ou le Prince charpentier, 1818), у слободном преводу, вероватно са немачког, Лазе Телечког.

ЛИТ: А-м, У четвртак 7. марта: „Мишел Перен или Ухода против воље“, весела игра у две радње од Мелвила и Диперијера, прерадио Л. Телечки, Србски дневник, 10. III 1863; А-м, Српско народно позориште, Матица, 1865-66, бр. 25, с. 596-597; -г-, „Луда је“, Позориште, НСад 1872,  бр. 40, с. 163; А-м, Српско народно позориште, Стражилово, 1886, бр. 4, с. 129-130; А-м, „Она је луда“, драма у 2 чина, од Мелвила, с немачког превео Д. Јоксић, Јавор, 1886, бр. 5, с. 152-154; А-м, Српско народно позориште, Вршачки гласник, 1890, бр. 13, с. 3; А-м, У уторак, 14. фебруара одржана је комедија: „Мишел Перен“, Слога, Сомбор 1906, бр. 9, с. 2-3.

С. А. Ј.

МЕНА – пастирска идила у 1 чину. Написали: Љубен Г. Грујић и Михаило Хаџи-Динић. Музика: Исидор Бајић.

Праизвођење у СНП 6. II 1902. у НСаду. – Рд. М. Хаџи-Динић; Ј. Душановић (Деда Глиша), М. Марковић (Миле), Д. Спасићка (Злата), Д. Николићка (Баба Рокса), А. Стојановић (Вођа стражара), Д. Илкић (Први пандур), С. Шикопарија (Други пандур), В. Виловац (Први момак), М. Матеовић (Други момак), Е. Слука (Трећи момак), А. Ботић (Четврти момак), Ђ. Бакаловић (Пети момак), М. Николић (Шести момак), З. Добриновићка (Прва девојка), Д. Васиљевићка (Друга девојка), Д. Матејићка (Трећа девојка), К. Виловчевица (Четврта девојка), Л. Вујичићева (Пета девојка), М. Радошевићева (Шеста девојка), М. Тодосићева (Седма девојка), М. Козловићева (Осма девојка), К. Васиљевић (Зао дух). – Изведено 7 пута.

ЛИТ: И. Бајић, „Мена“, пастирска идила, Позориште, НСад 1902, бр. 13, с. 49-50; А-м, „Мена“, пастирска идила у једном чину од Љуб. Г. Грујића и М. Динића, музика од И. Бајића, Браник, 1902, бр. 17, с. 3; (Ј.) Г(рчић), „Мена“, Позориште, НСад 1902, бр. 16, с. 66-67; Ј. Грчић, Српско народно позориште, Бранково коло, 1902, бр. 23, с. 729-730.

В. В.