МАРИЈА – драма у 3 чина. Написао: Милан Савић.
Праизвођење у СНП 9. IV 1895. у НСаду. – Рд. П. Добриновић; М. Марковићка (Марија), Д. Ружић (Марко), П. Добриновић (Иван), Д. Спасић (Влајко). – Изведено 1 пут.
ЛИТ: Ј. Грчић, „Марија“ од Милана Савића, Браник, 1895, бр. 39, с. 1; Ј. Хр(аниловић), Марија, Позориште, НСад 1895, бр. 36, с. 142–143.

В. В.

МАРИЈА – драма у 3 чина. Написао: Милан Савић.

Праизвођење у СНП 9. IV 1895. у НСаду. – Рд. П. Добриновић;  М. Марковићка (Марија), Д. Ружић (Марко), П. Добриновић (Иван), Д. Спасић (Влајко). – Изведено 1 пут.

ЛИТ: Ј. Грчић, „Марија“ од Милана Савића, Браник, 1895, бр. 39, с. 1; Ј. Хр(аниловић), Марија, Позориште, НСад, 1895, бр. 36, с. 142-143.

В. В.

МАРИЈА Вера – драмска глумица и редитељ (Камник, 22. XI 1881 – Љубљана, 12. I 1954). Њено право име и презиме је Frančiška Ksavera Marija Epich, удата von Osten-Sacken, али је у позоришном свету позната само под својим уметничким именом – М. В. Глумачке студије завршила је на бечком Конзерваторијуму за музичке и позоришне уметности (1905-1907) код професора А. Хајнеа, Ф. Грегорија и А. Ремплера и уметничку каријеру започела у немачком позоришту у Цириху (Швајцарска), где је радила од 1907. до 1910; затим је била у ангажману, такође у немачким театрима, у Манхајму (1910-1911), Берлину (1911-1916) и у Гдањску (1916-1918). После слома аустроугарске монархије вратила се у земљу и од раног пролећа 1920. до почетка 1921. била је чланица НП у НСаду, а затим је прешла за редовног члана Драме НП Бгд; 17. X 1923. Министарство просвете ју је упутило на рад у СНГ у Љубљани, где је остала до пензионисања, 1952. Од 1946. до 1954. предавала је глуму и уметнички говор најпре у средњој глумачкој школи а затим и на Akademiji za igralsko umetnost у Љубљани. Додељена јој је 1951. Прешернова награда. На почетку глумачке каријере радила је са тада познатим циришким редитељем Ројкером (Reucker), а у Берлину са прослављеним Максом Рајнхартом; обојица су, несумњиво, утицали и на њен уметнички развој и изграђивање њеног особеног стила и глумачког израза. Са берлинским Немачким позориштем (Deutsches Theater) гостовала је у Хамбургу, Дрездену, Франкфурту, Грацу, Инзбруку, Вроцлаву и Будимпешти. У улози Јокасте, у Софокловом Краљу Едипу, наступала је 1912/13. као гост у Петрограду заједно са Александром Моисијем, који је тумачио улогу Едипа. Ова велика словеначка и југословенска хероина и трагеткиња креирала је на импресиван начин главне женске ликове у најзначајнијим драмама Ф. Шилера, Ј. В. Гетеа, Ф. Хебела, Ф. Грилпарцера, Х. Зудермана и Г. Хауптмана, а, поред тога, по високим дометима и изузетне улоге у трагедијама Есхила и Софокла и у једанаест драма Х. Ибзена – нарочито у Хеди Габлер; у СНГ у Љубљани с великим успехом тумачила је и женске ликове у низу Шекспирових комада. „У сувременом репертоару посебна је заслуга Марије Вере оригинална интерпретација Ибзенових драма, јер у том домену њена стваралачка снага захвата с јаком индивидуализацијом и романтичне и натуралистичке и симболичне елементе ове драматике“ (Ф. Кумбатовић). У СНГ је режирала пет Ибзенових драма и по један комад Ј. В. Гетеа и Б. Шоа и своју драматизацију романа И. Тавчара Visoška kronika (1934); са студентима Академије у Љубљани припремила је 1950. јавно Вече уметничког говора. М. В. се први пут појавила пред новосадском публиком 29. V 1920. у улози Хеде Габлер у истоименом Ибзеновом комаду, и за непуну сезону у НП у НСаду наступила је у шест веома различитих рола; поред тога, учествовала је у концертном делу приредбе посвећене дану ослобођења Чехословачке Републике. Свака њена нова улога у новосадском Позоришту оцењивана је од критике, безмало, у суперлативима, посебно њена Хеда Габлер. На плакатима НП НСад била је означавана, из формалних разлога, као гошћа; у ствари, она је све време била у сталном ангажману новосадског Позоришта, па је тако и вођена у списковима његовог глумачког ансамбла. Као члан НП НСад гостовала је 23. XI 1920. у НП Бгд у Ибзеновом Габријелу Боркману у улози Еле Рентхајм, коју, међутим, није тумачила на новосадској сцени. Јакоб Савиншек урадио је њену бисту у бронзи 1955.

УЛОГЕ: Хеда Габлер (Хеда Габлер), Симонида (Краљева јесен), Она (Госпођа са сунцокретом), Бјанка (Флорентинска трагедија), Павла (Сутон), Сигне (Опасна игра).

ЛИТ: А-м, Ибсен: „Хеда Габлер“, гостовање гђе Марије Вере, Јединство, 30. V 1920; Б. М., Хенрик Ибсен: „Хеда Габлер“, превео Е. Надворник, редитељ Е. Надворник, Гостовање трагеткиње Марије Вере, Јединство, 6. VI 1920; А-м, „Хеда Габлер“, Застава, 8. VI 1920; L’Homme masque, „Хеда Габлер“, Застава, 16. VI 1920; Б. П(решић), „Хеда Габлер“, драма у 4 чина од Х. Ибзена, Република, Бгд 1920, бр. 99, с. 3; А-м, „Краљева јесен“, Застава, 8. IX 1920; А-м, Српско народно позориште, Слобода, НСад 2. X 1920; А-м, Српско народно позориште, Јединство, 2. X 1920; А-м, „Сан млетачке ноћи“, Застава, 3. X 1920; А-м, „Госпођа са сунцокретом“, Застава, 7. X 1920; А-м, „Фиорентинска трагедија“, Застава, 16. X 1920; А-м, Позориште, Јединство, 20. X 1920; А-м,  „Сутон“, Застава, 30. X 1920; Б. П(решић), Позориште, Јединство, 3. XI 1920; А-м, Прослава годишњице Чехословачке Републике, Застава, 3. XI 1920; А-м, Из позоришта, Јединство, 10. XI 1920; Ј., „Опасна игра“, Застава, 23. XI 1920.

Л. Д.

МАРИЈА И МАГДАЛЕНА (Maria und Magdalena) – позоришна игра у 4 чина. Написао: Паул Линдау. Прво извођење у Бечу, 19. X 1872.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 28. XI 1881. у НСаду. Превео: Сава Петровић. – М. Димитријевић (Кнез Бернд Ротентурнски), Ђ. Банковић (Гроф Ег), А. Лукић (Верен), Б. Хаџићева (Ела), Д. Ружићка (Магдалина), Д. Ружић (Лаврентије), Л. Хаџићева (Марија Верина), В. Поповић (Доктор Гелс Гелцински), Ј. Поповићева (Цингелбургова), З. Стефановићева (Алма), Б. Рашић (Гулцбах), Јовановић (Мерц), П. Добриновић (Шелман), Д. Адамовићева (Ружица), М. Барбарић (Ханс), И. Станојевић (Јован). – Изведено 2 пута.

ЛИТ: -о-, Марија и Магдалина, Позориште, НСад 1881, бр. 11, с. 43.

В. В.

МАРИЈА СТЈУАРТОВА (Maria Stuart) – жалосна игра у 5 чинова. Написао: Фридрих Шилер. Прво извођење у Вајмару, 14. VI 1800, у нашој земљи 13. IV 1863. у ХНК Згб.

Прво извођење у СНП 6. III 1871. у Панчеву. Превео: Спиро Димитровић Котаранин. Подела узета са плаката представе одржане 28. I 1872. у НСаду. – Д. Ружићка (Јелисавета), Ј. Маринковићка (Марија), Д. Ружић (Лестер), Н. Зорић (Шрусбери), М. Суботић (Борли), Ђ. Лесковић (Палет), П. Брани (Мортимер), Ј. Поповићева (Ана), Н. Рашић (Белијевр), Г. Пешић (Окељ), Ђ. Соколовић (Часник), Љ. Зорићева (Паж), Н. Недељковић (Давизон), А. Лукић (Мелвил), М. Савићева (Маргарита), М. Станчић (Бургоин). – Изведено 8 пута.

Премијера у СНП 15. IV 1879. у НСаду. – Д. Ружићка (Јелисавета), С. Максимовићка (Марија), С. Рајковић (Лестер), Н. Зорић, А. Десимировић (Шрусбери), М. Марковић (Борли), А. Лукић (Палет), Д. Ружић (Мортимер), Ј. Поповићева (Ана), П. Добриновић (Белијевр), А. Десимировић (Окељ), Р. Поповић (Часник), Ђ. Банковић (Паж), Ђ. Јовановић (Мелвил), Б. Хаџићева (Маргарита), Д. Ћирић, Ђ. Банковић (Бургоин). – Изведено 3 пута.

Премијера у СНП 10. II 1884. у НСаду. – Д. Ружићка (Јелисавета), М. Рајковићка (Марија), Д. Ружић (Лестер), А. Лукић (Шрусбери), А. Милосављевић (Борли), И. Станојевић (Палет), М. Димитријевић (Мортимер), Ј. Добриновићка (Ана), М. Барбарић (Белијевр), М. Динић (Окељ), В. Марковић (Мелвил), Т. Брашованова (Маргарита), Љ. Станојевић (Бургоин), А. Рашић (Паж). – Изведено 13 пута.

Премијера у СНП 9. VII 1898. у НСаду. – Рд. Д. Ружић; Д. Ружићка (Јелисавета), С. Вујићка (Марија), Д. Ружић (Лестер), М. Николић (Шрусбери), А. Лукић (Борли), К. Васиљевић (Палет), Д. Спасић (Мортимер), М. Тодосићка (Ана), Љ. Мицић (Белијевр), Л. Поповић (Окељ), Ј. Душановић (Мелвил), Д. Васиљевићка (Маргарита), Р. Павићевић (Бургоин), Д. Симићева (Први паж), Д. Туцаковићева (Други паж). – Изведено 13 пута.

Премијера у СНП 22. XII 1909. у НСаду. – Рд. М. Марковић; Т. Лукићка (Јелисавета), М. Марковићка (Марија), М. Матејић (Лестер), М. Николић (Шрусбери), А. Лукић (Борли), Ј. Антонијевић (Палет), Д. Спасић (Мортимер), М. Тодосићка (Ана), В. Виловац (Белијевр), Д. Кранчевић (Окељ), Р. Спиридоновић (Мелвил), Ђ. Маџарић (Бургоин), Д. Васиљевићка (Маргарита), Б. Савић (Часник), О. Освалдова (Паж). – Изведено 1 пут.

БИБЛ: Фридрих Шилер, Марија Стјуартка, Панчево б. г.

ЛИТ: А-м, „Марија Стјуартова“, Позориште, НСад 1872, бр. 19, с. 79; С., Марија Стјуартова, жалосна игра у 5 чинова преведена с немачког, Народ, НСад 1872, бр. 145, с. 4; -џ-, „Марија Стјуартова“, Позориште, НСад 1872, бр. 79, с. 358, Кеста, Српско народно позориште у Вршцу, Застава, 1879, бр. 196, с. 2; -ст-, „Марија Стјуартова“ од Шилера, Јавор, 1879, бр. 18, с. 574-576; С. М., „Марија Стјуартова“, Позориште, НСад 1879, бр. 51, с. 203; Н., Једна савршена представа, Родољуб, Сомбор 1881, бр. 3, с. 21-22; -О-, Марија Стјуартова, Позориште, НСад 1881, бр. 7, с. 27; П., Ст. Бечеј 5. 4. „Марија Стјуартова“, трагедија од Шилера, Застава, 1882, бр. 56, с. 3; -hIЙ, Вел. Кикинда „Марија Стјуартова“, жалосна игра у 5 чинова од Шилера, Застава, 1882, бр. 127, с. 1-2; С-, „Марија Стјуартова“ – жалосна игра од Ф. Шилера, Јавор, 1884, бр. 10, с. 315-318; (Ъ), „Марија Стјуартова“, трагедија у 5 чинова од Шилера, Српско коло, НСад 1884, бр. 11, с. 4; С., Марија Стјуартова, Позориште, НСад 1884, бр. 17, с. 66; (Ј.) Г(рчић), Марија Стјуартова, Позориште, НСад 1884, бр. 39, с. 154; Ј. Хр(аниловић), Марија Стјуартова, Позориште, НСад 1891, бр. 38, с. 154-155; О., Српско народно позориште, Застава, 18. XII 1891; Ј. Хр(аниловић), „Марија Стјуартова“, жалосна игра у 5 чинова, од Ф. Шилера, Браник, 1892, бр. 3, с. 3; О., Марија Стјуартова, Позориште, НСад 1896, бр. 40, с. 158-159; А-м, Српско народно позориште, Будућност, Вршац 1896, бр. 4-9, с. 1; А-м, У суботу 11. марта приказана је класична трагедија „Марија Стјуарт“, Слога, Сомбор 1906, бр. 12, с. 3; (Ј.) Г(рчић), „Марија Стјуартова“, жалосна игра у 5 чинова од Фридриха Шилера, превео Спира Димитровић Котаранин, Браник, 1907, бр. 278, с. 2; А-м, „Марија Стјуартова“, Ново Позориште, НСад 1909, бр. 24, с. 98-99; (Ј.) Г(рчић), Марија Стјуартова, Ново Позориште, НСад 1909, бр. 27, с. 107.

В. В.

МАРИЈА ТЈУДОР ИЛИ ТРИ ДАНА ИЗ ЖИВОТА ЈЕДНЕ КРАЉИЦЕ (Marie Tudor) – драма у 3 чина. Написао: Виктор Иго. Прво извођење у Паризу, 6. XI 1833, у нашој земљи 19. XII 1869. у НП Бгд.

Прво извођење у СНП 12. I 1875. у НСаду. Превео: Антоније Зоричић. – Н. Недељковић (Жилбер), А. Лукић (Фабијано Фабијани), В. Марковић (Симон Ренар), Д. Вујић (Лорд Клинтон), Н. Зорић (Јозуа Фарнаби), И. Сајевићка (Јованка), А. Сајевић (Чивутин), Ј. Маринковићка (Марија Тјудорова), Ј. Божовић (Енеја Дунвертон), Ј. Бунић (Тамничар). – Изведено 1 пут.

ЛИТ: ?, „Марија Тјудорова“, Позориште, НСад 1875, бр. 7, с. 26-27.

В. В.

МАРИЈА, КЋИ ПУКОВНИЈЕ (Die Regimentstochter) – шаљива игра у три раздела с певањем. Према оперском либрету La Fille du regiment Жила-Анрија Сен-Жоржа и Жана Бајара, немачки прерадио: Фридрих Блум. Музика: Гаетано Доницети. Прво извођење 11. II 1840. у Паризу, у нашој земљи 2. II 1867. у ХНК Згб.

Прво извођење у СНП 6. I 1888. у НСаду. С немачког превео: Спиро Димитровић Котаранин. Музику Г. Доницетија за потребе наших позоришта подесио: Даворин Јенко. – Рд. П. Добриновић; Д. Ружићка (Маркиза Мађио Векио), П. Добриновић (Филип), З. Милојевићка (Шарлота), С. Миљковићка (Анета), С. Кестерчанек (Меран), М. Врга (Луј), М. Марковић Мика (Антоан), М. Максимовићева (Марија), А. Лукић (Лавриљ), В. Миљковић (Труљон), К. Васиљевић (Лаграње), Д. Ружић (Лапијер), В. Димитријевић (Ригон), С. Лукин-Лазић (Сирвиљ), А. Милојевић (Монтреал), Т. Илић (Ригондо), М. В. Живковић (Маркизин слуга).

Премијера у СНП 24. II 1896. у НСаду. – Рд. П. Добриновић; Д. Ружићка (Маркиза Мађио Векио), П. Добриновић (Филип), Д. Весићева (Шарлота), Ј. Весићева (Анета), З. Ђуришићева (Лизета), Д. Миловановићка (Маргита), В. Милићевићка (Марта), Д. Туцаковићева (Сара), Ј. Жикић (Меран), С. Стефановић (Луј), М. Марковић Мика (Антоан), З. Теодосијевићка, к. г., (Марија), А. Лукић (Лавриљ), Ј. Душановић (Труљон), К. Васиљевић (Лаграње), М. Миловановић (Ригон), Ђ. Бакаловић (Монтреал), Л. Поповић (Ригондо), П. Филиповић (Пјер).

Премијера у СНП 27. II 1900. у НСаду. – Рд. Д. Спасић; С. Вујићка (Маркиза Мађио Векио), Ђ. Бакаловић (Филип), Л. Вујичићева (Шарлота), Д. Николићка (Анета), Д. Васиљевићка (Лизета), Љ. Душановићка (Маргита), З. Добриновићка (Марта), Д. Туцаковићева (Сара), А. Стојановић (Меран), С. Стефановић (Луј), М. Марковић Мика (Антоан), Д. Спасићка (Марија), А. Лукић (Лавриљ), Ј. Душановић (Труљон), К. Васиљевић (Лаграње), Ђ. Маџарић (Ригон), А. Ботић (Монтреал), С. Манојловић (Ригондо), П. Крстоношић (Пјер).

Премијера у СНП 16/29. X 1905. у Осијеку. – Рд. Д. Спасић; М. Тодосићка (Маркиза Мађио Векио), М. Николић (Филип), М. Козловићева (Шарлота), Д. Николићка (Анета), Д. Васиљевићка (Лизета), Ј. Стојановићка (Маргита), С. Ранковићка (Марта), Д. Матејићка (Сара), Ј. Душановић (Меран), А. Стојановић (Луј), Д. Кранчевић (Антоан), Д. Спасићка (Марија), К. Васиљевић (Лавриљ), М. Николић (Труљон), Р. Спиридоновић (Лаграње), Ђ. Маџарић (Ригон), С. Стефановић (Монтреал), М. Матејић (Ригондо), В. Виловац (Пјер).

Премијера у СНП 18. XI 1909. у НСаду. – Рд. Д. Спасић; Т. Лукићка (Маркиза Мађио Векио), Д. Спасић (Филип), Л. Јовановићка (Марија), М. Јосићева (Шарлота), Л. Нишлићка (Анета), Р. Кранчевићка (Лизета), О. Освалдова (Марта), Д. Васиљевићка (Сара), Р. Спиридоновић (Меран), Ђ. Маџарић (Луј), Д. Кранчевић (Антоан), К. Васиљевић (Лавриљ), М. Николић (Трујон), С. Стефановић (Лаграње), Ј. Антонијевић (Монтреал), Б. Савић (Ригондо), М. Матејић (Пјер). – Од 1888. до 1911. изведено најмање 76 пута.

Прво извођење у ДНП 12. VII 1944. у Панчеву (у обради/посрби Александра Верешчагина, под насловом Поћерка пука). – Рд. А Верешчагин, дир. Х. Маржинец, сц. В. Ребезов; Р. Кранчевићка (Јелена Матић), Н. Митић (Мита Филиповић), Љ. Ребезов (Анкица), В. Милојевић (Јован Марић), С. Симић (Јова), Ж. Котрошан (Ђорђе Антоновић), М. Петровићева (Мара), М. Јелић (Трифун Трифковић), В. Ристић (Лукић), Ж. Мишчевић (Лалић), Р. Шобота (Ристић), З. Деспотовићева (Јела), Љ. Иличић (Пуковник). – Изведено 13 пута.

БИБЛ: Ж. А. Сен-Жорж и Жан Бајар, Марија, кћи пука, превод са француског, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 506.

ЛИТ: (Ј.) Г(рчић), Марија кћи пуковније, Позориште, НСад 1890, бр. 36, с. 142; А-м, Српско народно позориште у Вуковару, Застава, 1893, бр. 156, с. 3; М. Д., Марија, кћи пуковније, Весник, Панчево 1893, бр. 8, с. 3; (Ј.) Г(рчић), Марија, кћи пуковније, Позориште, НСад 1896, бр. 32, с. 126-127; Ј. Г(рчи)ћ, Марија, кћи пуковније, Браник, 1896, бр. 28, с. 2; (Ј.) Г(рчић), Марија, кћи пуковније, Позориште, НСад 1900, бр. 39, с. 154-155; А-м, У недељу, 27. фебруара гледасмо: „Марија кћи пуковније“, Застава, 1900, бр. 47, с. 3; А-м, Српско народно позориште, Будућност, Вршац 1901, бр. 1, с. 26; А-м, Гостовање Српског народног позоришта у Вуковару, Браник, 1905, бр. 211, с. 4; А-м, У недељу увече 6. априла приказана је „Марија кћи пуковније“, Слога, Сомбор 1908, бр. 15, с. 10; А-м, “Марија, кћи пуковније“, Позориште, НСад 1909, бр. 7, с. 26-27.

Л. Д.

МАРИЈАНА (Marie-Jeanne ou La femme de peuple) – позоришна игра у 5 чинова. Написали: Адолф Д’Енери и Жилијен Малијан. Прво извођење у Паризу, 11. XI 1845.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 16. II 1872. у НСаду. Посрбио: Манојло Хрваћанин Србендић. – Д. Ружић (Бертран), П. Брани (Реми), Д. Ружићка (Маријана), Ј. Маринковићка (Софија), Н. Недељковић (Теобалд), М. Суботић (Апијани), Н. Зорић (Бартолен), К. Хаџић (Амброз), Ј. Поповићева (Ката), М. Недељковићка (Маргарита), М. Савићева (Марта), Г. Пешић (Гиљом), Л. Хаџићева (Шарлота), Ђ. Лесковић (Жак), А. Лукић (Батиста), Ј. Бунић (Слуга). – Изведено 2 пута.

Премијера у СНП 14. XI 1907. у Осијеку (под насловом Жена из народа). Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – П. Добриновић (Реми), Д. Спасић (Бертран), М. Матејић (Теобалд), К. Васиљевић (Апијани), Д. Васиљевићка (Софија), С. Бакаловићка (Маријана). – Изведено 4 пута.

ЛИТ: А-м, „Маријана“, Позориште, НСад 1872, бр. 22, с. 123; А-м, Казалиште, Народна обрана, Осијек 16. XI 1907; Раул, У четвртак 6/19. марта приказана је позоришна игра „Жена из народа“, Наше коло, Сомбор, 1908, бр. 12, с. 3; Ст., У четвртак је давана позоришна игра „Жена из народа“, Слога, Сомбор 1908, бр. 10, с. 3-4.

В. В.

МАРИЈАШЕЦ (Ј)евгениј Семјонович (Евгений Семёнович Марьяшец) – оперски редитељ и певач-бас, руског порекла (Одеса, 20. VI 1883 – Титоград, 21. XII 1953). Из Русије је дошао као образован и потпуно формиран певач 1918. и одмах се укључио у рад Опере НП у Бгду, где је остао до 1924. У сезони 1924/25. био је ангажован у Опери НП у НСаду, а од 1925. до 1928. поново је био у НП у Бгду. Од 1928. до 1935. је са уметничком трупом „Карусел“ гостовао широм Европе. Од 1935. до 1940. опет је члан Опере НП у Бгду. После рата био је шеф музичких емисија у Радио Титограду до смрти. За време ангажмана у НСаду предавао је соло певање у Средњој музичкој школи. Као вокални педагог спремао је многе будуће солисте новосадске Опере (М. Мирчов-Скаловска, М. Врчевић, В. Поповић и други). „Бас феноменалних дубина и изванредан глумац“ (Бранко Драгутиновић, 1935). Одликован је 1923. Орденом Св. Саве V степена.

РЕЖИЈЕ: Евгеније Оњегин, Севиљски берберин.

УЛОГЕ: Гремин (Евгеније Оњегин), Дон Базилио (Севиљски берберин).

ЛИТ: А-м, „Севиљски берберин“, Застава, 7. IV 1926.

В. В.

МАРИЈЕ ИЛИ МАЛАЈСКАСТРИЈЕЛА (Marius) – комад у 4 чина. Написао: Марсел Пањол. Прво извођење у Паризу, 9. III 1929, у нашој земљи 22. X 1931. у ХНК Згб.

Прво извођење у Н-Оп 2. XII 1931. у Сплиту. Превео: Андреја Милићевић. – Рд. З. Вуксан-Барловић, сц. Ђ. Петровић; П. Кокотовић (Марије), М. Аћимовић (Сезар), Т. Стојковић (Панисе), В. Веселиновић (Ескартефиге), И. Танхофер (Фани), Р. Кранчевићка (Онорин), М. Михлова (Малајка), А. Алигер (Пикуасо), М. Ганза (Брун), И. Лајтнер (Ложач на Ескартефигеовом бродићу), Е. Петровић (Ле Грелек), Стојан Јовановић (Арапин), И. Ракарић (Стражар). – Изведено 7 пута.

ЛИТ: А-м, „Марије“, Југословенски дневник, 1932, бр. 223 и 225, с. 5 и 6; А-м, „Марије“, Банатски гласник, Велики Бечкерек 1932, бр. 20, с. 3; А-м, Marius, Hiradó, 1932, бр. 110, с. 4.

В. В.