МАЛИ ЉУДИ (Der Kleine Mann) – шала у 4 чина. Написао: Карл Карлвајс. Прво извођење у Бечу, 1894, у нашој земљи 22. II 1897. у ХНК Згб.

Прво извођење у СНП 16. VII 1900. у Вршцу. Превео: Петар Крстоношић. Подела узета са плаката представе одржане 17. XI 1901. у НСаду. – Рд. М. Хаџи-Динић; А. Лукић (Фердинанд Рорбек), М. Радошевићева (Тереза), М. Матејић (Фриц Рорбек), К. Васиљевић (Густав Холман), П. Добриновић (Енглберт Штросмајер), М. Тодосићка (Јозефина), М. Николић (Шацингер), Д. Матејићка (Ана), А. Ботић (Вишкоцил), А. Стојановић (Хамерл), Е. Слука (Алфред Химберл), Ј. Душановић (Хуберт), М. Хаџи-Динић (Валцл), С. Стефановић (Бимзер), Д. Васиљевићка (Госпођа Штагл), В. Виловац (Гостионичар), С. Шикопарија (Киндл), Л. Вујичићева (Бети), Д. Илкић (Полдл). – Изведено 9 пута.

ЛИТ: А-м, „Мали људи“, шала у 4 чина од К. Карлвајса, Браник, 1901, бр. 138, с. 3; (Ј.) Г(рчић), Мали људи, Позориште, НСад 1901, бр. 18, с. 127.

В. В.

МАЛИЈАН/МАЈАН Жилијен де (Julien de Mallian/Maillan) – француски драмски писац (Ле Мул, покрајина Гваделупе, Француска, 12. XI 1805 – Париз, марта 1851). Често се потписивао само личним именом: Julien, Julien de. У Француску се доселио још као дете. Учио је у колеџу „Бурбон“. Затим је био адвокат, али се убрзо посветио позоришту. Писао је водвиље и драме пуне суза и ужаса. Имао је много успеха: први његов комад, написан у сарадњи са Диманоаром, доживео је више од сто извођења. Највећи успех постигао је драмом у пет чинова и шест слика Маријана (Marie-Jeanne ou La Femme du peuple, 1845), написаном у сарадњи са Адолфом Денеријем. Ову драму је СНП приказало 1872.

ЛИТ: А-м, „Маријана“, Позориште, НСад 1872, бр. 30, с. 123; Ст., У четвртак је давана позоришна игра „Жена из народа“, Слога, Сомбор 1908, бр. 10, с. 3-4.

С. А. Ј.

МАЛИЋ Софија – шеф женске кројачке радионице, висококвалификована радница (Чуруг, 21. VI 1913 – Нови Сад, 14. VIII 1987). Завршила је пет разреда основне школе и кројачки занат 1928. у Чуругу. Мајсторски испит положила је 1949. у НСаду. Од 1931. до 1949. радила је код приватних мајстора у НСаду и Панчеву, а 10. X 1949. радила је у СНП до пензионисања, 31. X 1979. Комисија за превођење у виша стручна звања унапредила ју је 1954. у висококвалификовану позоришну кројачицу, а одлуком УО СНП постављена је 1964. за шефа женске кројачке радионице. Бирана је у УО СНП и у прво стручно веће Техничке службе СНП, као и у разне стручне комисије.

ЛИТ: Ж. Бајић, Костим за генерације, Позориште, НСад 1980, бр. 7-8, с. 9.

Р. Б.

МАМЗЕЛ НИТУШ (Mamzelle Nitouche) – оперета у 3 чина (4 слике). Музика: Флоримон Ронже-Ерве. Либрето: Анри Мејак и Албер Мило. Прво извођење у Паризу, 16. I 1883, у нашој земљи 14. XI 1891. у ХНК Згб.

Прво извођење у СНП 31. XII 1900. у Вршцу. Превео: Душан Л. Ђокић. Подела узета са плаката представе одржане 27. X 1901. у НСаду. – Рд. М. Хаџи-Динић, дир. А. Освалд; Д. Спасићка (Дениза), М. Хаџи-Динић (Мајор), Ј. Душановић (Управитељ позоришта), П. Добриновић (Целестен), М. Марковић (Фердинанд), Ђ. Бакаловић (Лорио), М. Николић (Густав), К. Васиљевић (Роберт), С. Стефановић (Редитељ), М. Тодосићка (Игуманија), Д. Николићка (Дувна), Л. Вујичићева (Корина), М. Радошевићева (Жимблета), З. Добриновићка (Лидија), Д. Матејићка (Силвија), К. Виловчевица (Жоржета). – Изведено 63 пута.

Прво извођење у НП у НСаду 27. X 1920. Подела узета са плаката представе одржане 23. X 1922. у НСаду. – Рд. Д. Кранчевић, дир. К. Стреха; М. Оливијери (Дениза), Р. Алмажановић (Мајор), М. Вебле (Управитељ позоришта), М. Хаџи-Динић (Целестен), Д. Врбањац (Фердинанд), М. Оџић (Лорио), В. Ивановић (Густав), С. Добрић (Роберт), К. Клеменчић (Редитељ), М. Тодосићка (Игуманија), Д. Матејићка (Сестра), М. Добрићка (Корина), М. Јанковићка (Жимблет), О. Тургењева (Лидија), З. Душановићка (Силвија), С. Савић (Војник). – Изведено 24 пута.

Премијера у НП у НСаду 6. IX 1925. – Рд. Д. Кранчевић, дир. Ј. Рајхенић Раха; М. Михлова (Дениза), Ј. Гец (Мајор), М. Вебле (Управитељ позоришта), Д. Кранчевић (Целестен), С. Писек (Фердинанд), М. Оџић (Лорио), М. Степановић (Роберт), Н. Дивјак (Густав), К. Клеменчић (Редитељ), Љ. Јовановићева (Игуманија), Д. Врачаревићка (Једна сестра), Р. Кранчевићка (Корина), Ј. Равскаја (Жимблета), Ј. Вујићева (Лидија), К. Муравцева (Силвија), Г. Миковић (Војник). – Изведено 21 пут.

Прво извођење у НПДб 1. II 1940. у НСаду. – Рд. Д. Кранчевић, сц. М. Шербан, дир. П. Ивановић; М. Петровићева (Дениза), Р. Кранчевићка (Игуманија), Р. Петровићева (Једна сестра, Силвија), И. Душановићка (Прва ученица, Жимблета), Б. Андоновићева (Друга ученица, Лидија), И. Рунићева (Трећа ученица), З. Суботин (Четврта ученица), Д. Кранчевић (Селестин), М. Миљуш (Мајор), Б. Јовановић (Фердинанд), Б. Станојевић (Густав), М. Јекнић (Роберт), М. Ајваз (Лорио), Ж. Станојевић (Први војник), С. Пашалић (Други војник), Д. Антонијевић (Управник позоришта),  Н. Стојановић (Редитељ), И. Јовановићка (Корина). – Изведено 17 пута.

Прво извођење у ДНП 27. X 1943. у Панчеву. – Рд. Д. Кранчевић, дир. Х. Маржинец, сц. В. Ребезов; Р. Кранчевићка (Игуманија), В. Јелићка (Калуђерица), М. Петровићева (Дениза), И. Душановићка (Прва ученица, Силвија), М. Миљковићева (Друга ученица), Р. Петровићева (Трећа ученица, Лидија), З. Деспотовићева (Четврта ученица), К. Игњатовићка (Пета ученица, Жимблета), Љ. Ребезова (Шеста ученица), Д. Кранчевић (Селестен), М. Аврамовић (Де Шато Жиби), Ж. Котрошан (Де Шамплатре), М. Јаснић (Густав), М. Симић (Роберт), П. Милосављевић (Управитељ), С. Симић (Редитељ), В. Фазловска (Корина), Н. Митић (Каплар Лорио), Ђ. Драгић (Први војник), Р. Шобота (Други војник). – Изведено 15 пута.

Премијера у СНП 21. VIII 1946. у НСаду. – Рд. Д. Кранчевић, сц. М. Шербан, дир. В. Илић; З. Николић (Дениза), Р. Кранчевић (Игуманија), А. Гајиновић (Сестра), Д. Лазаревић (Прва ученица, Лидија), Ј. Црњански (Друга ученица, Жимблета), Љ. Леђанац (Трећа ученица), В. Костриченко (Четврта ученица), С. Јовановић (Селестен), Љ. Иличић, Д. Кранчевић (Шато Жиби), Ж. Котрошан, К. Марцикић (Фернан), Ж. Станојевић (Гистав), К. Марцикић, Д. Аничић (Робер), М. Ајваз (Лорио), А. Ђорђевић (Први војник), С. Батајић (Други војник), А. Стојковић, С. Симић, П. Стојановић, Д. Кранчевић (Управник позоришта), С. Симић (Редитељ позоришта), И. Душановић (Корина), Х. Татић (Силвија). – Изведено 25 пута, глед. 7730.

БИБЛ: Мамзел Нитуш, водвиљ, комедија у три чина, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 225.

ЛИТ: -а, У недељу 16. дец. приказан је „Нитуш“, Застава, 20. XII 1901; А-м, „Нитуш“, шаљива оперета у 3 чина, Браник, 1901, бр. 134, с. 3; А-м, „Нитуш“, оперета у 3 чина од Мејака и Милоа, Браник, 1901, бр. 153, с. 3; (Ј.) Г(рчић), Нитуш, Позориште, НСад 1901, бр. 13, с. 106-107; А-м, Српско народно позориште, Будућност, Вршац 1901, бр. 2, с. 2; А-м, „Мамзел Нитуш“, Позоришни лист, 1901, бр. 32, с. 170; Ј., Лепа оперета „Нитуш“, Народност, Панчево 1903, бр. 13, с. 3; Г., У четвртак 10. нов. гледали смо „Нитуш“, Застава, 20. XI 1904; Ј. Хр(аниловић), Нитуш, Позориште, НСад 1904, бр. 21, с. 118-119; А-м, Српско народно позориште, Браник, 1904, бр. 112, с. 3, бр. 114, с. 4, бр. 125, с. 3; Л.(Марковић) М(ргу)д, „Нитуш“, шаљива оперета у три чина, написали А. Мељак и А. Мило, превео Душан Л. Ђокић, музика од Хервеа, Браник, 1904, бр. 266, с. 3; А-м, Српско народно позориште, Невен, Суботица 1904, бр. 5, с. 76-78; Б. М., Српско народно позориште, Трговачке новине, 1904, бр.  48, с. 2; А-м, Српско народно позориште, Сриемске новине, Вуковар 1905, бр. 77, с. 4; А-м, У недељу 19. марта увече дата је оперета „Нитуш“, Слога, Сомбор 1906, бр. 13, с. 3; Ст., Увече је давана шаљива оперета „Нитуш“, Слога, 1908, бр. 10, с. 3; -М-, У петак, 15. новембра, гледасмо познату оперету „Нитуш“, Застава, 27. XI 1909; Л. (Марковић) М(ргу)д, Српско народно позориште, Трговачке новине, 1909, бр. 46, с. 365-366; А-м, „Мамзел Нитуш“, Застава, 28. X 1920; А-м,  „Мамзел Нитуш“, Застава, 31. X 1920; Хр., „Мамзел Нитуш“, Јединство, 21. XII 1920; В., „Нитуш“, Застава, 11. IX 1921; О. С(уботи)ћ, Мамзел Нитуш, Застава, 21. X 1921; А-м, Синоћ смо видели, иако мало старију, ипак изврсну оперету „Мамзел Нитуш“, Србадија, НСад 1923, бр. 15, с. 3; К. Николић, „Мамзел Нитуш“, оперета, Нови Сад, 1927, бр. 7, с. 3; А-м, Мејак и Мило: Мамзел Нитуш, Дан, 20. II 1940; А-м, Мамзел Нитуш од Мејака и Милоа, Дан, 8. XI 1940; Ђ. Игњатовић, Мамзел Нитуш од Мејака и Милоа са музиком од Хервеа, Дан, 9. XI 1940.

Ј. М. и В. В.

МАМИН-СИБИРЈАК (Мамин-Сибиряк) – руски писац (Пермска губернија, 25. X 1852 – Петербург, 2. XI 1912). Право му је име Дмитриј Наркисович Мамин (Дмитрий Наркисович Мамин). Учио је богословију. Под утицајем дела руских револуционарних демократа Чернишевског, Доброљубова, Херцена и Писарева и идеја Ч. Дарвина студирао је медицину, а затим права. Студије није завршио због учешћа у демонстрацијама, те због слабог материјалног и здравственог стања. Средином седамдесетих г. штампао је своје прве приповетке. У књижевним круговима постао је познат по изласку романа Горско гнездо (1884). Његов критички реализам и његови демократски погледи на свет, уз љубав према радном човеку и раскринкавање експлоататора, најбоље су дошли до изражаја у романима Злато (1892) и Хлеб (1895). На сцени СНП изведена је 1927. његова драматизација Толстојевог романа Ана Карењина.

Б. К-ћ

МАМИЦА (A mamma) – шаљива игра у 3 чина. Написао: Еде Сиглигети. Прво извођење у Будимпешти, 1857, у нашој земљи 3. XI 1871. у НП Бгд.

Прво извођење у СНП 9. IV 1872. у НСаду (са једночинком Локот). Превео и посрбио: Антоније Хаџић. – Ј. Маринковићка (Станићка), К. Савићева (Анка), П. Брани (Мита Савић), Л. Хаџићева (Милица), Н. Зорић (Тодор Ружић), Н. Недељковић (Светозар Милић), Н. Рашић (Јова Скочић), Ђ. Соколовић (Пустосват), А. Пешић (Подрумар), М. Савићева (Служавка). – Изведено око 10 пута.

Премијера у СНП 5. VI 1879. у Старом Бечеју. – Ј. Поповићева (Станићка), М. Рајковићка (Анка), Д. Ружић (Мита Савић), Л. Хаџићева (Милица), В. Марковић (Тодор Ружић), С. Рајковић (Светозар Милић), П. Добриновић (Јова Скочић), Ђ. Јовановић (Пустосват), А. Десимировић (Слуга), Ђ. Банковић (Подрумар), Б. Хаџићева (Служавка). – Изведено 4 пута.

БИБЛ: Еде Сиглигети, Мамица, Панчево 1885.

ЛИТ: Б., „Мамица“, „Локот“, Позориште, НСад 1872, бр. 56, с. 227; С., „Мамица“, Позориште, НСад 1877, бр. 13, с. 51; А-м, Српско народно позориште, Фрушка гора, 1878, бр. 10, с. 93; К. Р., „Мамица“, Позориште, НСад 1879, бр. 40, с. 158-159; а-, Мамица, Позориште, НСад 1881, бр. 18, с. 70-71; П., Ст. Бечеј, 20. 4. „Мамица“ од Сиглигетија, Застава, 1882, бр. 65, с. 3; -н-ћ, У четвртак 6. фебруара „Мамица“, Банаћанин, Велика Кикинда 1892, бр. 9, с. 2.

В. В.

МАМОН – драма у 3 чина. Написао: М. Милаковић (Миладин Величковић Свињарев).

Праизвођење у СНП 3. IV 1926. у Старом Бечеју. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – А. Рашковић (Милић), П. Алмажановићка (Милка), М. Марковићка (Матићка), М. Живановић (Бабић), М. Динићка (Слободан), М. Авировићева (Деса), М. Душановић (Зорић), С. Савић (Мија), Н. Живановићка (Кројачица), Ј. Силајџић (Полицајац), Д. Марковић (Јелић). – Изведено 2 пута.

Премијера у СНП 25. X 1928. у НСаду. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – рд. А. Рашковић; А. Рашковић (Бранко Милић), З. Ћурчићка (Данка), Љ. Јовановићева (Матићка), С. Душановић (Шустерски шегрт), С. Јовановић (Бабић), Д. Марковић (Зорић), Х. Харитоновићка, М. Крстоношићева, С. Савић, Ј. Харитоновић, С. Хурбан. – Изведено 2 пута.

ЛИТ: В., У суботу, 3. априла, давана је нова драма „Мамон“ у три чина од непознатог писца, бар је тако рекламирано, Ново време, Стари Бечеј 1926, бр. 15, с. 2; А-м, Mamon, Torontal, 1926, бр. 100, с. 3; (h. j.), Mammon, Bácsmegyei Napló, 1926, бр. 119, с. 8; А-м, „Мамон“ од Миладина Величковића-Свињарева, Застава, 1928, бр. 243, с. 2; А-м, „Мамон“ – премијера 25. X, Застава, 1928, бр. 244, с. 3; А-м, „Мамон“, комад у 3 чина од Дра Миладина С. Величковића, приказан је у Н. Саду, Радикал, НСад 1928, бр. 43, с. 3.

В. В.

МАНДАРИН  (Mister Wu) – позоришна игра из кинеског живота у 3 чина. Написали: Херолд Овен и Хари М. Вернон. Прво извођење у Лондону, 1913.

Прво извођење у нашој земљи у НП у НСаду 8. V 1924. Превела: Владислава Полит. – Рд. Ж. Васиљевић, сц. М. Вебле; К. Васиљевић (Ву), Р. Кранчевићка (Нан-Бин), М. Грујићева (Лао-Сун), Стеван Јовановић (Роберт Грегори), К. Цветковићка (Госпођа Грегори), М. Душановић (Базил Грегори), З. Душановићка (Хилда Грегори), М. Васић (Том Карузер), Д. Величковић (Хофман), В. Виловац (Компрадор), М. Павловићева (А-Вун), Л. Лазаревић (Кинески чиновник у служби Грегорија), М. Пашко (А-Син), В. Ивановић (Симсон), М. Живановић (Муре), Ј. Стојчевић (Кули). – Изведено 2 пута.

Прво извођење у СНП 27. XI 1928. у Вршцу (под насловом Мистер Ву). – Рд. Стеван Јовановић; С. Никачевић (Ву), Љ. Драгићка (Нан-Бин), Стеван Јовановић (Роберт Грегори), З. Ћурчићка (Госпођа Грегори), С. Душановић (Базил), И. Дубравчићева (Хилда), Д. Марковић (Том Карузер), Ј. Харитоновић (Хофман), Ј. Силајџић (Компрадор), М. Динићка (А-Вун), Ђ. Јанковић (А-Син), Л. Лазаревић (Кули), С. Хурбан (Сименон), Ђ. Јанковић (Муре). – Изведено 2 пута.

ЛИТ: А-м, „Мистер Ву“ – Народно позориште, Застава, 1924, бр. 100, с. 3; А-м, Премијера „Мандарина“ („Mr. Wu“), Јединство, 1924, бр. 1438, с. 2-3; О. С(уботи)ћ, „Мистер Ву“ – Народно позориште, Застава, 1924, бр. 105, с. 3.

В. В.

МАНДЕ – комедија једне карневалске ноћи. Написао: Марин Држић. Праизвођење вероватно после 1550, у Дубровнику, на нечијем пиру.

Прво извођење у СНП 30. IX 1952. у НСаду. Прерадио: др Иван Божић. – Рд. А. Огњановић, сц. В. Маренић, к. С. Церај-Церић, музика Р. Бручи, дир. И. М. Кох; Љ. Раваси (Анисула), С. Перић-Нешић (Јеђупка), Н. Митић (Трипче де Утолче), Ј. Бјели, З. Богдановић (Манде), З. Исаковић (Ката), С. Павловић (Властеличић), Д. Јакшић (Педант Криса), Е. Бортолаци (Ђове), С. Максић (Надихна), Д. Милосављевић Гула (Лено де Заулиго), Ђ. Јелисић (Турчин), М. Гаталица (Керпе), В. Милин (Ђивулин), Д. Ђорђевић (Лука), М. Јовановић (Грубе), С. Матановић (Ноћни стражар). – Изведено 11 пута, глед. 5228.

БИБЛ: Дјела Марина Држића, у: Стари писци хрватски, Згб 1930, с. 166-198.

ЛИТ: А-м, Данас позоришни час, СВ, 29. IX 1952; О. Новаковић, Држићева „Манде“, НС, 1952, бр. 49-50, с. 5.

Ј. М.

МАНДИЋ Александар – оперски певач, тенор (Београд, 16. I 1921 – ?). Певање студирао на Музичкој академији 1956/57. и 1960/61. у класи Николе Цвејића и приватно код Надежде Архипове. Од 1954. до 1961. певао је главне тенорске улоге у оперетама у Савременом позоришту у Бгду. Од 1961. до 1966. био је солист Опере у Сарајеву. У СНП је био ангажован од 1. IX 1966. до 31. XII 1977. Био је певач пријатног звонког гласа, сценски окретан и лепе појаве.

УЛОГЕ: Родолфо (Боеми), Каварадоси (Тоска), Габриел (Симон Боканегра), Туриду (Кавалерија рустикана), Јењик (Продана невеста), Мића (Еро с онога свијета), Клем (Хајде да стварамо оперу), Алмавива (Севиљски берберин), Данило (Весела удовица), Раул Гардефе (Париски живот), Су-Чонг (Земља смешка).

ЛИТ: А. Еберст, Музички бревијар Војводине, НСад 1972, с. 88.

В. П.