МАДАМ БАТЕРФЛАЈ (Madame Butterfly) – опера у 3 чина. Музика: Ђакомо Пучини. Либрето: Луиђи Илика и Ђузепе Ђакоза. Прво извођење у Милану, 17. II 1904, у нашој земљи 4. X 1908. у СНГ Љубљана.

Прво извођење у СНП 22. III 1921. у НСаду. Превео: Александар Бинички. – Рд. К. Клеменчић, дир. Х. Маржинец; К. Дубска, Б. Адамовић-Дубска (Ћо-Ћо-Сан), В. Горскаја (Сузуки), О. Сифниос, М. Оливијери (Кет), Д. Кранчевић, Д. Врбањац (Пинкертон), М. Верон, Н. Баранов (Шарплес), К. Клеменчић (Горо), В. Ширај, Г. Миковић (Јамадори), С. Николајевић, М. Оџић (Бонзо), А. Ликандер, Д. Таран (Јакусиде), М. Вебле (Краљевски комесар). – Изведено 26 пута.

Премијера у СНП 18. V 1951. у НСаду. – Рд. Ј. Путник, дир. Д. Бабић, Д. Жупанић, М. Асић, П. Милошевић, М. Фајдига, сц. В. Маренић, к. М. Бабић-Јовановић, к. г.; М. Михлер, З. Сесардић, Ј. Асић, А. Чепе, И. Давосир-Матановић (Мадам Батерфлај), М. Врчевић, Х. Цехетмајер, Ј. Јечменица (Сузуки), М. Пилц, К. Филеп (Кет), Д. Бурић, В. Цвејић (Пинкертон), И. Варговић, Д. Дуић, В. Поповић, Д. Балтић (Шарплес), В. Ћортошев, Ф. Кнебл (Горо), Д. Балтић, В. Кошир, Д. Секулић, Ф. Пухар (Јамадори), В. Нецков, Р. Немет (Бонзо), С. Михајловић, А. Црњаковић, К. Николић, С. Холичек, П. Микалачки (Краљевски комесар), П. Вуковић, К. Марцикић, М. Главашевић, М. Онешчук (Општински часник), Љ. Дотлић (Дете). – Изведено 68 пута, глед. 26.658.

Премијера у СНП 10. XI 1964. у НСаду. – Рд. и сц. Е. Фрелих, дир. Душан Миладиновић, М. Фајдига, к. С. Јатић, хор спремио Е. Гвоздановић; И. Давосир-Матановић, А. Чепе (Ћо-Ћо-Сан), М. Врчевић-Бута, Ј. Јечменица (Сузуки), М. Пелхе (Кет), В. Цвејић (Пинкертон), В. Поповић, Д. Балтић (Шарплес), Ф. Кнебл (Горо), Ф. Пухар (Јамадори), И. Кнежевић, Р. Немет (Бонзо), М. Хаднађев, Р. Немет (Краљевски комесар), К. Марцикић (Општински часник), В. Биреш (Дете). – Изведено 17 пута, глед. 6740.

Премијера у СНП 25. I 1974. у НСаду. – Рд. Дејан Миладиновић, дир. М. Фајдига, И. Топлак, М. Јаноски, сц. М. Лесковац, к. Ј. Петровић; Ш. Мардешић, В. Цвејић (Пинкертон), Д. Мариновски, Д. Балтић, Ф. Пухар (Шарплес), В. Ковач-Виткаи, М. Алпар-Тунтев (Ћо-Ћо-Сан), А. Херћан-Бодрич, Ј. Јечменица (Сузуки), Ф. Кнебл (Горо), С. Дракулић (Бонзо), Д. Балтић, Ф. Пухар (Јамадори), Р. Немет, Ч. Милушић, Б. Јатић (Комесар), В. Бердовић, Г. Којадиновић, М. Пелхе (Кет), К. Марцикић (Општински часник). – Изведено 16 пута, глед. 5886.

БИБЛ: Мадам Батерфлај. Madame Butterfly (Госпођа Лептирица). Трагедија једне Јапанке. По Џ. А. Лонгу и Д. Беласкоу написали Л. Илика и Ђ. Ђакоза. Превео А. Б. Музика од Ђакома Пучинија, Бгд 1926.

ЛИТ: Ђ. П(етровић), „Мадам Батерфлај“, Застава, 25. III 1925; А-м, Критички осврт на неколико одржаних представа, Истина, НСад 1922, бр. 2, с. 1; Др Ј., Батерфлај госпође Попов, Јединство, 23. IX 1923; Arbiter, Синоћ је отпочела новосадска опера своје гостовање, Нова пошта, Суботица 7. II 1924; Renault, Мадам Батерфлај, Савремени Нови Сад, 1924, бр. 3, с. 6; Н. Петин, „Мадам Батерфлај“, СВ, 7. VI 1951; Н. Петин, Поводом премијере „Мадам Батерфлај“ у Н. Саду, НС, 1951, бр. 11, с. 1;  Др А. М., Ванредан успех, Зрењанин, 18. X 1958; М. Хаднађев, „Мадам Батерфлај“ Ђакома Пучинија, Позориште, НСад 1973, бр. 4, с. 4; О. Панди, Складна целина, Дневник, 31. I 1974; А-м, Друга верзија „Мадам Батерфлај“, Дневник, 5. II 1974; О. Панди, Нова верзија „Мадам Батерфлај“, Дневник, 12. II 1974.

В. П.

МАДАМ МОНГОДЕН (Madame Montgodin) – лакрдија у три чина. Написали: Ернест Блум и Раул Тоше. Прво извођење у Паризу, 1890, у нашој земљи 18. XI 1893. у СНГ у Љубљани.

Прво извођење у СНП 17. XI 1909. у НСаду. С немачког превода превео: Адам Мандровић. – Рд. Д. Спасић; М. Хаџи-Динић (Монгоден), Љ. Динићка (Мадам Монгоден), М. Јосићева (Лисјена), Л. Јовановићка (Клоринда), М. Матејић (Фужрол), Д. Кранчевић (Работо), Р. Спиридоновић (Бевне), С. Стефановић (Франсоа), Ј. Антонијевић (Префект), Р. Кранчевићка (Мадам де ла Бит-Моа). – Изведено 6 пута.

Премијера у СНП 21. V 1922. у НСаду. Превео: Душан Л. Ђокић. – Рд. М. Аћимовић; М. Аћимовић (Монгоден), А. Аћимовићка (Розалија Монгоден), М. Станисављевићева (Лисијена), Андрић (Фужрол), Љ. Вукомановић (Бернере), Г-ђица Поповић (Мадам де Мон-Пла), М. Јелић (Франсоа), П. Матић (Префект), В. Јелић (Једна дама). – Изведено 2 пута.

БИБЛ: Мадам Монгоден, превео Душан Л. Ђокић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 511.

ЛИТ: А-м, „Мадам Монгоден“, Позориште, НСад 1909, бр. 6, с. 21; (Ј.) Г(рчић), „Мадам Монгоден“, Позориште, НСад 1909, бр. 8, с. 31; Л. (Марковић) М(ргу)д, Српско народно позориште, Трговачке новине, 1909, бр. 46, с. 366; А-м, Српско народно позориште, Сриемске новине, Вуковар 1909, бр. 79, с. 2; А-м, Српско народно позориште у Сомбору Слога, Сомбор 1910, бр. 10, с. 5.

Л. Д.

МАДАМ ПОМПАДУР (Madame Pompadour) – оперета у 3 чина. Музика: Лео Фал. Либрето: Рудолф Шанцер и Ернст Велиш. Прво извођење (прве верзије) у Берлину, 9. IX 1922, (друге верзије) у Бечу, 2. III 1923, у нашој земљи 28. III 1924. у ХНК у Згбу.

Прво извођење у НП у НСаду 20. XII 1924. Превели: Драгутин Вуковић и Јосип Кулунџић. – Рд. Д. Кранчевић, дир. Ф. Селински; М. Краљева, к. г. (Маркиза Помпадур), М. Васић (Краљ), И. Хорак, к. г. (Рене), Р. Кранчевићка (Мадлена), М. Оливијери-Илић (Белот), К. Клеменчић (Калико), М. Оџић (Морепа), С. Колашинац (Пулар), М. Вебле (Приние), Г. Миковић (Колен), С. Вендеровић (Буше), В. Калинин (Турел), Н. Дивјак (Аустријски посланик), М. Степановић (Официр), К. Муравцева (Памела), К. Колашинац (Каролин), О. Тургењева (Леони), Ј. Равскаја (Валентин), А. Трегубова (Амели). – Изведено 21 пут.

Прво извођење у СНП 21. XI 1971. у НСаду. Превео: Ђорђе Фишер. – Рд. Л. Шереги, к. г., пом. рд. Ђ. Фишер, к. г., сц. С. Максимовић, к. М. Стојановић-Маурич, к-граф М. Братоножић, дир. И. Топлак, хор спремио Е. Гвоздановић; З. Николић (Помпадур), И. Давосир-Матановић (Белот), С. Франц (Мадлен), П. Петковић, к. г. (Краљ), В. Куцуловић (Калико), А. Мандић (Рене), Ф. Кнебл (Морепа), К. Марцикић (Пулар), Ч. Милушић (Колен), М. Тодоровић (Поручник), Б. Окљеша, М. Топлак, В. Наодовић, В. Раденковић (Девојке), М. Зуцајић (Крчмар). – Изведено 26 пута, глед. 5544.

ЛИТ: А-м, Гостовање Матилде Краљ у СНП-у, Застава, 1. XII 1925; А-м, Реприза „Madame Pompadour, Comoedia, 1925, бр. 24, с. 11; В. Спасић, Реприза „Madame Pompadour“, Јединство, 4. I 1926; Gy. Bordás, Operett az operában. Gyorsintervju Seregi Laszlóval a budapesti Fővárosi Operett színház rendezőjével, Magyar Szó, 30. X 1971; В. Миросављевић, Повратак „Мадам Помпадур“, Дневник, 20. XI 1971; М. П., Реприза „Мадам Помпадур“, Дневник, 23. XI 1971; Gy. Bordás, Vasárnap a Ben Akibában a Madame Pompadour bemutatója, Magyar Szó, 30. XI 1971.

Ј. М. и В. В.

МАДАМ САН-ЖЕН (Madame Sans-Gêne) – комедија у 4 чина. Написали: Викторијен Сарду и Емил Моро. Прво извођење у Паризу, 27. X 1893, у нашој земљи 18. X 1894. у ХНК Згб.

Прво извођење у СНП 22. IV 1897. у Земуну. Превео: Милован Ђ. Глишић. Подела узета са плаката представе одржане 30. XII 1899. у НСаду. – Рд. М. Хаџи-Динић; М. Марковићка (Катарина), Д. Спасић (Лефевр), М. Хаџи-Динић (Фуше), М. Марковић (Гроф Најперт), М. Радошевићева (Тоанонова, Собарица Катаринина), Д. Туцаковићева (Ларусова), Л. Вујичићева (Јулија), Ђ. Бакаловић (Винегр, Деперо), С. Стефановић (Вабугрен, Лористан), Л. Поповић (Русо, Костан), А. Ботић (Жоликер, Бриго), Љ. Душановићка (Матје), А. Лукић (Наполеон), С. Бакаловићка (Марија Каролина), Д. Васиљевићка (Принцеза Елиза), М. Николић (Савари), М. Тодосићка (Војвоткиња од Ровига), Д. Спасићка (Бароница де Билов), Д. Николићка (Грофица Басано), Ј. Тодосић (Кононвил), А. Стојановић (Мортимен, Коп), К. Васиљевић (Засмен), Ј. Душановић (Лероа, Рустан), В. Хорват (Ћирица Лефевров). – Изведено 35 пута.

Прво извођење у НП у НСаду 13. XI 1924. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – А. Лескова (Катарина), Д. Спасић, К. Васиљевић, К. Цветковићка, К. Сибирјакова, С. Јовановић, Н. Динић, М. Живановић, М. Душановић. – Изведено 3 пута.

Прво извођење у НПДбС 20. II 1941. у Крагујевцу. – Рд. Ј. Јеремић; Ј. Јеремић (Наполеон), Д. Јанковић (Маршал Лефевр), М. Мирковић (Фуше), Р. Гојкић (Најпер), С. Савић (Депрео), М. Томић (Савари), xxx (Сен Марсан), Т. Тасић (Вабонтрен), Л. Делић (Канувиљ), М. Радосављевић (Лористон), Ф. Живојевић (Засмен), Ј. Јукић (Коп), З. Јукић (Корсо), И. Милошевић (Констан), С. Александровић (Рустан), Р. Алмажановић (Винегр), З. Деспотовић (Матирен, Собарица), В. Тодоровић (Рису), М. Јовановић (Бриго), В. Милин (Жоликер), З. Чокановић (Катарина), А. Мајценовић (Краљица Каролина), М. Козомара (Принцеза Елиза), З. Миланковић (Госпођа Билов), З. Андрић (Госпођа Савари), Н. Стимић (Госпођа Канизи), М. Гојкић (Госпођа Басано, Жили), К. Бабић (Тоанон), А. Делић (Русотова), Р. Марковић (Слуга). – Изведено 5 пута.

Прво извођење у НПДб 25. II 1941. у НСаду. – Рд. А. Верешчагин, сц. М. Шербан; Љ. Драгићка (Катарина), Н. Стојановић (Фуше), М. Андрић (Гроф Најпер), В. Качаник (Лефевр), М. Гајчин (Жино, Коп), С. Бурја (Мортмар, Бригот), С. Цвитковић (Рису, Корсо), Б. Варађан (Винегр, Лероа), М. Петровићева (Тоанон, Госпођа Канизи), Р. Петровићева (Жилиа, Госпођа Басано), Б. Белићева (Русот, Госпођа Вентимиљ), М. Бомбардели (Сусетка, Госпођа Талије), М. Кајтас (Матирен, Госпођа Алдобрандини), С. Душановић (Наполеон), М. Милићевић (Савари), Р. Кранчевићка (Госпођа Савари), Д. Петковићева (Каролина), К. Шербан (Елиза), О. Животићка (Госпођа Брењол), И. Душановићка (Госпођа Билов), С. Барбије (Госпођа Равиго), Б. Станојевић (Конивиљ), С. Пашалић (Лористан, Жасмен), Н. Митић (Сен Марсан), М. Вилић (Рустан), xxx (Констан), Г. Николић (Депрео). – Изведено 3 пута.

ЛИТ: А-м, „Мадам Сан Жен“, Браник, 1897, бр. 48, с. 3; О., У четвртак 30. децембра представљала се у Н. Саду „Мадам Сан-Жен“, Застава, 1900, бр. 1, с. 3; Ј. Хр(аниловић), Мадам Сан-Жен, Позориште, НСад 1901, бр. 32, с. 182-183; О. С(уботи)ћ, Мадам Сан Жен, Застава, 1924, бр. 260, с. 3.

В. В.

МАДИЋ-РАДВАЊ Ангелина – в. РАДВАЊ-МАДИЋ Ангелина

МАДОНА (La Madonna) – комедија у 3 чина. Написао: Дарио Никодеми. Прво извођење у Милану, 21. I 1927.

Прво извођење у нашој земљи у НП у НСаду 6. XII 1927. Превео: др Рикард Николић. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – рд. Б. Војиновић; И. Прегарц (Пили), Д. Врачаревићка (Ауарди), Љ. Јовановићка, М. Подхраска (Јоле), П. Кокотовић (Марио), М. Васић (Пиеро), Ј. Петровић. – Изведено 3 пута.

ЛИТ: А-м, „Мадона“ од Дарија Никодемија, превео др Рикард Николић – премијера, Нови Сад, 1927, бр. 41, с. 4; К. Николић, „Мадона“, комад у 3 чина од Дарија Никодемија, превео Рикард Николић, Нови Сад, 1927, бр. 42, с. 4; А-м, „Мадона“ – премијера, Савремена Војводина, НСад 1927, бр. 1 и 2, с. 13 и 8; А-м, Премијера Никодемијеве „Мадоне“ у СНП-у у Н. Саду, Време, Бгд 8. XII 1927.

В. В.

МАЂАРЕВИЋ Иван – сликар-извођач, ВКВ радник (Нови Кнежевац, 26. V 1925 – Нови Сад, 16. I 1990). Завршио је 2 разреда средње школе за примењену уметност. У СНП се запослио 1. IV 1955. и у њему остао до пензионисања, 6. XII 1981. Решењем стручне комисије унапређен је 1962. за ВКВ радника. Као искусан и цењен сарадник сценографа, М. се оспособио и за посао каширера, па је са успехом израђивао све каширане предмете за потребе сцене.

Р. Б.

МАЖУРАНИЋ Иван – песник (Нови Винодолски, 11. VIII 1814 – Загреб, 4. VIII 1890). Из имућне грађанске породице, 1827. је завршио пучку школу у родном месту и 1833. гимназију у Ријеци, где је научио немачки, латински, италијански и мађарски језик, а касније је научио још и енглески, француски и све словенске језике. На Лицеју у Згбу је 1833. уписао филозофију да би другу г. завршио у Сомбатхељу 1835. Права је студирао у Згбу од 1835. до 1837, а потом радио као гимназијски професор. Већ 1840. је прешао у Карловце у градски магистрат и ту остао до 1848. У међувремену је 1841. у Пешти положио специјалистички испит меничког права. За време школовања 1830. написао је прве стихове –  Винодолски долче, да си здраво! и 1832. штампао прву песму на мађарском језику – оду Ференцу Ирмењију. За време студија упознао се са Људевитом Гајем и пришао Илирском покрету. Тада је почео и озбиљније да се бави књижевним радом: писао је афоризме и стихове. Прва песма на хрватском језику, Приморац Даници, штампана му је 1835. у „Даници илирској”. Поред поезије бавио се и лексикографским радом – са Ј. Ужаревићем је 1842. издао Немачко-илирски словар, први такве врсте у Хрватској. На позив Матице илирске допунио је XIV и XV певање Гундулићевог Османа, а са братом Антуном написао је Ријечник Османа Гундулићева 1844. Славу је стекао када је написао еп Смрт Смаил-аге Ченгића (1844), који је 1845. објавио у алманаху „Искра” под насловом Смерт Ченгић-аге.  Књижевност је скоро потпуно занемарио 1848, када се посветио политици. За време револуције био је саборски перовођа, састављао је најважнија политичка документа. Г. 1848. oбјавио је брошуру Хрвати Мађаром и на хрватском и на мађарском језику (A’ Horvátoka a’ Magyaroknak felelet az 1848-ik Martziusi és Áprilisi Magyar hirdetményekre). Био је члан демократског листа хрватске левице „Славенски југ” од 1848. до 1849. После Револуције, од 1850. до 1860, био је генерални прокуратор за Хрватску и Славонију и као такав организовао судство у Хрватској. Био је први хрватски канцелар 1861-1866, а затим, од 1873. до 1880, и хрватски бан. За време његовог бановања реформисао је школство, управу и правосуђе, отворио универзитет и донео многе законе. После 1880. није више учествовао у јавном животу него се бавио астрономијом и математиком и проучавао филозофе. Био је ожењен Александром Деметер, сестром песника Димитрија Деметера, којој је посветио најлепше стихове – Јавор, Јавор и тамјаника. Сахрањен је у илирској аркади на Мирогоју у Згбу. „Главну карактеристику М. стваралаштва чини прожимање утицаја класичног наслеђа, народне песме и дубровачке поезије, уз властито настојање да створи посебан песнички језик. Енергични противник приоритета једног наречја, он је настојао да у употребу уведе све форме које су му изгледале целисходне, чак и изумрле. Његов језик еволуира од покрајинског, регионалног, који је млади песник понео из родног краја, преко оног који се налази у првим хрватским новинама, све до изграђеног оновременог књижевног језика чији се образац налази у Ченгић-аги. Кратка језгровита фраза, афоризам и сентенција доминирају код њега у живом споју са искричавим, снажним духом даровитог литерате и каткад недокучивом дубином мислиоца.” Његово најпознатије дело Смрт Смаил-аге Ченгића права је сценска творевина, има пет певања: Агонија, Ноћник, Чета, Харач и Коб који су као класични чинови драме. Језик је чист народни у комбинацији са архаичним хрватским говором. Његов избор теме објашњава се тадашњом владавином родољубиве лирике. Смаил-ага није само типичан лик окупатора и тлачитеља него је симбол свеопштег зла. Основна идеја је национално ослобођење и општељудска тежња за ослобођење човека од насиља. То је дело трајне вредности, ванвременско. У СНП је Смрт Смаил-аге Ченгића изведена 1. X 1963. као сценски ораторијум у четири става.

БИБЛ: Пјесме, Згб 1895, 1924; Дјела, Згб 1895; Изабрана дела, Бгд 1963.

ЛИТ: Ђ. Дежелић,  Иван Мажуранић, Згб 1861; В. Мажуранић, О животу и пјесничком раду Ивана Мажуранића, у: Пјесме, Згб 1895; С. Вукмановић, Живот и књижевни рад Ивана Мажуранића и теоријска обрада „Смрт Саил-аге Ченгића”, Бгд 1937; М. Живанчевић, Писма Ивана Мажуранића брату Антону, у: Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, НСад 1960.

М. Л.

МАЈАР Луј (Louis-Aimé Maillart) – француски композитор (Монпеље, 24. III 1817 – Мулен-сир-Алије, 26. V 1871). Студирао је на Конзерваторијуму у Паризу, где је био ученик Ф. Алевија и Ф. Леборна. Награду Grand prix de Rome освојио је 1841. Био је претежно оперски композитор, али је написао и више кантата и соло песама. У низу комичних опера лаког музичког садржаја, насталих у доба деловања Гуноа, дуго се изводила и била је популарна у Француској и Немачкој његова опера Les Dragons de Villars, која је у СНП извођена под насловом Пустињаково звоно.

М. Х.

МАЈЕРФЕРСТЕР/МЕЈЕРФЕРСТЕР Вилхелм (Wilhelm Meyer-Förster) – немачки писац (Хановер, 12. VI 1862 – Берлин, 17. III 1934). Студирао је у Лајпцигу, Бечу, Берлину и Минхену, најпре права, а затим историју уметности. Још као студент написао је пародију Саксо Борусен, којом исмејава истоимени роман (Saxo Borussen) некада веома читаног немачког писца Оскара Мединга (1828-1903). Та пародија је својевремено била бурно поздрављена. По М. предлогу изнетом у брошури Das Zehnpfennig-Theater, бечки Бургтеатар, па и друга позоришта, уводе представе недељом поподне по знатно сниженим ценама. У својим раним четрдесетим (1904) потпуно је ослепео, што је за даље три деценије скоро сасвим онемогућило његову делатност. Написао је неколико романа (Eldena, 1896; Derby, 1897; Alltagsleute, 1897; Heidenstamm, 1898; Süderssen, 1902; Lena S., 1903; Durchlaucht von Gleichenberg, 1923), а од његових драма (Kriemhild, 1891; Eine böse Nacht, 1893; Der Vielegeprüfte, 1898; Alt-Heidelberg, 1901) једино је ова последња имала трајан успех, и на немачким сценама и у иностранству, а у СНП је изведена 1924. у преводу М. Слободе као Стари Хајделберг. О М. има веома мало литературе на немачком језику.

БИБЛ: Стари Хајделберг, прев. Милан Вујаклија, Бгд 1933; Стари Хајделберг, ркп. у Библиотеци СНП, сигн, 535.

С. К. К.