ЉУБИЧИЦА СА МОНМАРТРА (Das Veilchen vom Montmartre) – оперета у 3 чина. Музика: Имре Калман. Либрето: Јулиус Брамер и Алфред Гринвалд. Прво извођење у Бечу, 21. III 1930, у нашој земљи 27. X 1930. у ХНК у Згбу.

Прво извођење у СНП 15. II 1966. у НСаду. Превео: Ђорђе Рушкуц. – Рд. М. Васиљевић, дир. И. Топлак, сц. В. Спасић, к. г., к. С. Јатић, к-граф Ж. Миленковић; В. Куцуловић (Раул), Ф. Кнебл (Флоримон), Ф. Пухар (Анри), Ј. Јечменица (Нинон), Д. Балтић (Енрико), З. Николић (Виолета), Б. Грубач (Диран), К. Марцикић (Шаноар), Ж. Миленковић (Гастон), М. Хаднађев (Генерал), К. Танкосић (Разводник), С. Душановић, Н. Митић (Барон). – Изведено 28 пута, глед. 7705.

ЛИТ: Г. Дивљак-Арок, „Љубичица са Монмартра“ од Калмана на сцени Бен Акиба, Дневник, 15. II 1966.

Ј. М.

ЉУБЉЕНИ (Le Bien-aimé) – позоришни комад у 3 чина. Написао: Жак Девал. Прво извођење у Паризу, 2. II 1924.

Прво извођење у нашој земљи у НП у НСаду 17. XI 1927. Превео: Михаило Ковачевић. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – Рд. Е. Надворник; Стеван Јовановић (Жан), М. Живановић (Крево), Д. Врачаревићка (Никол Башлан), И. Прегарц, Д. Матејићка, Н. Динић, Л. Лазаревић, М. Подхраска. – Изведено 3 пута.

ЛИТ: К. Николић, „Љубљени“, комад у 3 чина од Жака Девала, превео М. Ковачевић, Нови Сад, 1927,  бр. 40, с. 3.

В. В.

ЉУБОМОРА (Ревность) – драма у 5 чинова. Написао: Михаил Петрович Арцибашев. Прво извођење у Петрограду, 1913, у нашој земљи 22. II 1918. у ХНК Згб.

Прво извођење у НП у НСаду 15. III 1921. Превео: Јоза Ивакић. – Рд. Е. Надворник; Б. Николић (Сергеј Петрович), М. Верешчагина (Јелена Николајевна), К. Васиљевић (Андреја Иванович), Д. Спасић (Семјон Семјонович), Л. Јовановићка (Клавдија Михајловна), Н. Ворни (Соња), Д. Сотировић (Кнез Дербелијан), В. Јовановић (Серјожа), Ј. Стојчевић (Др Коваленко), М. Душановић (Поручник Иванов), С. Савић (Пјотр). – Изведено 14 пута.

Прво извођење у СНП 3. X 1925. у Тителу. Подела узета са плаката представе одржане 11. VI 1926. у Вршцу. – Рд. М. Душановић; М. Живановић (Сергеј Петрович), П. Алмажановић-Слука (Јелена Николајевна), М. Душановић (Андреја Иванович), Н. Динић (Семјон Семјонович), З. Душановићка (Клавдија Михајловна), М. Динићка (Соња), Љ. Стојчевић (Серјожа), А. Рашковић (Кнез Дербелијан), С. Савић (Др Каваљенко), С. Душановић (Поручник Иванов), Ј. Силајџић (Пјотр). – Изведено око 10 пута.

Премијера у СНП 19. II 1928. у Ковину. – Рд. Н. Динић; П. Матић (Сергије Петрович), Х. Харитоновићка (Јелена Николајевна), Ј. Харитоновић (Андра Иванович), Н. Динић (Семјон Семјонович), Љ. Драгићка (Клавдија Михајловна), М. Динићка (Соња), С. Душановић (Серјожа), С. Никачевић (Кнез Дербелијан), С. Савић (Др Каваленко), С. Јовановић (Поручник Иванов), Ж. Котрошан (Пјотр). – Изведено 1 пут.

ЛИТ: А-м, „Љубомора“, Застава, 1921, бр. 58, с. 2; И. П., „Љубомора“, Застава, 1921, бр. 61, с. 3; А-м, Позориште, Јединство, 1921, бр. 536, с. 2; С-ћ, „Љубомора“, Застава, 1921, бр. 230, с. 3; В. М-ћ, „Љубомора“ од Арцибашева, Застава, 1924, бр. 214, с. 3; О. С(уботи)ћ, „Љубомора“ – Лескова на нашој позорници, Застава, 1924, бр. 216, с. 2-3; А-м, „Љубомора“, Нови Сад, 1924, бр. 16, с. 7; С., „Љубомора“ (реприза), Савремени Нови Сад, 1924, бр. 17, с. 6; В., У уторак 9. марта о. г. приказана је „Љубомора“ од Арцибашева сада први пут, Ново време, Стари Бечеј 1926, бр. 11, с. 2; Ст., „Љубомора“, Банатски гласник, Велики Бечкерек 1926, бр. 21, с. 4.

В. В.

ЉУБОМОРНА ЖЕНА (Die eifersüchtige Frau) – шаљива игра у 2 радње. Написао: Аугуст Коцебу. Прво извођење у Бечу, 5. XI 1819, у нашој земљи 22. I 1841. (новосадско Летеће дилетантско позориште за време гостовања у Згбу).

Прво извођење у СНП 1. VII 1862. у НСаду. Посрбио: Филип Оберкнежевић. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: Д. Ружић, Д. Коларовић (Сретић), Ј. Кирковићка (Милица), Д. Ружићка, М. Недељковићка. – Изведено 9 пута.

БИБЛ: Аугуст Коцебу, Љубоморна жена, Згб 1841.

ЛИТ: А-м, Србско народно позориште, Н. Сад, 1. VII 1862. г. „Љубоморна жена“, Даница, 1862, бр. 19, с. 315; А-м, У недељу, 1. јул. „Љубоморна жена“, шаљива игра у две радње, превео Ф. Оберкнежевић, Јавор, 1862, бр. 19, с. 152; А-м, У недељу, 25. септ. „Опклада“, лакрдија у једном чину, прерадио Д. Максимовић, и „Љубоморна жена“ од Коцебуа, шаљива игра у две радње, превео Ф. Оберкнежевић, Јавор, 1862, бр. 27, с. 216; А-м, Српско народно позориште, Матица, 1865-66, бр. 25, с. 597.

В. В.

ЉУДИ БЕЗ ВИДА – драма у три чина. Написао: Јосип Кулунџић. Прво извођење у НП Сарајево, 19. V 1953.

Прво извођење у СНП  5. VI 1953. у НСаду. – Рд. Ј. Путник, пом. рд. Ј. Црњански, сц. С. Максимовић, к. С. Церај-Церић; А. Огњановић (Јерко), Ј. Бјели (Ванда), С. Јовановић (Мирко), М. Бањац (Бета), М. Поповић Мавид (Марко), Д. Милосављевић Гула (Феликс), С. Симић (Петар), С. Перић-Нешић, О. Адам, (Матилда), Ђ. Јелисић (Зоран). – Изведено 3 пута, глед. 750.

БИБЛ: Људи без вида, комад у три чина, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 627.

ЛИТ: М. Чолић, Неподесан избор драме, Политика, 11. V 1953; П. Џаџић, Јосип Кулунџић: „Људи без вида“, Нова мисао, 1953, бр. 5, с. 716-717; А-м, Јосип Кулунџић „Људи без вида“, Дневник, 2. VI 1953; Ч. Кисић, Јосип Кулунџић: „Људи без вида“, Борба, 8. VI 1953; Б. Глишић, Јосип Кулунџић: „Људи без вида“, НИН, 14. VI 1953; Ј. Виловац, Јосип Кулунџић: „Људи без вида“, Дневник, 14. VI 1953; С. А. Јовановић, Кулунџићеви „Људи без вида“, Република, 30. VI 1953; О. Новаковић, Јосип Кулунџић: „Људи без вида“, НС, 1953, бр. 63-64, с. 2; М. И. Бандић, Две јунске премијере, Књижевност, 1953, бр. 9, с. 234-237.

М. Р.

ЉУДИ НА САНТИ (Lidé na kře) – комедија у 3 чина. Написао: Виљем Вернер. Прво извођење у Прагу, 1936, у нашој земљи 10. X 1936. у НК у Осијеку.

Прво извођење у НПДб 13. III 1937. у НСаду. Превео: Бранко Гавела. – Рд. А. Верешчагин; сц. М. Шербан; С. Репак (Вацлав Јунек), З. Николић (Ана), Ј. Петричић (Инж. Зденко Јунек), С. Кос (Др Павла Јунекова), Б. Јовановић (Јирка), И. Танхофер (Ханча), Р. Ферари (Тета Мали), В. Савић (Др Владимир Жипа), Г. Николић (Франк Павелка), С. Бурја (Др Куделка), Ц. Јакелић (Франта Цикан), З. Тодоровић (Барча). – Изведено 12 пута.

Прво извођење у НПДбС 9. X 1937. у Старом Бечеју. – Рд. А. Верешчагин, сц. М. Шербан; Р. Алмажановић (Вацлав Јунек), З. Ковачевић, С. Беатовић (Ана), Ђ. Босанчић, Н. Смедеревац (Инж. Зденко Јунек), Н. Нешовић (Др Павла Јунекова), А. Сикорски, Б. Клаић (Јирка), Љ. Красић-Левак, З. Чокановић (Ханча), В. Фазловска, К. Колашинац (Тета Мали), М. Мадић (Др Владимир Жипа), М. Томић (Франк Павелка), Ф. Фазловски, Ф. Живојевић (Др Куделка), М. Мирковић (Франта Цикан), М. Ђорђевић, А. Милосављевић (Барча). – Изведено 21 пут.

Премијера у НПДбС 30. XI 1939. у Сенти (као наставак драме, под насловом Нови људи). Превео: Крешимир Георгијевић. – Рд. А. Верешчагин; Р. Алмажановић (Вацлав Јунек), М. Верешчагина (Ана), А. Мајценовић (Др Павла Ржипова), М. Аврамовић (Инж. Зденко Јунек), А. Верешчагин (Јирка Јунек), З. Чокановић (Ханча), Ђ. Козомара (Војта Завора), М. Томић (Др Ржипа), С. Бурја (Проф. др Милош Јура), М. Мирковић (Франта Цикан), А. Милосављевић (Барча), З. Андрић (Марта), К. Бабић (Дама у црнини), Љ. Лазарева (Дама с керићем), Ј. Јукић (Спикер у радију). – Изведено 5 пута.

Премијера у НПДб 5. III 1940. (као наставак драме, под насловом Нови људи). – Рд. Т. Танхофер, сц. М. Шербан; Н. Стојановић (Вацлав Јунек), Р. Кранчевић (Ана), И. Јовановић (Др Павла Јунек), Ј. Петричић (Инж. Зденко Јунек), С. Пашалић (Јирка Јунек), И. Танхофер (Ханча), А. Стојковић (Војта Завора), В. Савић (Др Ржипа), Н. Митић (Проф. др Милош Јура), Д. Антонијевић (Франта Цикан), Р. Петровић (Барча), З. Антонијевић (Марта), И. Душановић (Дама у црнини), М. Петровић (Дама с керићем), М. Јекнић (Спикер у радију), Б. Дечермић (Носач). – Изведено 4 пута.

ЛИТ: А-м, У недељу, 5. децембра, комад „Људи на санти“, Нови Сад, 1937,  бр. 4-5, с. 3; А-м, Вернер: „Људи на санти“, Дан, 1937, бр. 57,  с. 8; У. Чоб(анов), Социјални роман у комедији, Дан, 1937,  бр. 262, с. 4; А-м, Позориште, Невен, Суботица 1938, бр. 14, с. 2; С., Позориште, Војводина, Вршац 10. II 1940.

В. В.

МАГАЗИНОВИЋ Мага – преводилац, балетски педагог (Ужице, 14. X 1882 – Београд, 8. II 1968). Право име јој је Марија-Магдалена. После свршене реалке (1898) у Ужицу завршила је Вишу женску школу (1898) и Филозофски факултет (1904) у Бгду. Радила је, испрва, као писар у Народној библиотеци (1904), потом као учитељица у Вишем васпитном заводу Љ. Сладојевић у Опатији (1904/05) и као прва жена новинар у редакцији „Политике“ (1906). Дугогодишњи је професор филозофије и немачког језика у Вишој женској школи у Бгду (1906-1910) и Првој женској гимназији (1910-1914. и 1919-1945). Као пензионисани професор предавала је ритмику, историју игре и фолклор у Балетској школи „Лујо Давичо“ (1948-1952). М. је пионир балетске уметности у Србији, историчар сценске игре, познати ентузијаст и марљиви пропагатор класичног и савременог балета и стилизованог фолклора на позорници. Историју и савремена стремљења балетске уметности изучила је код најчувенијих педагога плеса, европског и светског гласа, и то у више наврата: 1910. у Берлину похађала је Глумачку школу М. Рајнхарда и Школу класичног балета Ш. Шнитер, а потом у Груненвалду код Берлина Школу уметничког плеса сестара Ј. и И. Дункан; 1911. у Брауншвајгу, на Конзерваторијуму М. Вигмен, изучавала је модерни плес и ритмичку гимнастику код професора Ж. Далкроза, код којег је учила и 1913. у Хелерау и у периоду 1917-1919. у Женеви, у његовој Ритмичкој школи; такође је, 1929, у Минхену похађала Школу модерног плеса Р. Лабана. Плод њеног вишегодишњег образовања су њене прве балетско-ритмичке приватне школе, отворене у Бгду: Школа за рецитацију, стране језике и естетичку гимнастику (1910-1911), Школа за ритмику и гимнастику (1911-1912), Школа за ритмику и пластику (1919-1935) и Студентска фолклорна група при Коларчевом народном универзитету (1936-1941). Осим практичног просветног балетског рада, који је имао великог одјека и успеха, М. је превела и написала неколико уџбеника и приручника из ове области, који представљају прву стручну и образовну литературу те врсте код нас (Х. Калмајер: Гимнастика као основ лепоте и здравља женског, Бгд 1922; Телесна култура као васпитање и уметност, Бгд 1932; Вежбе и студије из савремене гимнастике, пластике, ритмике и балета, Бгд 1932; Историја игре, Бгд 1951). Обиман рукопис њених мемоара, Један живот (1951), налази се у Библиотеци МС у НСаду (одломак је објавио ЛМС 1965). Преводила је и позоришне комаде: Паланчани (Малограђани) М. Горког (1903); Ко је крив? Х. Сјенкјевича (1905) и драму На дну М. Горког, која је у њеном преводу у СНП извођена 1909. и 1936.

БИБЛ: М. Горки, На дну, драмске слике у 4 чина, Мостар 1907; Вежбе и студије из савремене гимнастике, пластике, ритмике и балета, Бгд 1932; Историја игре, Бгд 1951.

ЛИТ: Б. Лазаревић, Драма Горког „На дну“ на позорници у Београду, Дело, 1907, бр. 42, с. 100; К. М., Максим Горки: На дну, драмске слике у четири чина. С руског превела Мага Магазиновић, Српска школа, 1908, бр. 13, с. 413; (Ј.) Б(еловић)-Б(ернардзиковска), Магазиновић Мага, алманах „Српкиња“, Сарајево 1913, с. 49-50; И. Секулић-Стремницка, Ритмичка гимнастика у нас, Женски покрет, 1920, бр. 2, с. 2-4; З. Прица-Крстић, Рад Школе за ритмичку гимнастику од оснивања до данас, Бгд 1922; (Р.) Пл(аовић), Ритмика и пластика. Г-ђа Мага Магазиновић, Подне, 15. V 1924; А-м, Концерт Маге Магазиновић, Застава, 17. I 1924; Љ. С. Јанковић, Српска игра и песма као мотив уметничког плеса, Правда, 14. II 1927; А-м (К. Цветковић), Вече српских народних мотива обрађених ритмиком и пластиком, Мисао, 1927, књ. 171-17 и 254-256; Мир-јам, Важност ритмичко-пластичке школе г-ђе Маге Магазиновић за телесну културу подмлатка, Недељне илустрације, 27. V 1928; Мир-јам, Уметничка каријера г-ђе Маге Магазиновић (Од Фотија Иличића до Рајнхарда, Елизабете Денкан и Далкроза), Недељне илустрације, 24. V 1930; Б. П(апандопуло), Тјелесна култура као одгој и умјетност, Новости, 16. IX 1933; К. Атанасијевић, Пионир наше балетске уметности, г-ђа Мага Магазиновић, прославља двадесет и пет година уметничког рада, Време, 6. XI 1935; О. Божичковић, Прва жена новинар у „Политици“, Политика, 25. I 1964; М. Јовановић, Испред свог времена. Сећање на балетског педагога Магу Магазиновић, Политика експрес, 11. II 1978; Вера Обрадовић-Љубинковић, Мага Магазиновић, Звечан-Косовска Митровица 2019.

.

Ђ. П.

МАГАРАШЕВИЋ Георгије – професор, историчар и позоришни критичар (Адашевци, Срем, 10. IX 1793 – Нови Сад, 6. I 1830). Школовао се у Сремским Карловцима и Пешти. Од 1813. био је професор гимназије у Сремским Карловцима, а три г. касније прешао је у Новосадску гимназију. Покренуо је „Летопис“, 1824, и уређивао га до смрти. Историчар, писац неколиких стручних књига. У 4. књизи „Летописа“ написао је 1826. белешку о две представе у новосадском „Крајнеровом театру“. Биле су то Јанковићев Зао отац и неваљао син и Цар Урош Стефана Стефановића, представе које је припремио Атанасије Николић са новосадским ђацима односно дилетантима. Обе представе три пута су поновљене пред препуним гледалиштем и на задовољство публике. Похваљујући представе, М. подстиче на даље позоришне подухвате у српском народу: „… желимо да се дарованија млади духова овако благородним начином развијају, а народ у свом увеселенију ползу своју и напредак умножава“. Такође у ЛМС (књ. 8. из 1827) даје вест о представи Аделаида (по Доситеју) опет у припреми А. Николића и његових дилетаната. Његов суд је критичан, али схватање потребе за позориштем веома је изражено: „… нити је драматическо вјежество, нити дилетаната у представљенију художество строгима Талије правилима соответствовало, но поред свега тога… одобравајући намереније и похваљујући ревност, желили би да се преко године и више такви представљенија, клонећи(х) се и на корист тако полезног заведенија и на увеселеније публике, учини“. У истом броју „Летописа“ полемише са будимским часописом „Iris“ о трагедији Цар Урош бранећи ауторство С. Стефановића, које је дописник „Iris“-а из НСада Витали оспоравао, сматрајући да је реч о драми Јована Рајића. Ови рани подстицаји позоришној делатности у угледном и утицајном „Летопису“ без сумње су М. допринос развоју наше позоришне културе.

ЛИТ. Н. Радојчић, Георгије Магарашевић, ЛМС, 1927, књ. 313, с. 1-14; Б. Магарашевић, Georgije Magaraševich (1793-1830), Heidelberg 1930; М. Лесковац, Георгије Магарашевић, оснивач Летописа, ЛМС, 1950, књ. 365, с. 123-148.

Б. Кв.

МАГБЕТ (Macbeth) – опера у 3 чина. Музика: Ђузепе Верди. Либрето (према истоименој Шекспировој драми): Франческо Марија Пијаве. Прво извођење у Фиренци, 14. III 1847, у нашој земљи 13. V 1886. у ХНК у Згбу.

Прво извођење у СНП 16. V 1971. у НСаду. Превео: Младен Јагушт. – Рд. М. Сабљић, к. г., дир. М. Јагушт, сц. М. Денић, к. г., к. М. Стојановић-Маурич, хор спремио Е. Гвоздановић; Д. Мариновски (Магбет), Р. Немет, С. Дракулић (Банко), М. Алпар (Леди Магбет), М. Скендеровић (Пратиља), Ш. Мардешић (Магдаф), В. Куцуловић (Малколм), Ф. Пухар (Доктор), Ч. Милушић (Убица), Ј. Хартиг (Глас приказе). – Изведено 6 пута, глед. 1859.

БИБЛ: Giuseppe Verdi, Macbeth. Опера у 4 чина. Либрето: Ф. М. Пиаве, прев. М. Јагушт, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1715.

ЛИТ: Е. Гвоздановић, Шекспир на Вердијев начин, Позориште, НСад 1971, бр. 8, с. 6; М. Логар, Вердијев „Магбет“ први пут у нас, Борба, 22. V 1971; П. А., „Магбет“ Новосадске опере у Београду, Борба, 24. V 1971; А-м, Новосадска опера у Темишвару, Дневник, 19. XI 1971; В. М(иросављевић), Аплаузи у прекрасној дворани, Дневник, 5. XII 1971.

В. П.

МАГЕЛОНА (Magelóna) – трагедија у 4 радње. Написао: Јозеф Јиржи Колар. Прво извођење у Прагу, 1852.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 28. XI 1869. у НСаду. Превео: Аугуст Шеноа. Подела узета са плаката представе одржане 1. IV 1872. у НСаду. – Н. Зорић (Рудолф II), Н. Недељковић (Дон Цезар), М. Станчић (Волфганг Румпер), В. Марковић (Хенрик Ото Лоски), К. Савићева (Ева), П. Брани (Ломницки), Г. Пешић (Нетер Глуховски), Ђ. Лесковић (Дивиш Бориње, Прокуратор царски), А. Лукић (Џовани Спинула), Ђ. Соколовић (Гонсалво Дасунар), Ј. Маринковићка (Доња Магелона), М. Зорићева (Хенрик), М. Недељковићка (Јелена Милинска), М. Суботић (Сенђивој), М. Живковић (Први коморник царски), Ј. Бунић (Други коморник царски), К. Хаџић (Јехоњ), Б. Хаџићева (Слушкиња Магелонина). – Изведено 4 пута.

БИБЛ: Јосип Јиржи Колар, Магелона, прев. А(угуст) Ш(еноа), Панчево б. г.

ЛИТ: Ј. Т., „Магелона“, Позориште, НСад 1872, бр. 51, с. 207.

В. В.