МАГАРАШЕВИЋ Георгије

МАГАРАШЕВИЋ Георгије – професор, историчар и позоришни критичар (Адашевци, Срем, 10. IX 1793 – Нови Сад, 6. I 1830). Школовао се у Сремским Карловцима и Пешти. Од 1813. био је професор гимназије у Сремским Карловцима, а три г. касније прешао је у Новосадску гимназију. Покренуо је „Летопис“, 1824, и уређивао га до смрти. Историчар, писац неколиких стручних књига. У 4. књизи „Летописа“ написао је 1826. белешку о две представе у новосадском „Крајнеровом театру“. Биле су то Јанковићев Зао отац и неваљао син и Цар Урош Стефана Стефановића, представе које је припремио Атанасије Николић са новосадским ђацима односно дилетантима. Обе представе три пута су поновљене пред препуним гледалиштем и на задовољство публике. Похваљујући представе, М. подстиче на даље позоришне подухвате у српском народу: „… желимо да се дарованија млади духова овако благородним начином развијају, а народ у свом увеселенију ползу своју и напредак умножава“. Такође у ЛМС (књ. 8. из 1827) даје вест о представи Аделаида (по Доситеју) опет у припреми А. Николића и његових дилетаната. Његов суд је критичан, али схватање потребе за позориштем веома је изражено: „… нити је драматическо вјежество, нити дилетаната у представљенију художество строгима Талије правилима соответствовало, но поред свега тога… одобравајући намереније и похваљујући ревност, желили би да се преко године и више такви представљенија, клонећи(х) се и на корист тако полезног заведенија и на увеселеније публике, учини“. У истом броју „Летописа“ полемише са будимским часописом „Iris“ о трагедији Цар Урош бранећи ауторство С. Стефановића, које је дописник „Iris“-а из НСада Витали оспоравао, сматрајући да је реч о драми Јована Рајића. Ови рани подстицаји позоришној делатности у угледном и утицајном „Летопису“ без сумње су М. допринос развоју наше позоришне културе.

ЛИТ. Н. Радојчић, Георгије Магарашевић, ЛМС, 1927, књ. 313, с. 1-14; Б. Магарашевић, Georgije Magaraševich (1793-1830), Heidelberg 1930; М. Лесковац, Георгије Магарашевић, оснивач Летописа, ЛМС, 1950, књ. 365, с. 123-148.

Б. Кв.