ЛИПКОВИЋ Миа – оперска певачица, мецосопран (Љвов, Русија, 1914 – ?). У СНП је била ангажована од 1946. до 1949, када се са породицом иселила у Израел.

УЛОГЕ: Вилма (Шева), Силва (Силва), Флора (Травијата), Грофица Чепрано (Риголето).

ЛИТ: А-м, „Риголето“, ВС, 1948, бр. 14, с. 35.

В. П.

ЛИПСИЦКАЈА Н. – чланица оперског хора, руског порекла. У Опери НП у НСаду била је ангажована од 1921. до 1924. Играла је и епизодне улоге.

УЛОГЕ: Хајдица (Три девојчице), Хермина (Слепи миш), Бланша (Босонога играчица), Клерет (Граф Луксембург), Друга фурија (Орфеј у паклу).

ЛИТ: (m),  „Das Dreimäderlhaus“, Deutsches Volksblatt, 29. I 1922; О. С(уботи)ћ, Три девојчице – премијера, Застава, 2. II 1922.

В. В.

ЛИПША-ТОФОВИЋ Ана – в. ТОФОВИЋ-ЛИПША Ана

ЛИПШИЦ Артур (Arthur Lipschitz) – немачки драмски писац. Заједно са Хајнрихом Фолратом Шумахером написао је позоришни комад Мој деран, који је, у преводу Данице П. Дамјановић, у СНП извођен 1914. и 1919.

ЛИСИСТРАТА (Λνςιςτρατα) – комедија у 5 чинова. Написао: Аристофан. Праизвођење, вероватно,  411. пре н. е. у Атини, у нашој земљи 7. II 1915. у ХНК у Згбу.

Прво извођење у СНП 5. XI 1959. у НСаду. Превео: др Милош Ђурић. – Драматуршки прерадио и рд. М. Шуваковић, сц. С. Максимовић, к. С. Јатић, муз. сарадник Д. Стулар, пом. рд. М. Радаковић; Љ. Раваси (Лисистрата), Ж. Стојановић (Калоника), М. Кљаић-Радаковић (Мирина), Добрила Шокица (Лампита), А. Веснић (Прва жена), И. Душановић (Друга жена), Д. Синовчић-Брковић (Трећа жена), Р. Комненовић (Четврта жена), О. Животић (Пета жена), С. Перић-Нешић (Шеста жена), М. Бек (Седма жена), М. Јевтић (Осма жена), Ф. Живни (Саветник), Ђ. Јелисић (Кинесија), М. Бањац (Прва пиљарица), М. Милутиновић (Друга пиљарица), В. Миловановић (Трећа пиљарица), В. Јовановић (Четврта пиљарица), М. Коларски (Пета пиљарица), О. Реба (Шеста пиљарица), С. Шалајић (Атински старац), П. Вртипрашки (Спартански изасланик), Л. Богдановић (Оклобџија, Роб учитељ), В. Љубичић (Оклобџија), Т. Плескоњић (Муж ратник), Б. Бошковић (Гласник Спарте), В. Матић (Дипломата Спарте), Б. Микоњић (Спартански војсковођа), И. Хајтл (Један Атињанин), С. Душановић (Пијани грађанин), Љ. Ковачевић (Спартанац), В. Животић (Дипломата Атињанин), С. Јовановић (Кацигар), М. Тошић (Копљар), Драгиша Шокица (Први кепец), Д. Милосављевић (Други кепец), М. Стрибер (Писар), Д. Попов (Свештеник), М. Татић (Први већник), Р. Цвјетан (Други већник), Р. Малешевић (Трећи већник), М. Богдановић (Четврти већник), Бл. Кристић (Пети већник). – Изведено 9 пута, глед. 3556.

БИБЛ: Аристофан, Лисистрата, Бгд 1963.

ЛИТ: С. Ст(анић), Лизистрата – исмевање рата, Дневник, 5. XI 1959; М. Кујунџић, Антика у атрактивном руху, Дневник, 8. XI 1959; О. Новаковић, „Лизистрата“ Аристофана, НС, 1959, бр. 147-148, с. 9.

Ј. М.

ЛИСИЦА И ГРОЗД (A rapôsa e as uvas) – херојска комедија у 3 чина. Написао: Гиљермо Фигејредо. Прво извођење у Рио де Жанеиру, 1953, у нашој земљи 10. II 1959. у НП Бгд.

Прво извођење у СНП 28. II 1959. у НСаду. Превео: Велимир Живојиновић. – Рд. А. Ковачевић, сц. и к. Б. Јовановић, муз. сарадник Д. Стулар; С. Шалајић (Езоп), Т. Плескоњић (Ксант), Д. Синовчић-Брковић (Клеја), Ј. Бјели (Мелита), И. Хајтл (Агност), Л. Балог (Црнац). – Изведено 5 пута, глед. 2028.

БИБЛ: Лисица и грозд, Бгд 1958.

ЛИТ: О. Новаковић, Лисица и грозд, НС, 1959, бр. 140, с. 5; М. Кујунџић, „Лисица и грозд“ Гиљерма Фигејреда, Дневник, 3. III 1959.

В. В.

ЛИСТ Франц (Franz-Ferencz Liszt) – мађарски композитор, пијанист, диригент и музиколог (Доборјан, Мађарска, 22. X 1811 – Бајројт, 31. VII 1886). Отац му је био Мађар, надзорник имања кнеза Естерхазија (ова племићска породица помагала је и Ј. Хајдна), а мати Аустријанка. Како се у породици музицирало (отац је свирао клавир и виолину), Л. музичке способности су се брзо развијале и веома рано испољиле. Већ као деветогодишњи дечак свирао је пред публиком и одушевио кнеза Естерхазија, а као дванаестогодишњак је јавно наступио у Бечу. Ускоро је са успехом концертирао и у Пожуну (Братислави). Тада се неколико мађарских великаша заузело за надареног дечака и обавезало се да ће му омогућити темељно музичко образовање. Л. је тако отишао у Беч па у Париз на студије. Касније је у Паризу деловао као наставник клавира. Он је један од најкрупнијих уметничких ликова који су се појавили у музици XIX века. Његова се делатност развијала у неколико смерова – био је: пијанист, композитор, диригент, педагог, организатор, музички писац и критичар. На свим подручјима свог уметничког деловања оставио је дубоке трагове. Као изванредан пијанист стекао је славу какву није доживео ни један уметник на клавиру ни пре ни после њега. Као композитор, јединственим делима је обогатио клавирску и оркестарску литературу. Његов опус обухвата 12 симфонијских поема, 2 програмске симфоније, велик број клавирских етида, балада, ноктурна, полонеза итд., затим 2 клавирска концерта, више дела за оргуље, неколико ораторијума, клавирских транскрипција, читав низ црквених дела и само једну оперу (Дон Санчо). Познавање клавирске технике радо је предавао млађима, изградивши школу која се преко његових ученика разгранала по целој Европи. Код њега је и наша пијанисткиња Јованка Стојковић једно време учила клавир. Смисао за организацију испољио је приређивањем значајних фестивала и оснивањем новонемачке школе, која је истицала програмски карактер и напредност, насупрот академско-конзервативној „лајпцишкој школи“. Као музички писац и критичар оставио је низ студија и чланака са веома интересантним запажањима, особито о музичком развоју свога доба. У СНП је његов познати Мефисто валцер извођен у оквиру једног балетског дивертисмана.

М. Х.

ЛИТЕРАТУРА – комедија у 1 чину. Написао: Леон Марше.

Прво извођење у нашој земљи у НП у НСаду 23. VI 1924. (заједно са једночинкама Кожа и Стакленце). Превео: Владета Драгутиновић. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 1 пут.

В. В.

ЛИФКА Адолф Петар – капелник и хоровођа (Комотава, Чехословачка, 4. V 1828 – Алексинац, 17. IX 1895). Дуго је био наредник у аустријској војсци и подучавао гимнастику и мачевање. Затим је по разним војвођанским местима био хоровођа. У СНП је био ангажован од 15. VI 1862. до пролећа 1865: дириговао је седмочланим оркестром, састављеним од војних музичара из Петроварадина, и глумце учио певању. Од 1865. је радио као хоровођа Српског црквеног певачког друштва у Шапцу. Од 4. X 1875. до 4. IX 1880. био је учитељ нотног певања и свирања у Учитељској школи у Бгду, затим, до 12. IV 1882, у гимназији у Шапцу, од 26. VIII 1888. до 13. X 1893. у гимназији у Ваљеву и од 13. X 1893. до смрти у гимназији у Алексинцу. Компоновао је Даницу, „прву србску народну конверсациону игру“ (штампана 1863), коју је између чинова у СНП изводила капела док је Л. био капелник.

ЛИТ: А-м, У Новоме Саду, 18. јунија, Србски дневник, 20. VII 1862; А-м, У недељу, 3. марта: „Зидање Раванице“, Србски дневник, 7. III 1863; А-м, Србско народно позориште, Даница, 1864, бр. 18, с. 287-288; М. Томандл, Удео наших композитора у развитку СНП, НС, 1951, бр. 31-32, с.7.

В. В.

ЛИЦИТАРСКО СРЦЕ – балет у 1 чину (3 слике). Музика и либрето: Крешимир Барановић. Праизвођење у ХНК Згб 17. VI 1924.

Прво извођење у СНП 17. XII 1955. у НСаду (са једночином опером Кнез Иво од Семберије). – Рд. и к-граф М. Олењина, дир. П. Милошевић, сц. Д. Ристић, к. М. Бабић-Јовановић, к. г.; Д. Рекалић (Девојка), К. Кузмановски (Момак), П. Јерант (Лицитар), Ј. Андрејев, Ј. Михајловић (Циганке), Ж. Сувачаревић, А. Пахерник (Цигани), Ж. Миленковић (Пијаница), М. Поповић, М. Матић, С. Хатвагнер, Н. Маринковић, А. Херетек, В. Сремачки (Срца). – Изведено 22 пута, глед. 8174.

Премијера у СНП 1. VI 1972. у НСаду (са једночиним балетом Шехерезада). – Рд. и к-граф Б. Марковић, к. г., дир. М. Фајдига, сц. С. Максимовић, к. С. Јатић; Б. Максић (Девојка), Д. Новков (Девојка, Лицитарско срце), О. Рис (Момак), Е. Марјаш-Брзић, М. Миленковић, Н. Војкић, к. г., Б. Младеновић, к. г. (Срца Момка и Девојке), Ж. Новков (Лицитар), К. Тапавица-Грујић, М. Девић, С. Стојадиновић (Циганка), И. Игњатовић (Циганин, Ноћобдија), А. Пундов (Циганин), Н. Антић (Циркуски пар, Коњић), В. Поповић (Циркуски пар), П. Јерант (Гајдаш, Дресер), Ј. Прокић, Ж. Миленковић, П. Свон, М. Игњатовић, Е. Матлас, Ј. Шомкереки (Лицитарска срца), М. Суботички (Ноћобдија), Ђ. Горец, А. Узелац, М. Гиковски (Коњићи). – Изведено 2 пута, глед. 894.

ЛИТ: Ј. Кулунџић, Поздрављена премијера Новосадске опере, НС, 1956, бр. 108-109, с. 5; С. Савић, „Шехерезада“ и „Лицитарско срце“ на сцени новосадског Позоришта. Изразито лепа групна игра, Дневник, 3. VI 1972; А-м, Новосадски балет гостовао у Суботици, Суботичке новине, 1972, бр. 23, с. 5.

Љ. М.