БАЛЕТСКИ ДИВЕРТИСМАН (I) – Изведени балети: Ноћ на голом брду (в), Бахчисарајска фонтана (в) / Шехерезада (в), Симфонијско коло (в).

Прво извођење у СНП 25. VII 1950. у НСаду. – Изведено 10 пута, глед. 3945.

Љ. М.

БАЛЕТСКИ ДИВЕРТИСМАН (IV)  – Прво извођење у СНП 28. IV 1983 (12. V 1983. са: Бал кадета). – Борис Владимирович Асафјев: Пламен Париза (Пламя Парижа), pas de deux: Д. Новков и Н. Киритеску, к. г.; Жак Офенбах: Лептир (Le papillon), дует: Т. Тајакина к. г. и В. Ковтун; Адолф Шарл Адам: Корсар (Le Corsaire), pas de deux: Ј. Дутина и Р. Варга; Франц Шуберт: Ave Maria, дует Н. Антић-Игрић и З. Панић;  Лудвиг Минкус: Дон Кихот (Don Quihote), pas de deux: Б. Његован и Б. Курунци; Смрт руже (Der Tod der Rose), дует: Т. Тајакина к. г. и В. Ковтун. – Изведено 3 пута, глед. 1735.

Љ. М.

БАЛЕТСКИ ДИВЕРТИСМАН II – Изведени балети: Фрагменти из балета Гајане (в), Мефисто (валцер) (в), Лабудово језеро (в).

Прво извођење у СНП 28. VI 1956. у НСаду. – Изведено 3 пута, глед. 477.

Љ. М.

БАЛЕТСКИ ДИВЕРТИСМАН III (1001 ноћ) – Изведени балети: Мале играрије (в), Балетска свечаност (в) и Шехерезада (в).

Прво извођење у СНП 26. I 1967. у НСаду. – Дир. М. Јагушт, к-граф и рд. И. Отрин, сц. и к. Д. Ристић, к. г. – Изведено 6 пута, глед. 2977.

Љ. М.

БАЛЕТСКО ВЕЧЕ – Изведени балети: Рајмонда (в), Ђаво у селу (в), Охридска легенда (в).

Прво извођење 23. V 1953. у НСаду. – Изведено 1 пут, глед. 223.

Љ. М.

БАЛЗАК Оноре де (Honoré de Balzac) – француски романсијер (Тур, Француска, 20. V 1799 – Париз, Француска, 20. VIII 1850). Школе је учио у Вандому, Туру и Паризу. Рано одлучује да постане писац. Већ у двадесет првој г. објављује трагедију Кромвел (1820). Под псеудонимима издаће најпре тридесетак авантуристичких романа. Немиран и неуравнотежен, као и многи његови јунаци, купује штампарију и постаје послован човек, али у томе подухвату нема нимало среће. Тек Шуанима (1829) славно отпочиње серију својих ремек-дела. Задужује се кад, како и где стигне, и двадесет година, гоњен од поверилаца, води у исти мах живот дендија и „робијаша пера“. Ради невероватно много, ноћу, испијајући по педесет шољица кафе. Након несређеног живота, испуњеног свакојаким непредвиђеним околностима, замишља, издаје и делимично остварује своју Људску комедију (1833), која обухвата деведесет једно дело. Од 1832, међутим, у вези је са Госпођом Ханском (писма Странкињи). После смрти њеног мужа, тек 1850, успева да се ожени њоме, већ озбиљно болестан (умреће након пет месеци). Написао је око сто педесет дела. Он је творац реалистичког романа у Француској и у свету. Његов је значај превасходно у томе што, у јеку романтизма, замишља роман као документарно књижевно дело („највећи магазин докумената које имамо о људској природи“). Више из меркантилних него из књижевних или драматуршких побуда написао је штошта и за позорницу (сем оне младалачке трагедије); на жалост, није се својим позоришним творевинама ни обогатио ни прославио. Али позориште је за њега било „велико искушење и велика нада“. Он ће за шеснаест дана и ноћи (спава само по три сата) написати трагедију Школа за породице; али му је позориште „Ренесанс“ одбија (1839). Први пут ће бити играна 1910. Међутим, Б. је упоран. Његов Вотрен, позоришни комад о робијашу који постаје полицајац, први пут је изведен 14. III 1840. Критика је нашла да је дело написано „без здравог разума, без духа, без стила и без инвенције“. И полиција забрањује приказивање, нашавши сличност између једне глумачке власуље и фризуре краља Луј-Филипа. Без успеха су приказане и Кинолине мајсторије, 12. III 1842, у „Одеону“. Сличне ће судбине бити и Маћеха, давана први пут 25. V 1848. у „Историјском позоришту“. Међутим, мелодрама Памела Жиро (Б. је тада у Петрограду) доживљава потпуну пропаст. Једини позоришни успех доћи ће после Б. смрти и донеће му га Смутљивац или Меркаде, написан 1838-1840, у пет чинова. Први пут је приказан 23. VIII 1851. у позоришту „Жимназ“, пошто га је вешти А. Денери преудесио за позорницу и свео на три чина. Тек ту се Б. био некако снашао. „Он је боље но иједан његов претходник уочио и насликао необуздану лакомост спекуланата. Његова је комедија продорна студија свих друштвених и моралних реперкусија новчане грознице, њена оштра и дубока сатира с акцентима који подсећају на Молијера“ (др Д. З. Милачић). Иначе је тек за наших дана угледало света и Б. необјављено позориште, врло занимљиво само по себи, које је открио и до танчина проучио др Д. З. Милачић (четрдесет позоришних пројеката, петнаест започетих драма у одломцима и три потпуно довршена дела). И на позорници СНП је извођен Меркаде (у преради А. Денерија).

ЛИТ: D. Z. Milatchitch, Le Théâtre de Honoré de Balzac, Paris 1930; D. Z. Milatchitch, Le Théâtreinédit de Honoré de Balzac, Paris 1930; Др Д. З. Милачић, Балзак. Живот и рад, СКЗ, коло XLV, књ. 309, Бгд 1949.

Ж. П.

БАЛКАНСКА ЦАРИЦА – драма у 3 чина с певањем. Написао Никола I Петровић Његош. За позорницу удесио Антоније Хаџић. Музика: Хуго Доубек. Прво извођење у нашој земљи 2/14. I 1884. на Цетињу.

Прво извођење у СНП 3/15. IV 1895. у НСаду. – Рд. П. Добриновић; Ј. Душановић (Иван-Бег), Д. Спасић (Ђорђе), Д. Ружић (Станко), А. Лукић (Дејан), М. Николић (Перун), Т. Лукићка (Даница), Ј. Весићева (Марта), М. Марковић (Ибрахим, Красо, Јован), Ј. Жикић (Лале, Други рањеник), М. Станковић, П. Добриновић (Калета), Т. Илић (Хото), Ђ. Кондороши (Васо), С. Крстић (Оливер), М. Токалић (Дабижив), К. Васиљевић (Остоја), Ђ. Бакаловић (Угљеша), Ј. Тодосић (Иво), П. Добриновић (Гуслар), М. Станковић (Први гуслар), С. Стефановић (Часник, Војник, Селим-паша, Бег), К. Васиљевић, П. Добриновић (Осман паша). – Изведено 43 пута.

БИБЛ: Балканска царица, Цетиње 1886.

ЛИТ: Ј. Грчић, Балканска царица, Позориште, НСад 1895, бр. 38, с. 149-151; *Николајев, Балканска царица, Slavonische presse, Осијек 22. IX 1895;  Ж. Драговић, „Балканска царица“ у Новом Саду, Позориште, НСад 1896, бр. 45, с. 181-183;  Л. Дотлић, „Балканска царица“ – поводом 70-годишњице извођења, НС, 1954, бр. 84-85 и 86-87.

М. М.

БАЛКАНСКИ ШПИЈУН – Написао: Душан Ковачевић.

Праизвођење у СНП 29. XII 1983. у НСаду. – Рд. С. Салетовић, сц. М. Лесковац, к. М. Стојановић-Маурич, лектор Р. Кнежевић, муз. сарадници В. Јанковић и Љ. Нинковић, аутор слајдова М. Ползовић; В. Животић (Илија Чворовић), М. Кљаић-Радаковић (Даница Чворовић), Љ. Ракић (Соња Чворовић), С. Гардиновачки (Ђура Чворовић), М. Петковић (Подстанар). – Изведено 86 пута, глед. 24.859.

ЛИТ: М. Кујунџић, Манијаштво дугог даха, Дневник, 3. I 1984.

Ј. М.

БАЛКОВИЋ Драгутин-Драган – драмски глумац и оперетски певач (Ђаково, Хрватска, 29. X 1903 – ?). Основну школу је завршио у Ђакову, затим је учио два разреда гимназије; у Сарајеву је г. дана (1925) похађао глумачки курс. Први пут је ступио у ангажман 1. IX 1925. у НП у Сарајеву, где је остао до августа 1928. Потом је био члан Београдске оперете 1928-1931, СНП у НСаду 1931-1932, у неколико путујућих позоришта од 1932. до 1937, у НПЗб на Цетињу 1937-1941, у ХНК у Осијеку 1941-1945, у НП у Сарајеву 1946-1948, у НП у Бањој Луци 1948-1951, у НК у Дубровнику 1951-1954, у НП у Мостару 1954-1955. и од 1955. до 1959. у НП у Нишу, где је и пензионисан. Као певач је сигурно владао својим пријатним, изражајно развијеним гласом. Био је врло брижљив у тумачењу карактерних, понекад и драмских улога у којима је живео и деловао искрено и довољно ефектно.

УЛОГЕ: Биндер (Три девојчице), Џони Џеферсон (Орлов), Милош Обренбеговић (Максим Црнојевић), Делебудлијер (Ја те варам јер те волим), Роже де Веријер (Топаз), Панта Букало (Сеоска лола), Чарли Чаплин (Оли-Поли), Сима Сокић (Народни посланик).

ЛИТ:М. Г., „Ја те варам јер те љубим“, оперета од Р. Ервина на новосадској позорници, Југословенски дневник, 1932, бр. 40, с. 4; М., Гранихштетенова оперета „Орлов“, НСад 1932, бр. 7, с. 3; А-м, Новосађани се забављају лаким оперетама, Југословенски дневник, 1932, бр. 46, с. 3; А-м, Марсел Пањол: „Топаз“, Југословенски дневник, 1932, бр. 48, с. 5; М., Оперета „Три девојчице“, НСад 1932, бр. 8, с. 2.

Б. С. С.

БАЛОГ АЛМАШИ Тихамер (Tihamér Balogh Almási) – мађарски писац (Пешта, Мађарска, 31. X 1838 – Будимпешта, Мађарска, 19. VI 1907). У средњој школи, у Нађкерешу, подстакнут Јаношем Арањем, почео је да пише. Лекар по професији, имао је праксу у Будимпешти, нарочито помодну због хомеопатског терапеутског метода. Писао је приповетке и драме. Његови комади из народног живота имали су знатног успеха на мађарским позорницама. Преводио је Молијера. Аутор је већег броја стручних медицинских дела. Комад Пана Циганка (Cigány Panna), у преводу Дине Хаџи-Јанковића, имао је премијеру 12. XI 1905. на гостовању СНП у Осијеку. Стеван Дескашев је превео и прерадио његов комад Словакиња (A tótnő), који је 1897. био прихваћен за репертоар с назнаком да је за недељну публику, али до реализације представе није дошло.

Б. Кв.