ЗЕЦ Милош – оперни пјевач, бас (Загреб, 8. VII  1895 – Загреб, 15. XI  1966). Пјевање је учио најприје код Јана Уредника (Ouřednik) у Згбу, а затим као стипендист земаљске владе 1913/14. на усавршавању у Бечу код проф. Г. Гајзингера (Geisinger). Испочетка је наступао у казалишту само хонорарно, јер је сматрао сигурнијом државну административну службу, па му је чак службено било одобрено да сваки дан од 10 до 13 сати може присуствовати казалишним покусима. Дебитирао је на загребачкој позорници 21. III 1924. као Краљ у Вердијевој Аиди. Гостовао је у НСаду, Бгду и Осијеку.

УЛОГЕ: Базилио (Севиљски берберин), Црквењак (Тоска).

ЛИТ: Н. Петин, Опера „Тоска“ у Војвођанском народном позоришту, СВ, 19. III 1949.

П. Ц.

ЗИДАЊЕ РАВАНИЦЕ – позоришна игра у 3 радње, с песмама. Написао: Атанасије Николић. Први пут приказало Панчевачко позоришно друштво 29. IX / 11. X 1847. у сали „Код јелена“ у Бгду.

Прво извођење у СНП 10. IX 1861. у НСаду. Музика: Никола Ђурковић. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – дир. А. Лифка; П. Маринковић (Кнез Лазар), Д. Ружићка (Влајко Југовић), Н. Недељковић (Југ Богдан), Ј. Кирковићева (Царица Милица). – Изведено 13 пута.

Премијера у СНП 15. VI 1864. у Врднику. Музика: Јосип Шлезингер. – П. Маринковић (Кнез Лазар), Марија Марковићка (Царица Милица), Н. Недељковић (Југ Богдан), К. Хаџић (Бановић Страхиња), Ђ. Рајковић (Ивко од Коњица), Н. Рашић (Живко од Омоља), xxx (Мусић Стеван), Д. Коларовић (Вук Бранковић), xxx (Јова Кучајнац), М. Петровић (Иван Косанчић, Војин), xxx (Петар Браничевић), М. Бошњаковић (Милан Топлица), Н. Зорић (Милош Обилић), xxx (Марко), xxx (Радмило), xxx (Веселин), П. Видаковић (Миљко), xxx (Љубидраг), xxx (Стојан), М. Рашићка (Влајко Југовић), xxx (Бошко), В. Марковић (Раде Неимар), М. Рајковић (Слуга Божидар). – Изведено 12 пута.

Премијера у СНП 23. VII 1867. у Вршцу. – П. Маринковић (Кнез Лазар), Љ. Коларовићка (Царица Милица), Н. Недељковић (Југ Богдан), С. Андријевић (Од Коњица Ивко), Д. Ружић (Од Омоља Живко), К. Хаџић (Бановић Страхиња), Л. Телечки (Вук Бранковић), М. Бошњаковић (Иван Косанчић), xxx (Милан Топлица), xxx (Мусић Стеван), Н. Рашић (Петар Браничевић), Н. Зорић (Милош Обилић), Ђ. Пелеш (Војин), xxx (Марко), xxx (Радмило), xxx (Веселин), М. Станишић (Миљко), xxx (Љубидраг), xxx (Стојан), Д. Ружићка (Влајко), xxx (Бошко), А. Савић (Раде Неимар), А. Мишковићева (Слуга Божидар). – Изведено 3 пута.

Премијера у СНП 14. VI 1870. у Сремским Карловцима. – П. Маринковић (Кнез Лазар), Ј. Маринковићка (Царица Милица), Ђ. Соколовић (Југ Богдан), М. Суботић (Од Коњица Ивко), Д. Ружић (Од Омоља Живко), К. Хаџић (Бановић Страхиња), С. Анђелић (Вук Бранковић), М. Србендић (Милан Топлица), Ј. Бунић (Иван Косанчић), xxx (Мусић Стеван), xxx (Петар Браничевић), Н. Зорић (Милош Обилић), Л. Поповић (Војин), xxx (Марко), xxx (Радмило), xxx (Веселин), С. Стефановић (Миљко Југовић), xxx (Љубидраг), xxx (Стојан), Д. Ружићка (Влајко), М. Станчић (Бошко), Л. Лугумерски (Раде Неимар), К. Савићева (Слуга Божидар). – Изведено 7 пута.

Премијера у СНП 18. II 1873. у НСаду. – А. Лукић (Кнез Лазар), Ј. Маринковићка (Царица Милица), Ђ. Соколовић (Југ Богдан), М. Суботић (Од Коњица Ивко), Ј. Божовић (Од Омоља Живко), В. Марковић (Бановић Страхиња), Љ. Петровић (Вук Бранковић), Г. Пешић (Милан Топлица, Миљко Југовић), Ј. Бунић (Иван Косанчић), xxx (Мусић Стеван), xxx (Петар Браничевић), Н. Зорић (Милош Обилић), А. Рашић (Војин), П. Степић (Мирко), xxx (Радмило), xxx (Веселин), xxx (Љубидраг), xxx (Стојан), Л. Хаџићева (Влајко), М. Станчић (Бошко), А. Сајевић (Раде Неимар), Љ. Зорићева (Слуга Божидар). – Изведено 9 пута.

ЛИТ: А-м, Србско народно позориште, Даница, 1862, бр. 1, с. 15; А-м, Србско народно позориште. Н. Сад, 3. III 1863. „Зидање Раванице“, Даница, 1863, бр. 10, с. 159; А-м, У недељу, 5. марта: „Зидање Раванице“, Србски дневник, 1863, бр. 55, с. 4; А-м, Србско народно позориште. Осек, 21. IV 1865. „Зидање Раванице“, Даница, 1863, бр. 18, с. 286-287; А-м, Србско народно позориште. Вршац, 21. V 1863. „Зидање Раванице“, Даница, 1863, бр. 23, с. 366; А-м, Србско народно позориште, Матица, 1865-66, бр. 3, с. 69; А-м, Из бачко-потиског дистрикта 18. јул., Застава, 1866, бр. 49, с. 4; Кеста, Српско народно позориште у Вршцу, Застава, 1880, бр. 11, с. 2; А-м, Атанасије Николић, Јавор, 1882, бр. 33, с. 1053; -о-, (Српско народно позориште у Панчеву), Стражилово, 1885, бр. 4, с. 126; Др Д., Рума. 21. 7. „Зидање Раванице“, мелодрама у 3 радње од А. Николића, Застава, 1885, бр. 120, с. 3; М. Б. М., „Зидање Раванице“, мелодрама у 3 чина од А. Николића, Јавор, 1886, бр. 3, с. 85-91; О., Зидање Раванице, Позориште, НСад 1890, бр. 15, с. 58-59.

В. В.

ЗИКОВА Зденка – оперска певачица чешког порекла, сопран (Праг, 6. II 1905 – Праг, 4. VI 1990). Певање је студирала у Прагу и већ као седамнаестогодишњакиња почела да наступа у оперским представама. Отада стално гостује у операма у Љубљани и Згбу, а такође и у Берлину, Бечу, Паризу, Копенхагену и Чикагу. Од 1940. до 1959. била је првакиња Београдске опере, а затим професор певања на Музичкој академији у Бгду. Младодрамски сопран племенитог тембра, технички веома култивиран, велике музичке и сценске културе, репрезентативне сценске појаве, З. је била оперска уметница међународног угледа. У СНП је гостовала у улози Леоноре у Трубадуру 18. II 1951. и као Тоска у истоименој опери 3. XII 1950. и 30. III 1951.

ЛИТ: А-м, Гостовање Зденке Зикове, НС, 1950, бр. 12, с. 4; А-м, Прослава Вердијеве недеље у Новом Саду, НС, 1951, бр. 5, с. 3.

В. П. и В. В.

ЗИЛАХИ Лајош (Lajos Zilahy) – мађарски књижевник, публициста (Нађсалонта, 27. III 1891 – Нови Сад, 1. XII 1974). Рођен је Трансилванији (његово родно место је данашња Салонта у Румунији). Студирао је права на Универзитету у Будимпешти. Учествовао је у Првом светском рату, али је после рањавања 1916. напустио фронт и од тада радио као новинар. Исте г. је објавио збирку песама, а 1920. књигу са једночинкама. У међуратном периоду писао је дела којима се прилагодио укусу мађарског малограђанства. Његова популарност у земљи и Европи почела је објављивањем романа Самртно пролеће 1922, а имао је много успеха и са позоришним комадима. За комад Сунце сија добио је 1924.  награду „Војнич“, коју му је доделила Мађарска академија наука. Романом Заробљеници задобио је наклоност шире јавности. Његово најбоље дело је роман Арарат, али он никада није заслужно вреднован. Тридесетих г. XX века, у златно доба мађарске филмске индустрије, бавио се писањем сценарија и режијом, а неколико његових дела је адаптирано за филм. Такође је основао  своју филмску кућу. Пре Другог светског рата, као и после 1945, био је активан у сфери културе и политике. Од 1948. је живео у емиграцији, у Сједињеним Америчким Државама. Крајем педесетих г. купио је кућу у Југославији и често боравио у НСаду. Само једном (1973) је посетио Будимпешту. Планирао је да се врати у Мађарску, али га је смрт у томе спречила. Његови позоришни комади су: Душа повратница (1923), Сунце сија (1924), Сибир (1928), Генерал (1928), Дрвени торњеви (1943), Вјештица из Имброса (1970), На трећем спрату, Четвртак, 17. априла, Музички пајаци и др., романи: Самртно пролеће (1922), Заробљеници  (1926), Вода нешто носи (1928), Кад душа замире (1932), Освета оружја (1936), Град избеглица (1939), Арарат (1947), а писао је и песме, новеле и једночинке. У СНП су играни његови комади: На трећем спрату 1933, Четвртак, 17. априла 1934. и Музички пајаци 1953.

М. Л.

ЗИЧИ Геза (Géza Zichy) – мађарски писац и композитор (Стара, 23. VI 1849 – Будимпешта, 14. I 1924). Потиче из аристократске, грофовске породице. Гимназију и права завршио је у Нађсомбату и Пожуну, где се посветио и студијама клавира. Несрећним случајем остао је без десне руке још као младић, али га то није одвратило од клавира. Био је Листов директан ученик и концертирао широм Европе, виртуозно, мада једном руком. Издао је књигу упутстава за инвалиде засновану на властитом искуству. Био је члан Петефијевог књижевног и Кишфалудијевог научног друштва. Писао је песме, приповедну прозу, оставио је и веома опширну аутобиографију. Доминантан је, ипак, његов рад на музичкој уметности; већи број његових сценско-музичких дела је изведен. Драмско дело му није обимно; виднијег успеха имале су његове драме Френолог (A phrenolog), коју је издао под псеудонимом Јустус,  и Љубавни рат (A szerelem harca). Драму Френолог СНП је први пут извело 11. IV 1873, у преводу Александра Сандића.

Б. Кв.

ЗЛА ЖЕНА – комедија у 2 чина. Написао: Јован Стерија Поповић. Први пут приказало Летеће дилетантско позориште новосадско 15. VII 1840. у Згбу.

Прво извођење у СНП 20. VIII 1861. у НСаду. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – Д. Поповићева (Султана), А. Савић (Срета). – Изведено 3 пута.

Прво извођење у НП у НСаду 30. I 1921. Подела узета са плаката представе одржане 17. II 1924. у НСаду. – Рд. М. Хаџи-Динић; М. Душановић (Гроф Трифић), Љ. Јовановићева (Султана), Д. Матејићка (Персида), Л. Лазаревић (Стеван), Ј. Стојчевић (Срета), К. Виловчевица (Пела). – Изведено 5 пута.

Премијера у СНП 21. II 1932. у НСаду. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – рд. Љ. Петровић; Е. Миљуш (Султана), Н. Динић (Срета), С. Савић (Стеван), Р. Ферари, Вучковић, М. Динићка. – Изведено 6 пута.

Прво извођење у НПДб 17. IX 1940. у Сомбору. Драматуршка обрада: Јосип Кулунџић. Муз. Михајло Вукдраговић. – Рд. Ј. Кулунџић, дир. С. Бомбардели, сц. М. Шербан; М. Милићевић (Гроф Трифић), Љ. Драгићка (Султанија), С. Душановић (Стеван), М. Петровићева (Персида), М. Ајваз (Срета), Б. Белићева (Пела). – Изведено 7 пута.

Прво извођење у ДНП 21. VII 1942. у Панчеву. – Рд. А. Верешчагин, дир. В. Путник, сц. М. Шербан;  М. Милићевић (Гроф Трифић), М. Миљковићева (Султана), В. Старчић, к. г. (Стеван), Љ. Раваси (Персида), М. Јелић (Срета), Р. Петровићева (Пела). – Изведено 6 пута.

Премијера у СНП 10. I 1953. у НСаду. – Рд. Ј. Коњовић, пом. рд. Ђ. Костић, сц. В. Маренић, к. С. Церај-Церић; Д. Јакшић, В. Матић (Гроф Трифић), Љ. Раваси, Ј. Бјели (Султана), З. Богдановић, Д. Чаленић (Персида), М. Татић, С. Максић (Стеван), С. Душановић (Срета), С. Перић-Нешић, М. Бањац (Пела). – Изведено 42 пута, глед. 16.666.

Премијера у СНП 19. X 1968. у НСаду. – Рд. Д. Ђурковић, к. г., пом. рд. Т. Јовановић, муз. сарадник Д. Стулар, сц. и к. С. Барачков, к. г.; М. Кљаић-Радаковић (Султана), Добрила Шокица (Пела), З. Јаковљевић (Персида), Т. Јовановић (Трифић), И. Хајтл (Срета), В. Вртипрашки (Стеван). – Изведено 43 пута, глед. 14.441.

БИБЛ: Јоан С. Попович, Зла жена, НСад 1838.

ЛИТ: А-м, У недељу. 20. авг. – „Зла жена“ од Ј. С. Поповића, Србски дневник, 27. VIII 1861; А-м, Србско народно позориште (из Вел. Бечкерека 1. II 1862. „Зла жена“), Даница, 1862, бр. 16, с. 170; М., У недељу после подне приказана је комедија „Зла жена“ од Ј. Ст. Поповића, Нови Сад, 1932, бр. 9, с. 5; А-м, Дан домаћих реприза, Југословенски дневник, 1932, бр. 51, с. 5; А-м, „Зла жена“ од Ј. Ст. Поповића, Кикиндска недеља, 1932, бр. 11, с. 2-3; Л. Дотлић, Стерија: „Зла жена“, Дан, 21. II 1941; А-м, Стеријина „Зла жена“ нова премијера у СНП-у, Дневник, 9. I 1953; О. Новаковић, „Зла жена“ у драматуршкој обради Ј. Кулунџића, НС, 1953, бр. 54, с. 2; Ј. Виловац, Стеријина „Зла жена“ на новосадској позорници, Дневник, 23. I 1953; Ј. Коњовић, Поводом критике Б. Чиплића о „Злој жени“ у Н. Саду, НС, 1953, бр. 57-58, с. 6; М. Кујунџић, Премијера у „Бен Акиби“. Секси Султана, Дневник, 22. X 1968; Л. Геролд, Tanmese nőknek férfiaknak, Magyar Szó, 24. X 1968; Д. Клаић, Две премијере. У Веселом театру „Бен Акиба“ Стеријина „Зла жена“, Индекс, НСад 1968, бр. 148, с. 7; А-м, „Зла жена“ и „Џандрљиви муж“ у Београду, Дневник, 31. I 1969; Т. Т., Два лепа несвакидашња гостовања на београдској сцени, Политика, 31. I 1969; М. Мирковић, Новосадско народно позориште у Атељеу 212. Мангупски Стерија!, Политика експрес, 1. II 1969; М. Милорадовић, Новосадско позориште у Београду. Стерија и данашње око, Политика, 8. II 1969; Б. Милошевић, Недеља војвођанског театра, Борба, 11. II 1969; Л. Д(отлић), Успех Драме СНП-а на гостовањима у Београду, Позориште, НСад 1969, бр. 5, с. 4; А-м, Гостовање Српског народног позоришта у Суботици, Грађански театар у савременом духу, Суботичке новине, 1969, бр. 8, с. 6; И. Рацков, „Зла жена“ Јована Стерије Поповића у режији Димитрија Ђурковића, Руковет, Суботица април-мај 1969, с. 305.

В. В.

ЗЛА ЖЕНА И ЏАНДРЉИВ МУЖ – брачно море у једном делу. Написао: Јован Стерија Поповић. Адаптација: Богдан Рушкуц.

Прво извођење ове адаптације у СНП 10. III 1981. у НСаду. – Рд. Б. Рушкуц, к. г., сц. В. Маренић, к. г., к. Ј. Петровић, сц. покрет И. Клеменц, к. г., муз. сарадник  У. Шећеров, к. г., драматург Ј. Њаради, лектор О. Маринковић, к. г.; М. Петковић (Јован Стерија Поповић), С. Јосић (Мага), М. Гардиновачки (Султана), Р. Виги (Софија), В. Вртипрашки (Никола), А. Ђорђевић (Трифић), Д. Пешић (Срета), В. Каћански (Максим), Т. Јовановић (Јеврем), Ј. Бјели (Нова млада). – Изведено 38 пута, глед. 9299.

БИБЛ: Јоан С. Попович, Зла жена, НСад 1838; Јован Ст. Поповић, Џандрљив муж и Која је добра жена. Весело позорије у три дјејства, Драматски списи III, Бгд 1909, књ. 122; Јован Стерија Поповић, Зла жена и џандрљиви муж, брачно море у два дела, адаптација: Богдан Рушкуц, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 2042.

ЛИТ: М. Кујунџић, Мале бруке, Дневник, 12. IV 1981; П. Матеовић, Мук уместо смеха, Политика експрес, 12. III 1981.

Ј. М.

ЗЛА НОЋ – драма у 2 дела. Написао: Велимир Лукић.

Праизвођење у СНП 30. III 1976. у НСаду. – Рд. Б. Мићуновић, сц. В. Маренић, к. г., к. Ј. Петровић; Т.Јовановић (Антоније), С. Јосић, В. Милошевић (Клаудија), Љ.Јовић (Елоиза), В. Животић (Публије), М. Кљаић-Радаковић (Беатриса), М. Шмит (Валентин), М. Петковић (Петер). – Изведено 23 пута, глед. 6714.

БИБЛ: Велимир Лукић, Зла ноћ, Сцена, НСад 1975, књ. 2, бр. 6, с. 69.

ЛИТ: С. Селенић, „Зла ноћ“ Велимира Лукића, Сцена, 1975, књ. 2, бр. 6, с.  86; А-м, Ново дело на сцени СНП, Дневник, 5. II 1976; В. Мићуновић, Новосадски позоришни живот. „Зла ноћ“ нова драма В. Лукића, Политика, 6. II 1976; Д. Николић, „Зла ноћ“, комад свог времена, Позориште, НСад 1976, бр. 7, с. 4; Д. Николић, Костимирани глумци међу новинарима, Дневник, 27. III 1976; П. Мирковић, „Зла ноћ“ први пут, Политика експрес, 30. III 1976; М. Кујунџић, Обрачун подлаца, Дневник, 1. IV 1976; С. Божовић, „Зла ноћ“ у реалном оквиру, Вечерње новости, 6. IV 1976; Б. Петровић, Ко се боји „Зле ноћи“, Борба, 6. IV 1976; Л. Геролд, Hatástalan játék a hatalommal, az emberrel: Velimir Lukić drámája Szerb Nemzeti Színházban, Magyar Szó, 10. IV 1976; П. Матеовић, Песник и прогонство, Политика, 4. V 1976; М. Шеварлић, Цена успеха, Политика експрес, 21. V 1976.

Ј. М.

ЗЛАТАН  ПЕТАО – драмски комад неидентификованог жанра и непознатог оригиналног наслова. Написали: Оскар Блументал и Густав Каделбург.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 29. V 1929. у Великом Бечкереку. Преводилац непознат. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – Н. Динић (Гизеке), Стеван Јовановић (Др Ото Сајдлер), Љ. Драгићка, Љ. Јовановићева, Х. Харитоновићка, А. Рашковић, С. Душановић, Ј. Харитоновић. – Изведено 1 пут.

ЛИТ: А-м, Az Aranykokos, Torontal, 1929, бр. 123, с. 4.

В. В.

ЗЛАТАН МАЈДАН (La entrada en el gran mundo) – комедија из јавног живота у 3 чина. Написао: Дон Томас Родрихијес Руби. Прво извођење у Мадриду, 1845.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 4/16. I 1896. у НСаду. Превео: Хаим Давичо. – Рд. П. Добриновић; С. Вујићка (Фени), С. Бакаловићка (Карида), М. Тодосићка (Марта), Д. Спасић (Дон Хасинто), Ј. Тодосић (Дон Пласидо), М. Марковић (Дон Валентин), П. Добриновић (Адам), К. Васиљевић (Бруно), Лука Поповић (Лино), С. Стефановић (Кандидо), С. Бајин (Послужитељ). – Изведено 7 пута.

ЛИТ: С., Српско народно позориште – Златан мајдан, Застава, 14. I 1896; (Ј.) Г(рчић), Златан мајдан, Позориште, НСад 1896, бр. 5, с. 18-19; Ј. Хр(аниловић), Златан мајдан, Позориште, НСад 1896, бр. 13, с. 50-51; А-м, Комедија из јавног живота у 3 чина „Златан мајдан“, Застава, 20. I 1900.

М. М.